крај ње приспјемо. Ту се почиње опет низбрег силазити, за то морао сам сјашити и пјешице ходити, ноћ прекрасна бијаше, и ону ноћ први пут видио сам ону великорепату звјезду која се оног љета показала. Силазећи низ овај брег, на један пут угледим већ и монастир, који с ону страну рита на једном малом брежуљку лежи, и овако ходећи низ брег на крај истог рита от сјеверне стране дођемо, и ту опет узјашим на коња, и за неколико минута приспјем пред монастир, гдје сјашим и всеблагоме творцу топло захвалим, што ме је здрава и невредима својом милостивом десницом руководио. Мој сопутник уведе ме у нутра, и отведе код игумана, код кога јошт два брата у друштву бијаху, којим назовем добру вечер, на које и они љепо отговорише п с добро дошао поздравише, и по взајамном поздравленију, изручих поздрав г. епископа и дијакона Кнежевића реченом оцу игуману и свему братству, међу тим и остала братија ту дођоше. У исто време и нисмо му предадох, кад је писмо прочитао, онда приступи к мени пак ме загрли говорећи: Љубезни брате, много се paдујем да имам срећу видити вас от манастира Савине, ја сам био у вашем монастиру кад сам у Црну гору ишао рукоположити се, и от братије онда бивше, велику љубав уживао, коју нигда заборавити нећу. Ја, у исто време и ја радујем се да имам чест вас познати, јербо јошт у мом отечеству слушао сам от оца Стефана Новоселца за вас, и за вашу ревност, коју за ову свету обитељ чините и т. д. За овим мало одморим се разговарајући се с њима, међу тим и на вечеру звонише, и пођосмо вечерати. По вечери отпратише мене у келију која је над вратима монастирским била, гдје су биле и моје ствари намјештене, ту се поздрависмо с лаком ноћи и добрим ночивањем, и они отидоше, а ја остах. Посље помолим се Богу, и легнем, и сву ноћ сладко сам почивао. Сутри дан по обичним молитвама, зажелно сам цркву, монастир и све около њега прегледати, и сву братију упознати, и колико их има извјестити се. На ово моје желаније отац Јоаникији Илић намјестник, најусрднијим начином понуди се за удовлетворити ми, и најпре показа ми настојатељеву келију, посље све остале, најпосље цркву с њезиним украшенијама. За овим изишао сам пред монастир да видим и све положеније около њега. Монастир је како што сам горје рекао на једном малом брежуљку, он је четвероуголан, с јужне стране стоји црква, које углови сјеверни свезани су с келијама Испред цркве камени лепи стубови, високи за једног великог чоека, соотвјествују стубовима дољним от ходника. Црква није тако велика, него је у нутри љепо украшена, она има љени олтар, на св. трапези лежи са сребром оковано и позлаћено евангелије, крстови оковани такођер у сребро и позлаћени, кадилнице и ручка сребрна, одежде златоткане и остала прекрасна одјејанија, међу којима и један орар дијаконски от црвене кадифе на кому су плоче сребрне позлаћене и на њима свјатитељи изрезани. На проскомидији равним начином потири и дискоси сребрни и позлаћени са златотканим и везеним покровцима и покрај овога јошт једно велико евангелије, које један свјашченик или дијакон не може носити. Ово је црвеном кадифом покривено, и на около сребрно позлаћеним двоструким појасом, за два прста широки и по њима различног вида камење. Темпло је от гипса. Има више кандила сребрни, престоне иконе 4 оковане у сребро. Пјевнице у љеном поредку. С десне стране у цркви има предикаоница, на сред женске цркве, које они зову припрата, стоји крестилница от камена, гдје се погружавају новокршчени младенци. На једина сјеверна врата улази се и излази из цркве. Са сјеверне стране от олтара јест звоник високи от тврдог белог камена сазидан трошком оца Макарија Крнете, пострижника истог монастира, бившег пароха Скрадинског и обшчег духовника цјеле Далмације. Између овог звоника и пјевнице, имају степени от камена, који воде на ходник восточни, гдје најпре улази се у трапезу, пак свуд наоколо такођер са западне стране, а са сјеверне от цркве јесу други камени степени, који с оне стране на ходник може се поћи. На ходнику горњем све су от камена стубови. Како с восточне стране, тако и са западне и сјеверне све келије јесу двокатне. Врата монастирска су са запада на саставу сјеверни и западни келија. Авлија је мала. От запада ови бружуљақ пружа се до једног рита, у ком вазда има воде, осим кад је превелика суша, као што је и ове 1811. г. била, који је био пресушио, и ког су дали на полак кукурузом посејати, који кукурузи били су тако високи, да чоек на коњу јашући из њих није се могао видити, на неким стаблима истог кукуруза бивало је до 7 до 8 и до 9 великије клипова, и цјенили су да ће га бити до 1300 млетачкије мјерова. С оне стране рита почиње брег, украшен с дрвима, који