Izabrane bajke

Предња корица
Mali pingvin, 5. 3. 2015. - 53 страница

 Isidora Sekulić: Bio je taj genijalni Danac savremenik Puškina i Ljermontova, Šelija i Kitska, Getea i Hajnea, Šatobrijana i našeg Njegoša.  Koje kolo, zvezdano kolo ljudi.

Lenka Šećković: Čitajući Andersenove bajke videćemo da je to osećajan pisac koji se bori za pravdu i raduje se kada pobedi dobro. On zna, takođe, i da se naruga, ali samo onima koji progone male junake koje je voleo. Andersen želi da ljudi budu dobri i srećni, a ne oholi i zlopamtila. Najbolje je da su onakvi kakvo je bilo malo ružno pače - kasniji labud neobične lepote.

Ružica Berberina: Sve njegove bajke imaju jednu zajedničku dragocenu osobinu: u njima živi i buja jedan prebogat svet dece, ljudi, životinja, biljaka, natprirodnih bića, oživljenih prirodnih pojava i predmeta iz običnog svakodnevnog života. 

F. Šajcer: Andersenova je prava darovitost našla svoje plodno polje u bajkama. U njima njegova detinja narav, njegova živa mašta, njegov sveži humor, imaju široko područje. U jeziku i redosledu misli jednog deteta mogao je prirodno, jednostavno izneti ono što ga je pokretalo; mogao je izneti svoj pogled na svet, svoje misli; sve ono što je u okviru reči namenjenih odraslima bilo kruti kamen, sada je u novom okviru, u okviru bajke za decu, zasjalo kao samo zlato. 

Svend Norild: Bajka je za književnost najšire područje. U obliku bajke mogao je Andersen svojim savremenicima da ispriča mnoge gorke istine. Ali je još važnije to što su bajka i priča u njegovoj ruci postale ogledalo u kojem su se mogli da se ogledaju ljudi svih narodnih slojeva i upoznaju svoj život, jer ga je Andersen poznavao u svim oblicima, od najgore bede do najviše lepote. I, eto, zato je njegova bajka ušla u svetsku književnost. 

Ginter Gras: Zamislite tu umetnost, uzmite dve bajke Carevo novo odelo i Princeza na zrnu graška. To su veoma kratke bajke, ni dve i po otkucane stranice, ali one su poznate isto kao i Kralj Lir ili Hamlet, po njima su napravljeni čitavi pozorišni komadi. Treba znati na tako malom prostoru stvoriti likove koji su poznati celom svetu.

О аутору (2015)

 Ханс Кристијан Андерсен, дански и прослављени светски писац, рођен је 2. априла 1805. године у данском острвском градићу Оденсе. Отац му је био обућар, али су га веома привлачили књижевност и позориште. Деци је приређивао праве мале луткарске представе. На сина је пренео веру и љубав према уметности. Отац му је рано умро па се морао запослити како би олакшао мајци које је себе и сина издржавала прањем туђег рубља. Када му је, межутим, било четрнаест година, 1819. године, верујући у свој успех, успео је да убеди мајку да животну срећу окуша у Копенхагену, главном граду Дансе. Покушао је да буде глулмац, опробао се у балету, али није успео.

Његова књижевна даровитост наишла је на подршку неких богатих појединаца и угледних породица. Године 1822. објављује прве радове и, као седамнаестогодишњак са дванаестогодишњацима почиње да похађа Латинску школу. Уписује се 1829. године на теолошки факултет и објављује хумористичко дело Пешачење од Холмског канала до источног рта Амагера. Годину дана касније објављује збирку песама Мелодије срца и први пут путује у Немачку.
Андерсен је био неуморни и страсни путник. Бавио се новинарством и писао путописе. Након путовања у Француску, Швајцарску и Италију, вративши се преко Аустрије и Немачке, 1833. године, објављује Вињете и Дванаест месеци. Након драмске поеме Агнета и вилењак - следеће, 1935. године, објављује роман Импровизатор и прве бајке. Роман му преноси славу, и мимо Данске, а бајке остају незапажене. Објавио је потом роман О.Т. а силан успех доживљава романом Само виолиниста.
Путовао је у Шведску (1837. године), у Грчку и Турску (1840.-1841. године), где је дошао и до наших крајева. Боравио је у Паризу (1843. године) и упознао се са Виктором Игоом, три године касније у Енглеској се срео са Дикенсом. Имао је успеха као романописац. Писао је песме, путописе и драме, али је светску славу стекао преко бајки и прича. Бајке и приче објављивао је од 1835. па све до 1872. године по разним листовима и часописима. Године 1845. изашле су му Нове бајке, а након тога и Сабране бајке и приче, с илустрацијама Вилхелма Петерсена, најпре у Немачкој а потом и у Данској.
Аутобиографију Бајка мога живота објавио је 1855. године, а још за пишчевог живота у Копенхагену је прослављена педесетогодишњица његовог доласка у град. Последњу свеску Бајки и прича објавио је 1872. године. Као светски признат писац, умро је у седемдесет и првој години 4. августа 1875. године, на једном имању поред Копенхагена. Извор: Лектира за трећи разред основног образовања. Српска школа.

Библиографски подаци

НасловIzabrane bajke
Klasici svetske književnosti
АуторHans Kristijan Andersen
УредникZoran Filipović
Превео/лаVera Jugović
ИздавачMali pingvin, 2015
ISBN8660250184, 9788660250188
Дужина53 страница
  
Извоз наводаBiBTeX EndNote RefMan