Слике страница
PDF
ePub

ето

вати и киша престајати. Госпоја која је с нами била, са свим очајавала је за наше спасеније, али кад је моју неустрашимост видила, одма је почела охрабљавати се, и возећи се овако, иста госпојa запита ме, хоћу ли ону вечер остати у Цавцат, на које сам јој отговорио да хоћу, на које ме она замоли, да дођем код њих ноћити, придодајући, да мене није било, сви би смо се потопили, којој сам отговорио, да не мени него промислу вишњега и пречистој богоматери да хвалимо, а на преноћије са захвалности обећам се да ћу доћи. И по не дугом времену дођемо у Цавцат, тако на један сат и пол прије ноћи, и док на брег изиђосмо, ал ти један чоек к мени дође, казујући ми, да се онде један капетан из Боке налази, који да пак намјерава отлазити у Боку, и то по суву. Ја сам се овом гласу обрадовао што ћу у друштву путовати, и за час опростим се с оном госпојом и с лађарима, и отрчим видити тко је, кад ја онамо нађох мога зета капетан Николу Вучића, за ким је моја сестра от тетке очине сестре, који долазаше из Тријеста. Ту се взајмно поздрависмо и изљубисмо, и за здравље упиташе, и један другоме за путешествије наше казивасмо, посље запитам га, кад намјерава отлазити, на које ми он отговори, до пол сата, и рече, ако хоћу и ја пак заједно да Идемо, а има и један коњ на коме могу јашити, које ја једва и дочекам. Одмах раставих се с њиме и отидох горје речену госпоју поздравити, и кад к њој дођох, казах јој за мој отлазак, а она, која је већ била приправила вина малвазије и сладкије колача, изнесе и понуди ме, да се мало поткрјепим. Ја узех и напих се мало, за тим донесе црну кафу и ње попијем једну шољицу, пак онда устанем и љепо јој захвалим. Опростим се с њом и отидем кмом капетану Николи, и одма усједнемо на коње и упутимо се уз Конавље, гдје приспјемо близу дебелога брега у једну кућу на преноћије. Ова кућа велика била је попаљена од Црногораца у време рата руског с Французима, али посље неку част покрили су за пребивање.

Овде нас срдечно дочекаше исљепом вечером и вкусним вином гостољубно почасгигие, љепе постеље нам дадоше, гдје смо добро отпочинули. Сутри дан у јутро, нас опет с кафом и ракијом почастише, које капетан Никола хотјаше платити за обојицу, али ови гостољубиви људи нехтедоше ништа узети, говорећи: Боже сахрани то учинити, ми свесрдно вазда госте и путнике дочекујемо, и желимо их дочекати, и по могућству угостити, за то се радујемо да смо имали срећу и вас у наш дом примити, и простите ако што по вољи вам није било. На оваком њиховом великодушном гостопримству, ми њима срдечно захвалимо, и с њима се љепо опростимо.

Капетан Никола узјаше на коња, а ја пјешице, пак препоручујући се вишњем промислу, упутимо се к нашем милом отечеству. Кад смо дошли у Кастел Нови, ја сам се отишао Зелићу пријавити. Посље сам се с мојим сопутником опростио, пак онда у монастир пошао.

Кад дођем у монастир, настојатеља и сву братију затечем здраве, они се зачудише кад ме виђоше, ја учиним моје должно почитаније настојатељу и братији, и мене сви усрдно с добро дошао поздравише. Тада казах им за г. епископа да је остао у Дубровник и да ће скоро к нама доћи, које им је драго било.

За овим запита ме настојатељ: јесам ли дијакон кажем му: не. Притом искажем сва обстојателства о томе, и како ми је у Далмацији било. Као им је свим било, што дијаконство нијесам получио, но опет надали су се с дошествијем епископским, да ће и њихова и моја жеља бити испуњена.

Ја на ново почнем моју дужност испуњавати, и послије осам дана једну вечер у сами мрак дођоше казати, да је г. епископ у пристанигиче Росе дошао, и да ће одма у монастир доћи. Ми се приправи смо да га дочекамо, Фењере отправисмо код мора гђје ће пристати, који ће га" до монастира допратити, за тим мало, ал ето ти он долази, и са свим што је ноћ била, ми

ОНИ

смо га

све

дочекали што се најљепше могло. По свршетку овог дочекивања у цркви, отишао је у келију за њега приправљену, и одма је за мене запитао, јербо сам ја у цркву био остао, пак и ја пођем и моје поклоненије сцјелованијем св. деснице учиним, на које ме за здравље упита, и за они дан кад сам из Дубровника отишао, како сам прошао. Јербо вели, да су се били забринули јако, и посље да је био послао у пристанишче питати, јесу ли што чули, и да су им казали, у каквој смо опасности били, него да смо се спасли и у Цавцат отишли, тада. сам му и ја казао све како се случило.

У монастиру се г. епископ задржао више дана, чекајући из Љубљане генерала Белтранда говерна от држава илирическије, којим је била придружена и Далмација и Бока от Котора, и док је он дошао, цјело свјашченство и остале власти дошли су на подвореније г. епископу.

