Слике страница
PDF
ePub

вору проведемо ми овде 2—3 сата, у тому приспје време от цркве, и ми отидосмо са старцем помолити се Богу и благодарити му, што је нас здраве и без опасности сохранио, препоручујући се и за унапред његову милостивому промислу.

Посље ја сам желио видјети двор епископски, но овај је био затворен, а кључ је био код г. Киријака Граматика, бившег у Босни његовог секретара, даклем код њега отидосмо, који нас љубавно прими, и за здравље унита, потом поменути отац Стефан каже му за мене откуда сам, и зашто сам дошао, на које он рече: жао ми је да г. епискоІІ овде није, и да његовој жељи неудовлетвори, он је, вели, у Врлику и задржаваће се до посљедњег овог месеца Јулија, а њега може бити брод неће моћи толико чекати, на које ја отговорих: господине и не може, а посље мучно ће ми се прилика II намјерити, а друго могу потрошит оно мало што сам за пут донио, пак онда шта ћу чинити? Онда он мени поче овако совјетовати: Ви ћете најбоље учинити, да идете у Врлику кг. епископу, и ја ћу вам дати једно писмо, у ком ћу вас препоручити.

Ово његово претставленије, мени буде повољно, за које му ја учтиво захвалим и опет препоручим се њему, међу тим дође к нами и неки г. Андреј Руђери, секретар реченога г. епископа, за

ми мој сопутник отац Стефан Тко је он и поздрависмо се с Њиме, и извјестише га о мени, у исто време г. Граматик сприобшчи му своје мњеније како је мене советовао, а овај одма противо поче говорити, да не треба да идем, него да чекам владику да ће он брзо доћи, и тако нипошто не даде ми. Ја бојећи се, да он небін што противо владики писао, останем чекати, и тако сыма опростим се, и пођемо к нашем старцу, који је нас с обједом чекао. Кад дођему к њему, кажемо му све како ствари пролазе за мене, а oн oндa пoчe мене охрабравати говорећи: да се ништа не печалим, него да имам

Кога

каза

тријенија, пак сотим да ћу све предобити. Онда ја њега почнем молити, да би доброту имао, наћи ми квартир код какве честне Фамилије, за да не идем у крчму, на које он отговори: Боже сачувај, ви из. моје куће да пођете у крчму, или у чију другу кућу, то би моја срамота била, ви сте калуђер, ја вас као мога брата взирам, и за то докле год овде будете, код мене имате собу и јело. Ја на овако његово претставленије, јесам му срдечно благодарио и извиньавао се да не желим њему на теготу бігти, него опет повторително молио сам га, да ми гдје квартир нађе, али он ни по који начин за ово није хтио чути, тада ја опет најсрдечније захвалим му и посље полдне моје ствари от г. Павковића чиним код њега пренијети. Затим сједосмо за обједом, с којим нас је почастио,

посље ручка пак мој сопутник отац Стефан опрости се с нами, и отиде на свој даљи пут.

Пребивајући ја код старца, упознао сам се са свијем нашима Христијанима, от којих многи и на објед позивали су ме, такођер упознао сам се с многим римокатолицима. УШибеник вообшче особито су добри људи и гостољубиви и међу собом у особито примјерном сло

Депо

гом Живе.

Међу тим донлови из Трогира и брод капетана Марка, а он је био већ купио и приправио све што му је било потреба за натоваритин, и одма су почели уносити у брод, пак непропуштајући време да отлазе кући, видећи ја то, и да владика јот недолази, забринуо сам се, пак почех у себи мислити: колико ћу га морати јошт чекати, какву ли ћу прилику добити, да се у отечество повратим, оћу ли имат доста нoвaцa за трошак. Кад сам ово добро размислимо, побојао сам се да ће ми новаца недостати; сад опет мислим шта ћу да чиним, кад наједанпут дође ми на памет, да ја ово сприобшчим реченом капетану Марку, и њега замолим, да ми мало зајми новаца, будући да овај по путу тако ме позно, као брата или сина, и ја спуном надеждом отидем к њему, и моја обстоја

телства њему сприобшчим, у исто време молећи га да ми учини дјело милосрдија и зајми мало новаца, јер иначе да ћу морати с њим онако вратити се натраг и не видећи владику, а камо ли получити, за што сам дошао. На које овај добродетелни и отечествољубиви чоек, такін свесрдно, као да је то он сам желио, да ја от њега иштем, рече ми: оћу брате, ако хоћете и 100 ценина, на које му срдечно стоплим сузам захвалим, и речем, да ми не треба више от 10 талира, а он тада опет рече ми : да сутри дан у јутру у 7 сати дођем у дуhан неког трговца Матулића, код кога је он жита купио, и док му је брод дошао у његов дом пребивао. Опет је на ново на његово тако редко милосрдије захвалим и с Ьим се поздравим и отидем весео от њега и у себи речем: Боже преблагін и милостиви, что воздам твојеј благости за овака благодјејанија, благодарју много твоме милосрдију и милости који си ми удаљеном от отечества овакове благодјетеље даровао, молим те и у будутче не заборави мене, и не осујети ме надежде моје, како што ми и сад нијеси осујетио.

