Слике страница
PDF
ePub

Сутри дан по његову отласку у Злосело, дође по пошти писмо от президијума задарскога (у овоме президијуму нико не улази него сам говеран, један најстарији совјетник от говерна и секретар, а они су опет и у говерну први).

Ово писмо отвори Марко Руђери, и прочита га преДамном и дијаконом Андријом. У истом писму пишу владики, да иште от говерна допуштење, да иде у Беч искати от цара школу за клир православно-далматински. . Одма по прочитању писма, речени Марко нашао је барку, и с истим писмом отишао је к владики у Злосело, и кад су прочитали писмо, стари Руђери упитао је сина: јели коме за исто писмо казивао, на које му је отговорио, да није никоме, и одма су се сви кући повратили.

Марко Руђери док је дошао, дошао је у моју собу и дозвао и дијакона Андрију, и замолио нас, да не кажемо његовом оцу, ни ником другом за оно писмо, што је от президијума дошло. И ово писмо дало ми је повода сумњати. Сад от предреченог циркулара нема ни

помена.

Одма се је владика почео спремати, и наредио је Марку Руђеру, Андрији дијакону, и кувару Францу Калварола да га послужије, који је и у томе, као и у куварству био врло вешт и окретан. А мене је наименовао за његова намјестника, за које сам му на оваковом његову к мени благонаклоном повјеренију захвалио, и молио га да ме от тога поштеди, једно што ја за толико што нијесам способан, а друго што има њих у Далма

цији три архимандрита. Но он ни на који начин није хтео, а за узрок навео је, да он кад се поврати кући, не жели на из нова све предузимати и у поредак стављати, као што је радио 1816. г. из Тријеста кад је дошао, него се нада да ће све у добром и совршеном поретку наћи.

И тако ме силом преко моје воље обвеже, декретом својим потврди, и циркуларно по епархији објави да ме за такова имају признавати, а такођер и говерну обзнани.

Док су се они спремали за пут, један дан посље подне трефи се да отидем у шетњу са старим Андром Руђером, а поведемо разговор о овоме путовању владичином, и ја придодах говорећи: желио би и ја да пођем с владиком и видим Беч, и за то сам управо намјеравао вас г. Андреа молити, да би ми у томе помогли, увјерен будући, да би г. владика на ваше претставленије мене повео. На које ми он отговори: јест истина да је достојно Беч видити, али ја вами као пријатељ кажем, прођите се тога, ја вас увјеравам, да је боље за вас да не идете, јер што ћете тамо, и какву ћете фигуру чинити. Уз владику бићете вазда као други његов млађи, а овде сте парох, а бићете на мјесто владике, свак вас почитује и љуби не само наши него и њиови. Опшчество је једва дочекало, да будете наш парох, пак знам да би им жао било да пођете, а знаћете по времену, да ће вами и милије бити, што нијесте отишли, а при том видићете, како ћете бити от свакога почитован. Свјашченство вас и тако љуби и почитује, а драже ће им бити, да сте ви остали намјестник, него икоји други. Упамтите добро ове моје речи, јер како што сам увјек спрама вама био, тако вам и ово сад искрено говорим.

Ја признајући, да је овај чоек спрама мене ваздан искрен био, и кад год сам га што замолио, или какав совјет от њега питао, свагда ми је све добровољно и искрено казао и учинио, за то сам одма ону мисао от Беча из главе извадио и њега као пријатеља послушао, и љепо захвалио му, и тако опет шетајући се, повратимо се у град.

Владика, кад је већ био спремљен и готов за одлазак, дошли су општинари да га поздраве, и сретна пута да му честитају, међу којима старац Георгији Поповић, посље него су му сви честитали срећан пут, от стране опшчества овако му је говорио: Високопреосвјашчењејши господине! Ви одлазите у Беч да иштете школу за нас, која је за нас тако нуждна као хљеб што једемо,

HO

знам и то да наш двор има неку потајну жељу и тежњу за унијатство, и настоји да га могу свуд увући, за то молимо вас господине Бога ради не изневерите нас, а ако се бојите, да вам неће хтјети плату давати, ево ми који смо овђе учинићемо вам писмено, и наша добра утврдити, без да нама како други ни крајцаре не да, да ћемо вами толико плаће давати, колико сад от цара имате т.ј. 6000 фор. сребра, за које сви једногласно потврдише. И опет сви почеше га за то молити и заклињати, на које он отговори: не бојте се љубезни моји, Боже сачувај да ја би о томе што и помислио, а камо ли учинио, волио би као најпростији калуђер живити, пак најкашње без никаква благодјејанија, него то учинити.

И тако сутри дан у јутру около почетка јесени отиде у Беч, кога смо до брода изпратили, и сретна му пута

жељели.

Кад је у Беч приспио, писао ми је, како је путовао, и како от цара и свију министара љепо био примљен, и да су му дали за трошак до Беча што је потрошио; у исто време препоручује ми кућу и епархију, и ако се што ново случи да му обзнаним.