Овај говеран кад је дошао у Кастел Нови, и посље него је исти град прегледао, отишао је видити тврдињу шпањолску; враћајући се от исте, предусрео га г. епископ с нашим настојатељем и осталом братијом, и кад је већ близу био, реченом говерану казаше за г. епископа, а он онда сраширеним рукама похити к њему и загрли се с њим и пољуби, говорећи: да се радује, што има част видити га и познати, такођер и г. епископ њему своје привјествованије изјавіі, и прихвати г. епископа под. десну руку, и пођоше сви у град, гдје је био и богати објед приправан код истог гуверана, и ту су сви код. њега обједовали.

По свршетку обједа г. епископ и братија дођоше пешке у монастир да дочекају именованога говерана, који је посље пол сата са својом лаtом под монастир дошао, и отуда са својим чиновницима, којих бјаше не мало число дође у монастир, гдје на врата монастирска био је дочекан от г. епископа и от нашег настојатеља и остале братије, која братија с дијаконима били су у свјашчени

ческа одјејанија обучена, и њега под небом у цркву пратили, гдје су биле све свеће и кандила запаљена, изујањем звона и пуцањем прангија поздрављали, и кад је на праг црквени стулио, удивио се красоти њезиној, велегласно говорећи: oche bella т.ј. како је красна.

и по свршетку многољействија и осталог г. епископ показао му је све по цркви, такођер у олтар га је увео и св. трпезу и проскомидију с њиховим украшенијем показао, и прознаменованија у кратко изјаснио, које је он с великом охотом слушао и по све задовољан нашао се.

За овим отведу га у малу цркву, и кад је видио чудотворни образ матере божије, и други убрус спаситељев, и ту се зачудио љепоти и повикао, као на врати от велике цркве. Посље. он прегледа зданије црковно и све по монастиру, које му особито његово положеније поправи, за тим уведу га у келију, гдје буду частћени сви с лимунадом и црном каФом. Посље малога задржавања, обрати се речени говеран нашем настојатељу и братији, пак им најусрдније захвали на љепом дочекању, које, вели, нигда заборавити неће, и ако му Бог да здравља, да ће за ови монастир учинити све, што буде могуће, на које му настојатељ најучтивије захвали, и његовој се благонаклоности препоручи. Најпосље поздрави се љепо свим нама, такођер иг. епископ, кога говеран узме опет под десну руку и пођу клађи, и ми смо их до мора пратили, а звона су и прангије пуцале као и мало пре. У истој његовој лађи сједне г. епископ и његов секретар, а у другим лађама његови млађи и остале његове ствари, и упуте се пут Котора, до ког има от нашег монастира 18 италијански миља а 47, њемецке.

На говерановој лађи возили су сами бокељи, којих је било 14 са 14 весла, а један 15. и напред који је на ноге с голим мачем у руци стојао, и уз сав овај пут ни један от ови 15 нити се накашљао, ни љунуо, нити воде напио, које је сами говеран примјетио, и као редкост по

с

Котору, кад су дошли, осталим казао, и у своју чпажну књижицу записао.

Он је и у Рисан у нашу цркву ишао, гдје је био ьёпо дочекан, и она му се црква допала, и кад је хтио из Боке Которске отићи, оставио је г. епископу за рисанску цркву 300 Франки, које чини 115 Фор. сребра, а 300 нашем монастиру, сувише обећао је једну .љепу икону матере божије да ће наручити и у наш монастир послати. и посље неколико времена писао је из Љубљане г. епископу, да је већ једном свом пријатељу у Унгарији писао, да такову икону каквом изрјадном живописцу, по обичају греческоме наручи, и посље њему пошаље, коју ће он њему послати, за да је у наш монастир пошаље. По истеченију кратког времена, предречени говеран отиде Наполеоном на Русију војевати, какав су успјех тамо учинили, то је познато како мени, тако цјеломе свјету и најпосље с истим Наполеоном отишао је на остров св. Јелене, гдје је до његове смрти с њим пробавио, и посље се у своје отечестно Париж вратио, и тако икона нигдa се није видјела.

г. епископ највише пребивао је у Котору и у нашем монастиру, каноническу визиту није чинио, него свјанченство причекивао је сљепим начином, и разправљао сва дјела, која су му представљана била с најбољим поредком. Он је изпочетка његова дошествија у Боку писао једно писмо митрополиту црногорскому, у којем му је изјавио његово довшествије у оне предјеле, говорећи да се радује, што му је у част занало, воздјелавати онај виноград, кога је он архипастирским својим дјеланијем насадио и напоио, и за то као новопришедши архијереј, непознајући добро дух онога народа, препоручује се ако му у чему нуждно буде совјета и помоћи да му не отрече, при том уважавајући његова качества и доводећи от св. апостола Павла: таков нам подобајет архијереј и пр. и тако цјело писмо било је пуно уваженија, љубве и почитанија неузвишујући себе ни најмање.

именовата

« ПретходнаНастави »