Слике страница
PDF
ePub

ње

свим срдцем, али не смјемо, изјављујући гуверлнијалну заповјед, на које чиновник отговори србским језиком: не бојте се за то ништа, они по довољном извиненију понудише га да уђе у монастир, а поп Филип са својим људима врати се натраг дa покладује код куће.

Кад овај чиновник дође у келију настојатељеву, опет ту на ново њега приветствоваше, и он има каза да је Србий родом из Ерцеговине, а презименом Милетић, чином мајор, каваљер, неопомињем се којега реда.

Опет настојатель поче се извињавати и доказивати што су претрпjели под республиком, и како су на њих подозрјевали за оно, што су к заповједнику руском ишли, зашто боји се примити га на конак, него да ће послати у град г. Конту Г. В. Војновићу), питати кључ от гове једне куће која је крај мора под монастиром да у њу преноћи. Ови као благоразумни чоек и прави родољубац утјешаше њих говорећи: да не би рад био због њега никоме ни најмања ствар противна да се случи, а сувише оној светој кући, него се ви храбрите и весело стојте, јербо прије 15 дана наши ће овде бити, и тако послаше момка за к. ьуч с писмом к предреченом конту, и донесе га, пак онда братија отпратишне га у речену кућу, гдје се на растанку лепо поздравише и изљубише честитајући му сретни пут јошт сретнији повратак, и

растадоше и у монастир повратите, вечеру му послаите.

Сутри дан у јутро рано т.ј. на чисти понедјелник код исте куће дође с бродом својим њеки капетан Јоко Петров Црногорчевић, из мога села, и узе реченог мајора, те заједри с њим пут Крфа.

На чисти петак, кад по осмо звонити на часове, ал ето се указа на улазак от Боке један брод (шамбек) Француски, окићен с барјацима, и долазећи унутра пуцајући из топова от весеља, и пошао је у пристанишче Росе које се зове, и питао је могу ли га бранити от Руса, на које су му отговорили да не могу, тако је

тако се сЊИМ

и

пошао под Кастел Нови питати заповједника от града, могу ли га они бранити, и он им отговори да не може. Тада пође под једно село, које се зове Њивица, и ту баци котву своју, мислећи остат без бриге, будући да је речено село турско било.

Кад смо ми сазнали, да је овај брод Француски, каква жалост и страх није с нами обвладао, знајући како су они цркве и монастире по Италији разоравали, и у квартире и коњушнице претварали, и монастирска и црковна присвојавали, како что су и из наше цркве св. Георгија у Млетке толико сребро отузели, и овако смућени читали смо часове Бог зна како. Кад пођосмо звонит за преждеосвјашчену литургију, угледасмо гдје улази у Боку један превелики војени брод, који се нами с његовим високим катаркама и вјетрилама чињаше као највиша планина на свијету, а за њим један мали такође војени брод (Брик), и доклен се доспјела служба, он је већ био бацио котву на сред мора, међу монастиром и пристанишчем Росе, а онај мањи нигдa се није уставио, него све једраше на једну страну и другу како год орао кад облијеће какву птицу да види и да је похити, тако и овај, док на један ма опази да у Боку хотјаше јошт један шамбек Француски, који кад виђе руске бродове у Боку, одма се врати натраг, а ова брика кад опази речени шамбек окрене за њим, као хишчна птица за ловом, имајући благопоспјешни вјетар, и стигне га, тер га за собом као војеног роба довуче у Боку. За тим дође јошт један велики и један мали војени брод као и прва два, и онда ухватише и они први шамбек, и обадва свезаше за први велики руски војени брод.

Кад ми познадосмо, да су војени бродови православног цара, православија зашчититеља, какву смо радост чувствовали, то сваки прави христијанин православни који дише, лако вообразити може.

На 18. тог месеца около поноћи на предречени војено-руски брод приспје митрополит црногорски. Сутри

[merged small][merged small][ocr errors]

дан т.ј. на 19. доthе у наш монастир с једном компанијом морски солдата, гдје је дочекан био от свјашченства и народа с обрјадима по обичају наше православно-восточне цркве са звонима и грувањем топова.

Народ уусхићењу воскликавао је: „Да живи Александер ! « Кад је митрополит ушао у цркву, духовенство отпојало је „Тебе Бога хвалим “, а и проче приличне обрјаде, по окончанију пјенија, митрополит освештавіши барјаке назначене за крјепости, и прије него их је предао капетанима обшчества, изишао је пред малу цркву, гдје га је могао свако видјети, и ово је кратко слово изрекао: „Ваша жеља испунила се храбри Славјани! Ви видите међу вами давно очекивану, вами по роду, вјери, храбрости и слави браћу вашу. Благословени монарх русијски прима вас у число своје дјеце. Ода буде благословен промисао Господа, да буде вама у памети овај радосни и срећни дан! Но прије него што вам предам ове свештене барјаке, треба да положите заклетву, да ћете их бранити до посљедни сила“, и народ једнодушно повиче: заклињемо се, «аи по староме србском обичају махајући голима мачевима, заклињали су се прахом своји предкова, да до гроба вјерни хоће бити.

