Слике страница
PDF
ePub

АВТОБИОГРАФИЈА кирилА цвЈЕтновиЋА, ПРОТОСИНЂЕЛА 21

довима узан озидан, за да вода земљу у море не носи, исти зидови накићени су били русијским војницима и с њиховијем бандама, барјацима и лубардама, а наоколо множество народа обојего пола, које је прекрасно позорије претстављало. Сви стојећи у најблагоговјејшем порјадку, очекиваше глас с крстом водоосвјашченија, које се свјашченодјејствало от протопрезвитера Никите капелана витешкога полка у присуствију свијех кораблених и предјела Кастел Новских свјашченика, чиновника, морскије и сухопутније и осталога народа, и кад речени протопрезвитер возгласи „во Јордање крешчајушчу сја и пр., онда почеше банде свирати и топови с града и тврдиње, како и с војених лађа, којих је 19 било, свака је преко 80 топова имала, грувати и солдати из њихови пушака пуцати, и чујући чоек милину согласија от преко 40 пјевчика рускије, такођер от банди милитарскије, у најмилијем восхишченију налазио се, с друге стране пак звук топова чињаше као да ће сав брег са зданијама срушити се и само море у пропаст преисподну претвоpити се. Посље сљедовало је цјелованије крста и водокропленије, и по свршетку овог торжества, сви су се са удовољствијем разишли, а свјашченство и сви чиновници сухопутни и морски, као и грађански отишли су у град код команданта градског на закуску, која је отмјена била, посље сваки је своме дому отишао. Те исте године на велику суботу, мајор руски, који је у тврдини шпањолској, која је над Кастел Новим, заповједао, дође у монастир с неколико солдата, који су донели много Фењера, и намјестили су их на звоник по наредби реченога мајора, посље отишли су и набрали много гранчица от кипариса, маслине, лаворике и мирсине, и с њима цркву и авлију посули, и по свршетку овога вратилису се у тврдињу. Ону исту вечер по обичају читалисмо дјејанија апостолска у цркви, и било се већ смркло, кад етоти нетко лупа на врата от монастира, потрчах и запитах : тко је 2 на које ми отговори руски:

отпирајте, ја познадох премесечног мајора и отидох те
донесох кључе и отвори им врата от монастира, уђе мајор
и за њим две компаније војника гранатира козловскога
полка, под оружијем и за њима канонери с 4 лубарде
мале. Кад се поставише у ред, заповеди им се да отложе
оружије, и у цркву да уђу, и кад у цркву уђоше, при-
ступише официри к нaмa кojи смо дјејанија апостолска
читали, с неким начином молећи, да устипимо њима да
они читају, на које и мајор приступи и рече, да сло-
бодно оставимо и да идемо спавати, они ће све свршити,
И Та КО СМО МИ ЊИХ ОСТаBНИЛИ И ОТИШЛИ СПа ВаTIИ , а Ка Д
је већ било време јутрењу, исти мајор отишао на врата
от собе настојатељеве и почео полако тући. Настојатељ,
који је био устао и пита тко је, на које овај отговори:
„пјенију времја и молитвје час“, и по том одма отидоше
у цркву и почеше сбични канон појати и остало. По
свршетку овога, изишли су учинити обично обхождење
около цркве, и посље кад започе се појати „Христос
воскресе“, канонери лађам војеним, којих је 8 от више
именовати било, дадоше знак су 4 велике ракетле, на
које речене лађе на катаркама дигоше многе запаљене
Фењере, и по 7 топова избацише, такођер и у монастиру
на звонику и трулу све Фењере запалише, и 7 топова
избацише. Исти мајор желио је да божествена литургија
с јутрењем заједно буде, које су по његову желaнију и
учинили. На литургији пјевци су њихови појали, којих
је више од 30 било, с особитим согласијем.

По свршетку божествене литургије, официри са солдатима изишли су и поставили су се у три реда около цркве и по 21 пушку избацили су, такођер и 21 топ, на исти начин и свака војена лађа и са шпањолске тврдиње, и док су они ово чинили, свјашченици су у цркви по обичају јаја благосиљали, такођер и превелике многе сладке хљебове, јагањце печене, сир и јаја што су исти oФицири и солдати донели.

[ocr errors]

Пастојатељ је био приправио, како за чиновнике тако и за остале војнике закуску, и они кад су своје учинили, сви отидоше у тврдињу и топове отвукоше, Посље подне у време вечерња опет сви дођоше, али без пушака, само један напред а један натраг стражмајстор с коњем ходили су и кад су на врата от монастира дошли, стали су, тада пјевци њихови почеше појати: „Днес спасеније миру сему бист“, и кад почеше више пути повторавати: „побједу даде нам“, онда зачеше с гласом пјенија ступати у монастир, и како на литургији, тако и на вечерњи с лепим порјадком појали су, посље пак вечерња били су часћени. Овако су они сваке недјеље и празника на богослуженије долазили и цркву с њиховим пјенијем украшавали. Те такођер 1807. године у Јулију месецу Наполеон закључи мир с Русијом с уговором: да сва она мјеста, која су млетачкој республици принадлежала, и која Русија покрива, да му преда наш притјажатељ и остали њезини мјеста. Ова премјена у свима житељима Бокоторским велику је неповољност узроковала, будући да от онога што смо се страшили, то је нас постигло, које је велику штету и изгубитак нашему народу у Боку причинило, за то што с Француским барјаком от Енглеза није се могло по мору путовати, а то је једини занат и приход Боко-которског народа, јербо мореплованијем и трговином живе. По пришествију Француза, у сваки оближњи град позвати су били от власти сви настојатељи монастира, свјашченство и старјешине обшчества, да присегу вјерности своме законом цару учине, на који позив и наш настојатељ у Кастел Нови отиде, гдје му првенство пред римским свјашченством даду, да он први присегне, тако он поче ону прописану присегу говорити, а кад на оно гје говори: »до последње капи крви да ће свом цару вјеран бити“, он надостави ове речи: „осим онога што би се тицало против мога вјероисповједанија“. И ове

