Tišina kolevke

Ahmet biće bude čaj čak čemu čika Bora čita čovek čuje deca decu dete dobro dole drugi drugo Dušan Dušanom fotelje glavu gleda govori htela hteo islam kamion kaže kažem klimne glavom ključ knjigu kolevku komandir konačno Kosovo Kosovu i Metohiji krene krete kristal kuća kuće kući kuću kupatila ljudi mama Međutim misli Molim nastavi neće Nena nešto niko nisam ništa obraća oči odavde odjednom odlazi oseća osećanja oseti Osmanlije ovako ovde pismo poče podiže pogleda pogledom pomisli ponovo posle pošto potpuno prilazi primećuje Prištine Ramiz reaguje reč reči rekao rekla ruci ruku Sadik sebe sebi sedi sedne seti shvati sigurno silovanje sipa sluša smeš Sonja Sonji Sonju Srbi stepenice stola stolu svetu šan taman tamo tata tišina torbu traži trenutka umesto uopšte uvek vandali Vatikan videla vidi voćnjak vrata vreme vrti zatim Zato znači znam znaš život