И тако сутри дан у 7 сати отидем ја у именоватог дућан гдје нађем мог доброг капетана Марка и како се с њиме поздравим, и он се одма сагне и испод банка извади два сакета талира и рече: ево узмите колико хоћете, ја, нећу него молим одбројте ми 10 талира, он: простите немам времена, јер морамо ове рачуне свршити, него сами узмите, на то ја одбројим 10 шпанских талира ихтиjах учинити му квиту, а он, боже сахрани, то ја нећу, а ви ако кад узможете платићете ми, ако не, то вам никад такове заискати нећу. Оваковом његову редком великодушију, најсрдније сам захвално, ис вјечном прінзнателности њему се обвезао, онај исти дан пред вечер пошао сам на његов брод посјетити га ис Iьиме поздравити се, будући да сутри дан у јутру рано отпловио је у мило наше отечество. Ту сам му предао неке сосуде Монастирске, које су ми на пут служили, и које Више

нијесам потребовао, за да их у мој монастир понесе и преда, такоl,ер и једно писмо настојатељу, које је он с његовом природном добротом све честно предао, ту се срдечно поздравимо, изљубимо, честитајући један другоме сваку пожелајему срећу, поздравим се и с осталима, и тако у взајмној љубови растанемо се, ја отидем мом добром старцу, а они остану у брод, и сутри видио сам их с прозора отпловити, које сам с белом марамом и са сузама поздравио, такођер исто и они су мене јелнаким знаком возпоздравили, и тако сам њих жалостно гледао, докле су у канал зайшли. Потом отишао сам с мојим старцем у цркву, и себе всеблагому Богу препоручио, и за његово путешествије најсрдније помолио се јесам. .

Посље неколико дана мога доласка у Шибеник, мој старац науми поћи у Скрадин, који отстоји от Шибеника по мору ходећи 12 а по суву 6 италијански МІНља, да посјети тамошњег пароха, собрата његовог монастира, оца Макарија Лишнића, и позове мене и учитеља шибеничког Георгија Боројевића из Задра, и посље полдне с једном лаlом шибеничком упутимо се к Скрадину, и то уз воду, јербо рјека Крка салива се више Скрадина у море, и тако не много широким каналом иде, и под тврдињу св. Николе Буљевац прозвану, која у мору далеко от Шибеника један сат отстоји, са свим у море губи се. Пловећи даклем овим каналом између брегова, и кад смо већ пол пута прешли, на једно мјесто пошироко, које се Вруље зове, и које такођер обкољено је бреговима дошли, ал на један пут вијор се учинио и на нашу лађу не мало нападне, тако, да смо мислили да ни један спасти се неће. Али онај који вјетру и мору заповједа, не упусти нас погинути, него милостиву десницу своју пружи, и нас охрабри, а морнаром разум с хитрости даде, тер парус одма снимите, весала се прихватите, и храбро вјешто к брегу окренуше, гдје смуком до њега до осмо, пак тако веслајући испод самога краја пред сами

АБТО БИОГРАФИЈА

4

[blocks in formation]

се

мрак приспјемо у Скрaдин код горје именованог нароха оца Макарија, и његова капелана оца Стефана Видосављевића, који нас љубезно и срдечно дочекаше и частише, гдје смо ту код њих и ноћили.

Сутри дан у јутро посље јутрење и посље него смо кафу пили, пошли смо мало по Скрадину, гдје је мој старац посјетио и своје пријатеље, с којим и ја сам упознао, и љубезно от њих примљен, исти дан ту смо провели код онога пароха, и опет ноћили, пак трећи дан посље кафе с њима се опростили и братски изљубили, и по том упутили к пристанишчу, до кога су поні нас испратили, и на ново опростећи се с њима, уlемо у лаl,y и помоћу бояжијом срећно без сваке опасности доплоВимо под Шибеник и у наше пребивалишче отидемо.

Посље овога нашег малог путовања, до неколико дана, а тј. на 24. истог Јулија месеца, дође иг. епископ из Врлике с његовим горје именованим архидијаконом Ајићем, ис дијаконом Никанором Кнежевићем, синовцем игумана монастира Крке Викентија Кнежевића, пс другима његовима служитељима. И посље малога. његовог отпочитка, ја сам с мојим старцем парохом у двор отишао, и пријавио се молећи, ако је могуће да изиђем пред њега и моје поклоненије да учиним, које су одма и учини.ш, и г. епископ дозволио је нама пред њега изићи. И кад нама то казаше, одма отидосмо к њему, и ја мој добродолжни учининим поклон, и цјелујем свету іњегову десницу, које Он мене милостиво и снисходително прими, и отечески загита за здравље и за моје путешествије, јелі опасно било, по том за настојатеља нашега и оста. у братију, на које сам му за све како сам знао најучтивије отговорио.

После овога прочита писмо настојатељево, и по прочитанију рече ми: мој драги Кириле!, колико је менші мило видити што си толико из далеке моје пастве дошао да те задијаконим, толико ми је жао да не могу ни теби ни твоме братсту удовлетворити, будући да јошт за тебе нијесам добно допуштење. Јер до сад писао сам у.bуб

« ПретходнаНастави »