исте речи кад је подписао своје име, надостави, свја-
шченство римско видећи неустрашимост овог старца, сви
његову примјеру посљедоваше, јербо су и они сами стре-
пили, да не буде каква премјена, чујући за продрзост
Наполеонову.
Трајући овом рату, ми смо из монастира све драго-
цјеније ствари били отнели на једну русијску војену лађу,
а тако и многе друге богате Фамилије, бојећи се нападе-
нија непријатељског, будући да су Французи многе домове
попалили и разграбили, међу којима и један наш мали
монастир, Филијал овога монастира, гдје су некад епи-
скопи сједили, јесу запалили и поробили, гдје посље с
г. настојатељем пошао сам да он види. Кад смо тамо
дошли обилазећи он и прегледајући, видјех ја нека гвожђа
на најгорњем прозору, и без да он ме видио, отидем да
их скинем, али зидови будући изгорјели, испод нога
сруше се и ја с висине падох на неко камење на леви
бок, от којих један се на то отбацало и леву руку за
шаком угануо от које руке много сам бола претрпио,
будући онај који ме лечио, није ми је знао намјестити,
него посље 12 дана другоме сам отишао, који је добро
намјестио, но с превеликим болом, будући је почело било
срашћивати, и кад су хтели отићи, намислили су били и
калуђери с њима поћи, јербо су се веома Француза стра-
шили, али увјерио их је адмирал и остали, да се ништа
не боје, и по њихову увјешчанију остадоше, али оне
ствари монастирске јошт за које време премјестише на
једну трговачку лађу, које ствари стајале су до 18. окто-
вија Т. Љ.
Но Французи за ово су прочули, и случи се да сам
ја на 17. истог месеца у Кастел Нови отишао и један
трговац неки Марко Аћимов Гојковић рече ми, да кажем
г. настојатељу, како је Французима за ово когод доказао,
и за то да они хоћеду лађе преметати, и што не буде
лађама принадлежало, све ћеду за себе узети. Ја ово г.
настојатељу кажем, и он закључи с братијом да ствари

[ocr errors]
[ocr errors]

- све у монастир пренесу, и на воведеније или на божић

на своје мјесто све ставе, будући да је свак знао гдје
што стојало, и тако сустра дан тј. на 18. Октовра у вече
све донесоше и у три келије ставише, ал на 21. истога
у недјељу обноћ упали се, и то озгор с крова и ово за-
паленије сумњало се да је учињено или от житеља ду-
бровачког предјела, или от самије Француза, будући били
су 3 официра у монастиру и ту вечер нису дошли спа-
вати, а кад огањ мах узео, њихове слуге пред цркву су
били и у град отишли без да што помогну, или на помоћ
из града кога доведу. Она част монастира гдје су разне
ствари стајале, под истим покровом било је наслагано
много дасака, које су биле спремљене за столове, све
то изгоре и у пепео претвори се, многа златоткана одје-
јанија црковна, крсти оковани, књиге от велике важности,
такође много сребрни кандила, међу којима било је једно
које је барило (аков, млетачко држало, а два от пол ба-
рила, ова три кандила даровао је конте Јоан Војновић
речени Кнежевић из сосjеднога града Кастел Новога, и
какав је страшни вјeтaр ону ноћ от сјевера дувао, да
околни се народ није прискочио, сав би монастир изгорио.
У овоме пожару ја сам страдао, вукући њеке сандуке
низ камене степене, гдје ме један от истије тежак бу-
дући повуче за собом, преко кога некако као да ме пре-
метну и на тле падох, и он опет удари ме, от кога сам
жестоки бол претрпио, такођер и г. настојатељ бранећи
с осталим от пламена пао је и чело разбио, које му се
до смрти познавало.
Кад су хтели речени Руси отлазити, звао ме је с
њима да идем један мајор зoвoми Симеон Ивановић, и
његов брат капетан Игњатије, такођер и вице адмираљ,
а адмираљ и његов капелан највише сви ови обећавајући
ми дати ме све науке да изучим, и посље који хоћу чин
да примим, двјема првим отрекао сам се, а адмираљу
обећам се, но кад сазнаде мој стриц поп Марко и други
стриц Филип, почеше ме отвраћати да не идем, будући

« ПретходнаНастави »