Ја сам у овоме мом званију радио колико сам боље знао и могао, и у којим важним дјелима нијесам се стидио и от другога совјета питати, јер у овом његовом отсуствију толико је посла безпрестано било, да никада, от како сам ја код њега дошао, није толико било. Између осталога, био је от говерна налог дошао, да се сва монастирска добра движима и недвижима точно попишу и њему пошаљу, за које сам у Боку Которску ондашњему епископскоме памјестнику г. Никанору Богетићу, архимандриту Савинскому писао, који је онамо за оне монастире свршио. А ја сам Далматинским настојатељима обзнанио, и по налогу от реченога говерна њих позвао, да то начине и пошаљу, но будући да епископа у Далмацији било није, и такве рачуне и ствари нигда се истраживали нијесу, за то они пописали су, колико су могли

АВТОБИОГРАФИЈА

8

најточније, но опет нијесу могли онако точно, како што је говеран захтевао. За то су дошли к мени у Шибеник, и ту су се неколико дана задржавали, док смо с доста труда све у поредак ставили.

Други налог от говерна дошао је, да се бир паросима свуд једнако уреди. У ово нијесам се хтјео упуштати, будући да су људи у натури плаћали, а то не свуд једнако, за узрок што производ земље био је различан. За то сам отложио до повратка владичина и говерну обзнанио, за које су ућутали.

Трећи налог био је тај, да се да на знање паросима, ако би им се њиови христијани устезали, не дати им бира, да се пријаве мјестноме претору, који има от говерна налог, да им помоћ даде, бир наплатити подпуно, и то по оном начину, како је одавна уобичајено.

Овај налог кад сам прочитао, одма сам нешто почео сумњати, и са свим што сам га дао преписати, опет га нијесам хтјео разаслати, док нијесам њеке поуздане парохе, калуђере и мирске свјашченике моје пријатеље к себи дозвао, који су одма дошли, и којима сам исти налог приобштио. Њима је било по вољи, будући имаду сваке године много главобоље купити га; за тим упитам их: да ли је вама по вољи?, рекоше: како неби било за бога, шта ми намучимо се, док штогод скупиио. На то им ја отговорим: а мени ово ништа није драго, за то сам вас и дозвао као моје пријатеље да вам кажем за што ми се овај налог ништа не допада. Онда им рекох: будући сам увјерен от вашег искреног пријатељства и љубови, за које не сумњам се и у напред да ћете самном бити, како што сам и ја вазда спрама вама био, и бити хоћу, за то ово што имам на срцу, хоћу да вам приопштим, али под печатом тајне међу нама да остане, на које заклеше се увјеравајући ме у тајности да ће остати. Онда ја рекох: браћо моја, ви знате добро намјереније нашега двора, да они свакојако настоје, да свуд уведу унијатство, за то они имаду око и на нас овде у Далмацији.

могли

Наш владика сад се у Бечу налази због школа, би га напаствовати, и са свим што не можемо о њему сумњати да би он то учинио, толико се можемо бојати, будући да знамо његова обстојателства, а који пут поводљив и лакомислен како и сами знате, за то могао би се и заборавити, и себе дати лако у мрежу заплести. Пак бојим се, да је за то и овај циркулар говеран издао, и може бити какав потајни преторима налог дао, а то у случају истраживањем бира кроз суд, ако би се који парохијанин упоран, и незадовољан за то нашао, да му претор рече: и не плаћај ништа, и можеш нигда да и не платиш, буди унијат, пак ће цар свјашченика плаћати, а ви ништа. За то браћо моја, боље је вазда от два зла мање бирати, боље је не имати ништа, него да на нас вика падне, да смо ми узрок, за то молим вас и преклињем, будите предосторожни, и коме можете от ваши пријатеља да се можете повјерити, приопштите и њима да се знаду владати.

[ocr errors]

Они кад су ово саслушали, захвалили су мина том к њима повјеренију, и обећали су учинити не само што сам им рекао, него јошт покрај бира и што друго ако до тога буде жртвовати, пак најпосље и свој живот, такођер и друге свјашченике и христијане у томе да ће утврдити, како што су и учинили, и достојни се с њиовом ревности свакога почитанија и похвале показали.

Други пут владика пише ми из Беча, да оће цар да га пошаље на арадску епархију. Ово ми је жао било чути, а и многим другим, и ја сам био намислио, ако се ово обистини, да га молим и мене с њим да отведе, равним начином отац Силвестр Вучковић, јеромонах Крупски а парох Скрадински, такођер отац Јаков Маринчић, јеромонах Крчки, а парох Косовски, и они обадва били су намислили, ако то буде, да моле владику и њих да поведе.

Трећи пут кад ми је писао, наредио је новаца да му пошљем, и у исто време опет пише ми, да ohe цар да га пошље у Арад. Ово други пут кад ми писа за

« ПретходнаНастави »