Слике страница
PDF
ePub

ВИШе

јер посље него сам ја ону горе именовану нашао, никакве посље на видику нијесу држали, осим школскије.

До сад је владика већ знао добро, како са свјашченством стоји, како што сам напоменуо напред, неки како су му у очи рекли, а неки у другим приликама. Изме, оваки ревностни био је иг. Викентије Кнежевић, игуман монастира Крке, који је више година под трима архимандритима с монастиром управљао и у добар поредак држао, подпуно у свачему своју дужност точно испуњавао. У исто време био је архимандрит иcтoгa мoнастира г. Герасим Омчикус, такођер између остале братије био је млади јеромонах Никанор Кнежевић сестрић истога г. архимандрита, а братанић реченог г. игумана. Сва три пламтећа ревнитеља отеческих преданији.

Именовани г. игуман у више прилика изјавио је своје негодовање за овај владичин поступак, називајући га неблагодарним и непризнателним спрама народу нашему, а свакога је совјетовао и храбрио постојан да буде и вјеру своју да брани и т.д. Такођер и г. архимандрит и отац Никанор свуда су своју ревност показали. Владика чујући за ово, намисли поменутога игумана збацити, а другога на његово мјесто ставити, мислећи со тим устрашити га и пркоситиш му, а овај једва й дочекао да га ослободи от бремена, које му је било одавна дотежало, и за које је више пута владику молио да га ослободи, но владика нигда му није хтјео удовлетворити, видећи да точност набљудава. А сад без икаква узрока и молбе хоће да га промјени, за које је најпре писао говерну, да би говеран опредјелио једнога чиновника от гражданске власти, да присуствује тамо у собранију, како што је било одавна наређено от истога говерна, да никаква собранија без једног гражданског чиновника, не смјеју бити. Говеран на то опредјели претора Обровачкога г. Бо

за то обзнани владики. Владика како добпје Извјестије, одма се спреми, и без да каже икоме гђе иде, и без да нареди да му се звонії, отиде у монастир, и

лша и

отвео је са собом Скрадинскога капелана оца Никифора Ковачевића, пострижника истога монастира, и тамо около једнога сата ноћи низ брину лашаковачку на крај рита, који је изпод монастира приспео, и от датле момка умонастир послао, да каже за његов долазак, за да га дочекају. У монастиру су се зачудили овом његовом ненадном долазку, али опет за то нијесу се збунили, него су га пристојно дочекали, и он кад је дошао са свим се љубко показао, не казујући ништа за што је дошао. Сутри дан дође и претор обровачки, такођер и остала братија, која су на парохијама била, и от њега позвани онај дан да се нађу у монастиру. И кад су већ сви били дошли, одма сазове собор, и објави да ће промјенити игумана, за које му је старац игуман на најљепши начин захвалио (а већ сјетио се за што то владика чини, а такођуер и сва остала братија домислили су се), и чини метнути жребија, и пада жребије по вољи владичиној и по хитрој мајсторији Марка Руфери на оца Никифора Ковачевића, и посље него му је предао рачуне и остале протоколе и ствари монастирске, врати се владика у Шибеник. Овај поступак владичин среченим игуманом сви су наши негодовали, који су истога игумана познавали и почитовали, и за то су владику јошт више мрзили и презрително покрај њега пролазили, за које и комесар је Буровић знао, а може бити и исти му се владика тужио, јербо. један дан комесар дозове нас к себи, и почне нас совјетовати лепим начином, да престанемо један пут мрзити: владику, и достјну чест да му отдајемо, и за нас да није љепо тако да чинимо. Наши му отговоре овако: Ми не Кемо да знамо за њега, докле је заслуживао да га почитујемо, ми смо га почитовали, како сваки живи зна, и како он сам може посвједочити, а сад више не заслужује от нас почитован бити, кад он намислио је нас отвратити от онога, што нам је најдраже, за које би смо пре не само имање, него и живот презрели, него се за Њим повели. Онда комесар: ја вас увјеравам, да о томе.

не мисли нико, за то извадите из главе такве мисли, него учините мени ту љубав, ако не ништа друго, а оно барем кад покрај њега пролазите, снимите клобук, а они му отговоре: ни то му господине учинити не hемо. На ово се мало расрди комесар, пак им мало оштрије рече: а ја ћу вами чинити виђет, да ћете му морати снимити клобук. Они на то неустрашимо отговорише: сила свашта може учинити, али нас нигда наклоне њему учинити, 11 клобук да ће му скидати, и за то у једну недјељу посље полдне кад је време шетње било, и народа много видјело се на пољану, а наши су већ били отишли на шетњу, којих је било једно 10 — 12.

