биша, дозвољает предхвални г. патријарх под 31. Јануариа т, љ. к Ч. 983. из 1851. да Кирил Цвјеткович протосинкел в монастири Бездиње и Јереј — — — червлени појас за честное житија своего поведение и заслуги в церкви учинениа в знамение заслуженаго отличија употребљати могут — помјанутим протосинкелу Кирилу Цвјетковићу и Јереју — — о благословении и дозволении патријаршеском, јеже во знамение заслуженаго отличија червлени појас носити и употребљати мошчи, под 7. Фев. т. Љ. Ne 118. президиално увједомленим сушчим, вједомости ради во протокол ввести“. А у истом записнику под бр. 544. из 1856. стоји:“ Прочтен бист президиал високославнаго ц. к. Сербско — Банатскаго Намјестничества от 16 Ноемвриа т. Љ. Ni 1801., коим јављает, јако протосинкел монастирја Бездина Киpило Цвјеткович от простертаго Јего Величеству прошенија своего, јеже во отечество свое, относително в монастир Савину возвратитисја мошчи, отбиен јест; — — Всевисочајше рјешение сие помјанутому протосинкелу вједомости ради, своим путем в копи и сообшчити“. - Видећи сирома Кирило, да више никада не ће видети своје отаџбине, и своје Савине, отправио је 27. Марта 1857. своме сроднику — синовцу — поп Николи Цвјетковићу, пароху у Баошиће, ово писмо, које наводим Кириловим правописом:“ „Благоговћин Бли г. отче Нiколае, моћ мили и лкобезни и сродниче! Може бити да ћешњ се ти зач8дити, кадљ ово моe писмо угледашљ, бSдSђи да ти јоштљ никада писао нieсамљ, а томе е узрокљ био нека мон особљута обстонтелства како и честе болести кое с8 ме жестоко нападале, како што ме и ове прошле 1856. године, ili 4. Септемврia до послbднегљ ЈанŠара т. Љ. тако била напала, да за све ово време нiесамљ могао изљ ћелiе извићи, садљ захвалећи милостивоме БогŠ и пречистоћ Богома