биша, дозвољает предхвални г. патријарх под 31. Јануариа т. Љ. к Ч. 983. из 1851. да Кирил Цвјеткович протосинкел в монастири Бездиње и Јереј — червлени појас за честное житија своего поведение и заслуги в церкви учинениа в знамение заслуженаго отличија употребљати могут помјанутим протосинкелу Кирилу Цвјетковићу и Јереју - о благословении и дозволении патријаршеском, јеже во знамение заслуженаго отличија червлени појас носити и употребљати мошчи, под 7. Фев. т. Љ. No 118. президиално увједомленим сушчим, вједомости ради во протокол ввести". А у истом записнику под бр. 544. из 1856. стоји: « Прочтен бист президиал високославнаго ц. к. Сербско Банатскаго Намјестничества от 16 Ноемвриа т. љ. No 1801., коим јављает, јако протосинкел монастирја Бездина Кирило Цвјеткович от простертаго Јего Величеству прошенија своего, јеже во отечество свое, относително в монастир Савину возвратитисја мошчи, отбиен јест; Всевисочајше рјешение сие помјанутому протосинкелу вједомости ради, своим путем в копии сообшчити". Видећи сирома Кирило, да више никада не ће видети своје отаџбине, и своје Савине, отправио је 27. Марта 1857. своме сроднику синовцу поп Николи Цвјетковићу, пароху у Баошиће, ово писмо, које наводим Кириловим правописом:* „Благоговѣйный г. отче Ніколае, мой мили и любезный сродниче! Може быти да ћешъ се ты зачадити, кадъ ово мое писмо угледашъ, 68доћи да ти іоштъ никада писао ніесамъ, а томе є узрокъ быо нека моя особыта обстоятелства како и честе болести коє со ме жестоко нападале, како што ме и ове прошле 1856. године, ₩ 4. Септемвріа до послѣднегъ Јандара т. љ. тако была напала, да за све ово време ніесамъ могао изъ ћеліе изыћи, садъ захвалећи милостивоме Богд и пречистой Богома * (Ово је писмо изишло и у „Шематизму боко-которске епархије") тери, болѣ се чбемъ, али йоштъ доста слабъ, но у свіемъ овимъ моимъ обстоятелствима и болестима, и толикимъ растояніемъ, што тѣлесно и милога ми отечества и васъ мои миліи сродника, за коима єднако чезнемъ, удалѣнъ єсамъ, али сердце мое и мысли вазда са ми тамо, и єдина є желя моя вазда была, и надеждомъ самъ се питао да ћ8 се у мило и пожелано отечество мое повратити, и збога тога ніесамъ хтіо ни писати, надаюћи се да 58 срећанъ быти васъ лично и изъ ненада посѣтити, а садъ видећи да ов8 желю мою што увената старость моя као и неизлѣчиме у подземновлажнимъ тамницама прихваћене болести, посѣкоше као дерво овд надеждь мою, бъдаћи самъ тако ослабіо, да на никакавъ далекій пять не бы се смѣо шважити, єрбо бы таквый пять за мене швећъ опасанъ быо, за то даклемъ на мѣсто мога долазка и личнога познанства и састанка, за успомень мою и тѣснога сродства кое є међ8 намы, и священническогъ нашегъ дома, кой ш около стотина година сбществе, а садъ на тебе као на благонадеждня раслъ спада да и у напредъ раководствомъ Божіе деснице и твоимъ настоянѣмъ бъде существовати, шилѣмъ ти 60 комада книга ἃ коихъ ти овде прилажемъ назначеніе, и кое со завіене у єдномъ воштаномъ стародревномъ платно, и онако завіене и свезане са шпагомъ, ставіо самъ ихъ у єдной кашети, у коіой иоштъ неколико књига има, кое ја за признателность мога пострига у монастыръ Саввыня шилѣмъ, гдѣ ћешъ ты ове теби наміенѣне книге примити, ако по чем8 68д8 се одріешиле и изміенуле, онда по реченноме назначенію лагко ћешъ ихъ наћи, кое желимъ у поволномъ здравлю да ихъ дочекаш, и съ таквимъ усердіемъ да ихъ примишъ; съ каквимъ ихъ іа теби шилѣмъ, не гледай любезный мой братанић на малій даръ, него на сердце мое, кое изъ оволикога разстоянія измеђ8 насъ, тебе се споминѣ и искренно люби, и къ томе свесердно то жели, да свемогѕhiй Господь Богъ на тебе и домъ твой свако нашъ щастіе и благопольчіе изобилно изліе, и много лѣта у свакомъ задоволство, съ твоимъ домашнима да поживишъ. Међ8 реченнимъ и теби намѣненимъ книгама, налазе се три свыше, и коихъ єдна є сложебникъ, дрога є правила святимъ Сербскимъ, а трећа є благопотребна прошенія. Ове три книге понеси и предай ихъ у нашо церква св. Ніколаа, за благоговѣніе мое къ истоме святителю, и за почитаніе и признателность што самъ у реченной церкви месеца Септемвріа 1791. лѣто свято крещеніе и миропомазаніе приміо, и као діакъ са незаборавлѣнимъ стрицемъ моимъ, а дѣдомъ твоимъ, попомъ Маркомъ, и рођакомъ и учителѣмъ моимъ а родителѣмъ твоимъ попомъ Александромъ, у истои церкви неколико година нима діаковао, и съ њима заедно правило Шправляо. За мою сестра Анна не знамъ ели жива, за кою молимъ те пиши ми, и ако є жива, поздрави юш мое стране, и обзнани ми у каквомъ є станю, и упати ме на кога бы іа могао за ню єдно писмо препорочити. Садъ молимъ те: поздрави найусердніе ш мое стране, твою мени миль фамилію, такођеръ све наше миле сроднике, равнимъ начиномъ и све жителѣ мога милога и незаборавлѣнога мѣста рожденія, тебе пакъ сердечно люблећи и отеческій герлећи, препорачаємъ ти: не заборави у твоимъ святимъ молитвама У монастиря Бездинь 27. Марта 1857. твога искреннога и многострадалнога стрица Курілла Цвѣтковића с. р. Протосиггела П. п. Ако ми бъдешъ писати за сестра мою Анна, послѣ мога имена напиши: in Closter Bezdin naechst Deutsch Sz. Peter in Banat. ЧИСЛО. НАЗНАЧЕНІЕ КЊИГА: НАИМЕНОВAHIE колико КОМАДА 7 8 1 2 Алфавить д8ховный въ кіевской Лагрѣ 1747 1 1 3 Банатскій Алманахъ за година 1827. 1 4 1 5 Библиотека образованя дечіегъ 1834. 6 Диалогисмъ духовный въ Кіевопечерской Домаћи лѣкаръ и Франѣ Веселића 1850. 1 1 1 1 9 Дѣянія и посланія св. апостолъ въ кіевской Краткое изясненіе Господскихъ и Богоро- 1 13 Краткая Сербліи, Расіи, Босны и проч. Істо- 1 14 Краткое раководство къ познанію всемирне Лукіана М8шицкогъ Стіхотворенія книга перва 1 число РЕДОВНО НАИМЕНОВAHIE 28 29 30 23 24 25 Новѣйше землеописаніе Јшакима Вбича 1825. 26 Повѣстъ о конечномъ изгубленіи цѣлога Францускога воинства 1812., слава Наполеонова 1814., жалостно враћанѣ Францѕза из Россіе 1814., подпяна исторія 1845. и Енкиклопедія 1818. све у књиги 27 Повченіе Епископское къ новопоставлено м8 Јерею Повѣстница Сербскаго народа от Медако- Православное исповѣданіе въ Москвѣ 1743. 1 1 1 • 1 1 4 1 13 Потешествіе у Јеросалимъ ш Видаковића 1834. 1 1 1 1 Сербскій народный листь за пол године 1835. 1 1 |