биша, дозвољает предхвални г. патријарх под 31. Јануариа т. . к Ч. 983. из 1851. да Кирил Цвјеткович протосинкел в монастири Бездиње и Јереј червленII појас за честное житија своего поведение и заслуги в церкви учинениа в знамение заслуженаго отличија употребљати могут — помјанутим протосинкелу Кирилу Цвјетковићу и Јереју облагословении и дозволении патријаршеском, јеже во знамение заслуженаго отличија червлeни појас носити и употребљати мошчи, под 7. Фев. т. .ь. No 118. президиално увједомленим сушчим, вједомости ради во протокол ввести“. А у истом записнику под бр. 544. из 1856. стоји: « Прочтен биіст президиал високославнаго ц. к. Сербско Банатскаго Намјестничества от 16 Ноемвриа т. м. No 1801., ком јављает, јако протосинкел монастирја Бездина Кирило Цвјеткович от простертаго Јего Величеству прошенија своего, јеже во отечество свое, относително вмонастир Савину возвратитисја мошчи, отбиен јест ; Всевисочајше рјешение сте помјанутому протосинкелу вједомости ради, своим путем в копии сообшчити «. Видећи сирома Кирило, да више никада не ће видет своје отаџбине, и своје Савине, отправио је 27. Марта 1857. своме сроднику синовцу поп Николи Цвјетковићу, пароху у Баошиће, ово писмо, које наводим Кириловим правописом:* „Благоговѣйный г. Отче Ніколае, мой мили и любезный сродниче ! Може бити да ћеъ се ты зачЅдити, кадъ ово мое писмо угледашъ, бядзћи да ти јоштъ никада писао нieсамъ, а томе є узрокъ быо нека моя особыта обстоятелства како и честе болести коє с8 ме жестоко нападале, како ове прошле 1856. године, No 4. Септемвріа до послѣднегъ Јанзара т. ж. тако была напала, да за све ово време ніесамъ могао изъ ћелie изыћи, садъ захвалећи милостивоме Бог8 и пречистої Богома Што ме и (Ово је писмо изишло иу „Шематизму боко-которске епархије”) ce тери, болѣ се чемъ, али йоштъ доста слабъ, но у свіемъ овимъ моимъ обстоятелствима и болестима, и толикІмъ растояніемъ, што тѣлесно й милога ми отечества и васъ мои миліи сродника, за коима єднако чезнемъ, удалѣнъ єсамъ, али сердце мое и мысли вазда с8 ми тамо, и Єдина є желя моя вазда была, и надеждомъ самъ питао да ћ8 се умило и пожелано отечество мое повратити, избога тога ніесамъ хтіо ни писати, надаюћи се да ћ8 срећанъ быти васъ лично и изъ ненада посѣтити, а садъ видећи да ов8 желю мою што увензта старость моя као и неизлѣчиме у подземновлажнимъ тамницама прихваћене болести, посѣкоше као дерво ов3 надежд8 мою, б848ћи самъ тако ослабіо, да на никакавъ далекій пі8ть не бы се смѣо шванити, єрбо бы таквый п8ть за мене і већъ опасанъ быо, за то даклемъ на мѣсто мога долазка и личнога познанства и састанка, за успоменя мою и тѣснога сродства кое в међ8 намы, и священническогъ нашегъ дома, кой щ около стотин8 година c8ществзе, а садъ на тебе као на благонадеждня і раслъ спада да и унапредъ p8ководствомъ Божіе деснице и твоимъ настоянѣмъ бЅде сЅществовати, шилѣмъ ти 60 комада книга & коихъ ти овде прилажемь назначеніе, пкое с8 завіене у ЄДномъ воштаномъ стародревномъ платна, и онако завіене и свезане са Ішінагомъ, ставio ихъ у єдной кашети, у којой потъ неколико Књига има, кое ја за признателность мога пострига у нашъ монастырь Саввынх шилмъ, гдѣ фешъ ты ове теби наміенѣне книге примити, ако по чем бЅдѕ се одріешиле и изміенуле, онда по реченноме назначенію лагко ћешъ ихъ наћи, кое желимъ у поволномъ Здравлю да ихъ дочекаш, и съ таквимъ усердіемъ да хъ примишъ; съ каквимъ ихъ iа теби шилѣмъ, не гледай любезный мой братанић8 на малій даръ, него на сердце мое, кое изъ оволикога разстоянiя измеђ8 насъ, тебе се споминѣ и искренно люби, и къ томе свесердно то жели, да свемогshiй Господь Богь на тебе и домъ твой свако самь понеси щастие и благопол8чіе изобилно излie, и много лѣта у свакомъ задоволства, съ твоимъ домашнима да поживишъ. Међ8 реченнимъ и теби намѣненимъ книгама, налазе се три сзвыше, коихъ Єдна є слзжебникъ, дрra є правила святимъ Сербскимъ, а трећа є благопотребна променія. Ове три книге и предай ихь у наius церкв8 св. Ніколаа, за благоговѣніе мое къ истоме святителю, и за почитание и признателность што самъ у реченной церкви месеца Септемврia 179 1. лѣто свято крещеніе и миропомазаніе приміо, и као діакъ са незаборавлѣнимъ стрицемъ моимъ, а дѣдомъ твоимъ, попомъ Маркомъ, и рођакомъ и учителѣмъ моимъ а родителѣмъ твоимъ попомъ Александромъ, у истои церкви неколико година нима діаковао, и съ њима заєДно правило #правляо. За мою сестря Ання не Єли жива, за кою молимъ те пити ми, и ако є жива, поздрави юш мое стране, и обзнани ми у каквомъ є станю, и упти ме на кога бы iа могао за ню єдно писмо препорячити. Садъ молимъ тe: поздрави найусердніе ії мое стране, твою мени мил8 Фамилію, такођеръ све наше миле сроднике, равнимъ начиномъ и све житель мога милога незаборавлѣнога мѣста рождения, тебе пакъ тебе пакъ сердечно люблећи и отеческій герлећи, препорѕч86мъ ти : борави у твоимъ святимъ молитвама У монастиря Бездин8 27. Марта 1857. Знамъ Не за Твога искреннога и многострадалнога стрица Курілла Цвѣтковића с. p. Протосиггела П. п. Ако ми бядешъ писати за сестря мою Ання, послѣ мога имена напиши: in Closter Bezdin naechst Deutsch St. Peter in Banat. 1 1 2 3 1 1 1 5 1 6 7 8 9 1 1 1 1 10 1 19 Алфавитъ д8ховный въ кіевской Лаурѣ 1747 Стеића 1850. началствѣ папиномъ и проч. минейскіи безъ имена и лѣта писано Лаврѣ 1714. . Лаурѣ 1737. . 1807. . дичныхъ праздниковъ & Jepea А. Венец когъ 1840. pia ü Јшанна Райча 1793. Зоричь С. 1855. . зане у 1 13 1 1 число РЕДовно НА ИМЕ нов А нІ Е колико КОМАДА 23 Новѣйше землеописаніе Јакима Взича 1825. 1 1 рола 1852. 1 26 1 1 28 4 1 29 13 31 Повѣсть о конечномъ изгЅбленіи цѣлога ФранцЅскога воинства 1812., слава Напо- и Енкиклопедія 1818. све у књиги . мя Јерею вића 1851. МилЅтиновића и прочих • Караџића скогъ 1852. Лаурѣ 1737. . J. С. Поповића све три свезане у ковића 1 1 1 1 1 |