води у Лашаковицу гдје монастир има једно зданије за овце и козе, којих су имали који пут до 2000, такођер и једну ергелу коња, који пут до 100 и више. С јужне стране реченога рита тече рјека, и с десне стране исте рјеке дуго ходећи све је шума монастирска, гдје крај воде виде се и два мала столпа, подалеко један от другога, гдје некад калуђери усамљени живот проводили. С југа от монастира мало на ниже стоји једна штала велика, гдје зими држе волове којих 5 плуга орући сваки плуг 8 волова, а озгор стоји сјено, ниже исте штале простире се ливада, до ливаде стоји једна башча до саме рјеке, с ону страну рјеке има монастир јошт ливаде до брега, а брег принадлежи житељима, који с ону страну живе. С восточне стране овог монастира, има један мали воћњак, а сјеверне стране почиње велики брег, под којим близу монастира има више штала, једна житница и под истим покровом једна мала крчма. На врх брега имаду гумно, посље и једну шталу за краве. От тога гумна пружа се к истоку и сјеверу Кистањско поље, гдје монастир има доста њива за сејати пшеницу. Даље овај монастир има један виноград на воћане близу Братишковаца, гдје добра и вкусна вина могу имати, такођер ту имају и један љеп подрум. Пак јошт један виноград исти монастир има на Кожуловац и опет и тамо подрум и ту добро вино буде, које га вина могу имати преко 300 барила млетачкије (акова), имају и маслина доста посађеније, које кад на род приспију, имати ће доста јелеја за монастир. У овом монастиру видио сам сваки љеп поредак. Правило црковно са сваком точности исполњава се и остало све. Лично состојаније овога монастира јест сљедујушче. Матеј Веа архимандрит и член конзисторијални, Викентији Кнежевић игуман, Јоаникији Илић намјестник, Спиридон Новаковић, Мелетији Самарџић, Герасим Омчикус, Леонтији Новаковић, Теодосији Трескавица, Митрофан Стојисављевић, Спиридон Алексијевић, Теофил Кашић, Стефан Видосављевић, Дијонисији Вујатовић, јеромонаси. Јаков Маринчић, Никанор Кнежевић, у двору епископском, дијакони. Никифор Ковачевић, Силвестер Шушић монаси. За време пребивања мога у овом монастору, казивалису ми старија братија што су од римскије епископа под млетачком респукликом подносили, а то јест: кад је једанпут скрадински епископ по Буковици, каноническу визитацију чинио, пак кад се натраг враћао, свратио се у овај монастир и ту да ноћи, будући је касно био дошао, кога су они са сваком чести дочекали. Исти епископ желио је у цркву ући и видити, које су му добровољно учинили. Кад је у олтар ушао зажелио је видити и свјатаја, и на тому удовлетворе, но овај безобразник незадовољан сотим, него дрзне јошт узети с рукама пак је почео гристи, поругателно говорећи: o che buon biscotto, тј. о како је добар овај сухар. Кад то чуше присуствујушча братија, устремише се на њега да га испребијају. Кад он виђе, колико икада може окрену бежати, и викати своје млађе коње да доведу, и доклен су млађи коње спремили, он је био већ сав рит околио, и уз брег от Лашаковице почео се пењати, најпосле коњи су га стигли, и тако обноћ без обзира преко камените Лашаковице морао је у Скрадин отићи. Посље показивали су ми неколико антиминса фарбатије, по обичају греческоме, и један служебник унијатски, што су њихови епископи нашим простим но тврдовјерним и постојаним свјашчеником наметали и варали, које су они от страха узимали, али одма у овај монастир ондашњему генералном викарију архимандриту Никанору Богуновићу носили, које је он у монастир за успомену сохранио и с примјечанијем снабдио, опомињајући свакога, како су са лажама хтјели преварити, пак от такових да се помном чувају. Ево како су они наше просто свјашченство настојали к себи привући, но Бог који је вазда цркву своју зашчишчавао и простодушне и вјерне своје десницом својом бранио, није ни једному попустио у мрежу њихову пасти, него лажљивце с лажама њиховим у лажи и стиду оставио их је. Ја сам у овом монастиру до првије дана месеца Септемврија пребивао у најљепшој љубави от свега братства уживао, коју никада заборавити не могу. Истије дана дође писмо на оца игумана от г. епископа, у ком нисму обзнањује му, да намјерава отлазити у Боку от Котора, и за то да дође у Шибеник са мном заједно. Кад је мени речени игуман ово сообшчио, много сам се обрадовао, колико да ћу се у љубимо моје отечество вратити, толико надао сам се да ћу и жељено дијаконство получити, и тако ја приправим се и други дан опростим се и изљубим са свом братијом захваљујући њима на лепој братској љубави и благонаклоности, коју су мени указали, пак препоручујући се милостивом творцу, упутимо се к Шибенику, гдје смо пред ноћ приспјели, и одма отишли смо пријавити се г. епископу, који |