Кад је комесару казано от онога, кога је он наредио, да су наши изишли, онда је он отишао к владики (ваљда су се договорили), и с њим изиђе у шетњу, и кад је већ говово на крај пољане с владиком био, ал ето ти наши се враћају са шетње, и када су већ близу били, да покрај њих прођу, а комесар прихвати се за свој клобук, пак наше с њим махајући поздрави, а наши са свим учне се и невјешіти колико да га нијесу ни виђели. А народ кога је пуна пољана била, смјејао се, а и сами комесар обазрео се, и гледајући на оне, који су близу били, пак се смјешио, и ону вечер гђе је на разговор био, о томе су се разговарали, и он казивао како је наше звао, и шта им је говорио, и најпосље да ће им чинити виђети, а неки му из друштва рече: и они су вами чинили виђети, на које комесар отговори : и јесу и доиста види се њиово постојанство и слога, само да не претерују. На то су неки рекли: претераност несташна и незрела младеж чини, и комесар је исти ово потврдио, а што наші нијесу хтјели снимити клобук, ни најмање није се показао да је увређен био.

Настаде на здравље и пост успенија пресвјатија Богоматере управо у недјељу, и ове прве седмице дођоше у Шибеник два свјаниченика т.ј. парох Крички поп Петар Кричка вдови парох Баъски поп Марко Бучовић не

[ocr errors]

са свим

женат мирски свјашченик), и пре ове смутње они су били презирани от нашега народа, што су покрај себе јавну саблазн имали, а от како је ова неповољност за нас почела, они се нијесу нигђе као ревнитељи православија показали, али нијесу ни хулили, него су пред њовим парохијанима владику бранили, говорећи да није истина оно што се о њему говори, а они су се около владике улагивали, и владика им се по све благонаклон показивао,

што им он јошт ништа није био спpirобшчио, предвидио је, да би они на његову страну біліп, а они с њиове стране готови би били свашта учинити, само да их у миру остави. За ово је јот више народ на њих мрзио, и као праве унијате презирао. (Како се доцније 1833. исти поп Петар Кричка поунијатио, то га је народ 1. Марта 1834. убио.)

Ова два свјашченика кад су се кући враћали, приспију у полдне у крчму, која је на пол пута от Шибеника до Дрниша, крчмар био Никола Врњевић родом из варошин Шибеничке, код њега се могло наћи свата и за господу и за просте људе. За овај пост он је имао за наше оботнице (октоподи) и рака и другије постније ствари, а имао је и стругаће рибе, а за иновјерне мрсна јела. Ова два свјашченика јели су постна јела, ал на посљедку повели су разговор да се може слободно уз овај пост и рибе стругаће јести, а ту се намјерио и отац Макарије Вукадиновић капелан Дрнишки, а пострижник монастира Крке, који им противо стане и от правила црковни докаже, да није слободно. Крчмар такођер против њих опресе, а тако и остали многи путници, који су се онде находили, а они два једнако противослове, док најпосље крчмар као бjecан скочи и с њим они прости људи псујући их и сваким именима називајући, и да није би.10 реченога оца Макарија, те их некако пропусти, те утекоше, а иначе би их на мјесто утукли, и хтјели су за њима из пушака пуцати, да их није исти отац Макарије задржао.

Ове исте прве седмице госпођина поста, добијем ја једно званично писмо, от владике, што никад до сад није чинио, у којем ми налаже, да у идућу недјељу, т.ј. 8. Августа заповедим у цркви, да праздник Успенија пресвјатија Богоматери у посљедујућу недјељу пада, и будући је храм цркве, за то да ће он служити, и по обичају литију со иконом Матере Божије носити,

и он уз итију ходити, и да ћемо се Богу и пречистој Богоматери препоручити, и за цара се Богу молити. У исто налаже ми, да туторима црквеним кажем, да ће он служити, и за то свјаниченицима да је писао да дођу, да му сослужитељи буду, а они да спреме свеће и остало што нужно буде за такову светковину.

Ја како сам писмо примно, одма сам к туторима отишао, гђе смо се договорили, шта ћемо радити. Вратим се за тим у двор, и напишем писмо на туторе, у коме изјавим њима шта владика от БІх захтева, а онii orieт мени писмено отговоре, да црква није у стању такве трошкове чинити, будући да нема никакви прихода, него да је неколике Фамилије издржавају, како што је добро познато и самоме г. владики. Ја такоtер овај туторски отговор владики писмено саобічим, на које ми ништа ни писмено ни устмено не отговори.

У недјељу на 8. Августа наповедим у цркви како то ми је заповједио. У понеделник на 9. II. м. ја пођем на јутрењу и одма посље јутрења свршим литургију, пак отидем по кућама чинити по обичају молбан Матере Божпје, и пред само полдне дођем кући. Марко Руђерін Відпо ме кроз прозор от канцеларије да долазим, дочекао ме на вратима от исте канцеларије сједним писмом у руци, и смјешећін се предајући ми га рече ми: Видите, како вас лијепо почитујемо с писмом савијеним као један декрет. А ја опет с највећом учтивостију такођјер смјешећи се као и он, и отговорим му: то је ванна доброта, а нијесу моје заслуге, ја се за то немам с чим спрама ва III показати осим с признателности, него нека.

« ПретходнаНастави »