Слике страница
PDF
ePub
[blocks in formation]

крај ње приспјемо. Ту се почиње опет низбрег силазити, за то морао сам сјаштити и пјешице ходити, ноћ прекрасна бијаше, и ону ноћ први пут видио сам ону великoрeпaту звјезду која се оног љета показала. Силазећи низ овај брег, па један пут угледим већ и монастир, који с ону страну рита на једном малом бреясуьку лежи, и овако ходећи низ брег на крај истог рита от сјеверне стране дођемо, и ту опет узјашим на коња, и за неколико минута приспјем пред монастир, гдје сјашим и всеблагоме творцу топло захвалим, што ме је здрава и невредима својом милостивом десницом руководио.

Мој сопутник уведе ме унутра, и отведе код игумана, код кога јошт два брата у друштву биjаху, којим назовем добру вечер, на које и они љепо отговорите и с добро дошао поздравише, и по взајамном поздравленију, изручих поздрав г. ешскопа и дијакона Кнежевића реченом оцу игуману ! свему братству, међу тим и остала братија ту дођошје. У исто време и писмо му предадох, кад је писмо прочитао, онда приступи к менші пак ме загрлії говорећи: Љубезни брате, много се радујем да имам срећу видити вас от манастира Савине, ја сам био у вашем монастиру кад сам у Црну гору ишао рукоположити се, и от братијс онда бивше, велику љубав уживао, коју нигда заборавити нећу. Ја, у исто време и ја радујем се да имам чест вас познати, јербо још у мом отечеству слушао сам от оца Стефана Новоселца за вас, за вашу ревност, коју за ову свету обитељ чините и т. д.

За овим мало одморим се разговарајући се с њима, међу тим и на вечеру звонише, и поtосмо вечерати. По вечери отпрати не мене у келију која је над вратима монастирским била, гдје су биле и моје ствари намјеІштене, ту се поздрависмо с лаком ноћіі н добрим ночивањем, и они отидоше, а ја остах. После помолим се Богу, и легнем, и сву ноћ сладко сам почивао. Сутри дан по обичним молитвама, зажелио сам цркву, монасти]

АВТОБИОГРАФИЈА КИРИЛА ЦВЈЕТКОВИЋА, ПРОТОСИНЪЕЛА

57

и све около њега прегледати, и сву братију упознати, и колико их има извјестити се. На ово моје желаније отац Јоаникији Илић намјестник, најусрднијим начином понуди се за удовлетворити ми, и најпре показа ми настојате«љеву келију, посље све остале, најпосље цркву с њезиним украшенијама. За овим изишао

изишао сам пред монастир да Видим и све положеније около њега.

Монастир је како што сам горје рекао на једном малом брежульку, он је четвероуголан, сјужне стране стоји црква, које углови сјеверни свеҙани су с кeлијама Пспред цркве камени лепи стубови, високи за једног великог чоека, соотвјествују стубовима дољним от ходника. Црква није тако велика, него је унутри љепо украшена, она има љепи олтар, на св. трапези лежи са сребром оковано и позлаћено евангелије, крстови оковани такођер у сребро и позлаћени, кадилнице и ручка сребрна, одежде златоткане и остала прекрасна одјејанија, међу којима и један орар дијаконски от црвене кадифе на кому су плоче сребрне позлаћене и на њима свјатитељи изрезани. На проскомидији равним начином потири и дискоси сребрніг и позлаћени са златотканим и везеним покровцима и покрај овога јонт једно велико евангелије, које један свјаниченик или дијакон не може носити. Ово је црвеном кадифом покривено, и на около сребрно позлаћеним двоструким појасом, за два прста широки и по њима различног вида камење. Темпло је от гипса. Има више кандила сребрни, престоне иконе 4 оковане у сребро.

Пјевице у њеном поредку. с десне стране у цркви има предикаоница, на сред женске цркве, које они зову припрата, стоји крестилница от камена, гдје се погружавају новокршчени младенци. Па једина сјеверна врата улази се и излази из цркве. Са сјеверне стране от олтара јест звони: високи от тврдог белог камена сазидан трошком оца Макарија Крнете, пострижника истог монастира, бившег нароха Скрадинског и обшчег духовника

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

цјеле Далмације. Између овог звоника и пјевнице, имају степени от камена, који воде на ходник восточни, гдје најпре улази се у трапезу, пак свуд наоколо такођер са западне стране, а са сјеверне от цркве јесу други камени степени, који с оне стране на ходник може се поћи. На ходнику горњем све су от камена стубови. Како с восточне стране, тако и са западне и сјеверне све келпје јесу двокатне. Врата монастирска су са запада на саставу сјеверни и западни келија, Авлија је мала. От запада ови бружуљақ пружа се до једног рита, у ком вазда има воде, осим кад је превелика суша, као што је и ове 1811. г. била, који је био пресушио, иког су дали на полак кукурузом посејатії, који кукурузи били су тако високи, да чоек на коњу јашући из iЬих није се могао видити, на неким стаблима истог кукуруза бивало је до 7 до 8 и до 9 великије клипова, и цјенили су да ће га бити до 1300 млетачкије мјерова. С оне стране рита почиње брег. украшен с дрвима, који води у Лашаковицу гдје монастир има једно зданије за овце и козе, којих су мали који пут до 2000, такођер и једну ергелу коња, који пут до 100 и више. Сјужне стране реченога рита тече рјека, и с десне стране исте рјеке дуго ходећії све је шума монастирска, гдје крај воде виде се и два мала столпа, подалеко један от другога, гдје некад калуђери усамљени живот проводили.

сјуга от монастира мало на ниже стоји једна штала велика, гдје зими држе волове којих 5 плуга орући сваки

луг 8 волова, а озгор стоји сјсно, ниже исте итале простире се ливада, до ливаде стоји једна башча до саме pjeкe, сону страну рјеке има монастир јошит ливаде до брега, а брег принадлежи житељима, који сону страну живе. Свосточне стране овог монастира, има један мали воћњак, а сјеверне стране почиње велики брег, под којим близу монастира има више штала, једна житница и под истим покровом једна мала крчма. На врх брега имаду гумно, после и једну пталу за краве. От тога гумна

[ocr errors][ocr errors]

АвтоБиоГРАФИЈА КИРИЛА цвJETковићА, ПРОтосин ЋЕ.А

59

пружа се к истоку и сјеверу Кистањско поље, гдје монастир има доста њива за сејати пшеницу. Даље овај монастир има један виноград на воћане близу Братишковаца, гдје добра и вкусна вина могу имати, такођер ту Інмају и један љеп подрум. Пак јошт један виноград исти монастир има на Кожуловац и опет и тамо подрум и ту добро вино буде, које га вина могу имати преко 300 барила млетачкије (акова), имају и маслина доста посађеније, које кад на род приспију, имати ће доста јелеја за монастир. У овом монастиру видио сам сваки љеп поредак. Правило црковно са сваком точности исполњава се и остало све.

Лично состојаније овога монастира јест с.љедујуншче.

Матеј Веа архимандрит и член конзисторијални, Викентији Кнежевић игуман, Јоаникиј Илић намјестник, Спиридон Новаковић, Мелетији Самарџић, Герасим Омчикус, Леонтији Новаковић, Теодосији Трескавица, Митрофан Стојисављевић, Спиридон Алексијевић, Теофил Кашић, Стефан Видосављевић, Дијонисији Вујатовић, јеромонаси. Јаков Маринчић, Никанор Кнежевић, у двору епископском, дијакони. Никифор Ковачевић, Силвестер IIIушић монаси.

За време пребивања мога у овом монастору, казивалису ми старија братија што су од римскије епископа под млетачком респукликом подносили, а то јест: кад је једанпут скрадински епископ по Буковици, каноническу Визитацију чинио, пак кад се натраг враћао, свратио се у овај монастир и ту да ноћи, будући је касно био дошао, кога су они са сваком чести дочекали. Исти епископ желно је у цркву ући и видити, које су му добровольно учинили. Кад је у олтар ушао зажелио је видити и свјатаја, и на тому удовлетворе, но овај безобразник незадовољан сотим, него дрзне јошт узети с рукама пак је почео гристи, поругателно говорећи: о che buon biscotto, тј. о како је добар овај сухар. Кад то чуше присуствујушча братија, устремите се на њега да га испребијају.

Кад он виђе, колико икада може окрену бежати, и вІІкати своје млађе коње да доведу, и доклен су млађи коње спремили, он је био већ сав рит околио, и уз брег от Лашаковице почео се нењати, најпосле коњи су га стигли, и тако обноћ без обзира преко камените Лашаковице морао је у Скрадин отићи, Посље показивали су ми неколико антиминса Фарбатије, по обичају греческоме, и један служебник унијатски, што су њихови епископи нашим простим но тврдовјерним и постојаним свјашчеником наметали и варали, које су они от страха узимали, али одма у овај монастир ондашњему генералном викарију архимандриту Никанору Богуновићу носили, које је он у монастир за успомену сохранно испримјечанијем снабдпо, опомињајући свакога, како су са лажама хтјели преварити, пак от такових да се помном чувају.

Ево како су они наше просто свјаниченство настојали к себи привући, но Бог који је вазда цркву своју зашчишчавао и простодушне и вјерне своје десницом својом бранио, није ни једному попустио у мрежу њихову пасти, него лаживце с лажама њиховим у лажII и стиду оставио их је. Ја сам у овом монастиру до првије дана месеца Септемврија пребивао у најљепшој љубави от свега братства уживао, коју никада заборавити не могу.

Истије дана дође писмо на оца игумана от г. епископа, у ком нисму обзнањује му, да намјерава отлазити у Боку от Котора, и за то да дође у Шибеник са мном заједно. Кад је мени речени игуман ово сообшчио, много сам се обрадовао, колико да ћу се у .љубимо моје отечество вратити, толико надао сам се да ћу и же.љено дијаконство получити, и тако ја приправим се и други дан опростим се и изљубим са свом братијом захваљујући њима на лепој братској љубави и благонаклоности, коју су мени указали, пак препоручујући се милостивом творцу, упутимо се к Шибенику, гдје смо пред ноћ приспјели, и одма отишли смо пријавити се г. епископу, који

« ПретходнаНастави »