Ово слово митрополитово дубоко је вначатљено остало у мом срдцу, и без престано оне рјечи звониле су у ушима мојима, како что у воображенију мом остало ми је оно позорије свјетли мачева како спрама сунца блистаху се.

ІІо совршетку предреченом, одма ту у монастиру дигну на високо дрво, за то приуготовљено, с пуцњавом топова, и согласијем звона, руски барјак. За тим пођу у град праћени такођер пуцњавом топова колико с крјепости Новога и Спањоле, на којима су се већ барјації руски вијали, толико и са свију бродова ескадре руске и с трговачкије.

Кад се све у поредак стави, Почеше долазити у цркву како сухотна, тако и морска војска, и от њих би се по њеколико отлучили и у пјевнице појали.

[ocr errors]

Сутри дан по Ускрсу обично би се литија до градскије врата носила, и по свршетку евангелија и молитава натраг би се враћала, будући под республиком и први пут под Аустријанцима нису дозвољавали, сад први пут у град с литијом уђоше, и на пијацу гдје је капела милитарска била от чадора подигнута, и с темплом движимим украшена била, у истој капели читали су евангелије и молитве, и по свршетку грували су топови с града ис војени лађа, посље отидемо пред римску цркву, гдје дочека њихово свјашченство обучено у кратке стихаре с множеством четворострукије свијећа, звонам и трубљењем органа у цркви, и ту пред црквом читали су евангелије и остало, и посље пуцали из прангија. Идући овако кроз град, видио сам на прозорима више њих т.ј. иновјерније, који су од жалости плакали. Литију су вазда солдати пратили, и прије и посље евангелија из пушака пуцали. Тако су и аустријски солдати пратили, али нису пуцали.

Мало посље тога дођу гласови, да је дубровачки сенат подложио се Французом, а митрополит како ово дозна, таки с Црногорцима и Приморцима исЊеколико руски војника дигну се и дођу на Игало у мају месецу Т. Б., са западне стране от Кастел Новога, гдје су по наредби дошли и два протопопа капелани руске пјешачке војске, и други капелани с војнички бродова и наш настојатељ с братијом, с којима сам и ја као дијак ишао на послуженије. Тамо кад су се скупили, митрополит је свештао водицу, а остали свјашченици сви под епитрахилом и одеждама окружавали су га. Осим Примораца, Црногораца и рускије војника, јошт је много народа обојег пола ту присуствовало благоговјејним молчанијем.

По свршетку водоосвјашчeнија, сви су свјашченици крст у руке имали, и како војници, тако и остали народ ишли су целивати и кропленије свјашчене воде примити.

Посље овога митрополит благословио је оружје, које је било у лепом поредку положено, и једно увјешчателно

и охрабително слово к побужденију к војни изрекао, по том како он, тако и остали свјашченици давали су оружије војницима и с десницом сваког благосиљали. Кад су сви оружије примили, онда су се уред ставили, по том са знаком (њима даним) от генерала Пападопола и смусиком упуте се к Дубровачким предјелима вијајући барјацима и пјевајући јуначке народне пјесме, које колико очи, толико слух наслађивало је свакога гледатеља, а сувише чувствовало је срце особиту радост гледајући тај лепи поредак своји јединовјерних.

По њихову отласку сваки се врати к свому дому, такођер и ми у наш монастир. Ја испуњавао сам моје дужности, међу којима више пути био сам послат от настојатеља с којим писмом к заповједнику от града, к адмирању, вицеадмирању и контраадмирању и многим другим командантима како от војених корабља, тако и сухопутним и остали чиновника свакога реда и како от њих, тако от свије и морскије и сухопутније свјашченика јесам благонаклоност добио.

У сљедствију 1807. љета 5. Јануарија наш настојатељ и цјело свјашченство предјела Кастел Новскога добије налог от адмираља рускога, да литургију и водоосвјанічeније на Богојавленије раније имаду совршити, и на нови Јордан да имаду доћи, присуствовати обшчему и торжественому водоосвјашченију. Тај нови Јордан от њих названи, био је међу Кастел Новим и старим лазаретом (кужни дом) стојећим от западне стране реченог града наслоњен над морем таким начином: дрвета дуга зашиљена била су ударена у дно, а одзгор греде (четвероуголни балвани) прибјене, посље с даскама потавањено, а у среди шупље гдје је био намјештен један велики бадан (каца), који је био напуњен сладке воде, а около истог тавана от греди начињен је био наслон за да не би тко пао, и овај наслон у наоколо био је застрт црвеним Фланелом и гранама от лаворике и маслине накићен. Брег над овим који је био са честим зи

« ПретходнаНастави »