Слике страница
PDF
ePub

неко

који су ме с правом братском љубови и чистом искрености дочекали и изгрлили. г. епископ пак с достојном чести и почитанијем дочекан је био. Међутим посјетио сам моје миле родитеље, браћу и сестре и остале сроднике и познанике, посље отишли смо у Котор, гђје је г. епископ како от стране нашега православија, тако и от стране гражданске и војничке и римског вјероисповједанија весма љепо дочекан био, и по пребивању неколико дана у Котору, отишли смо у Грбаљ и посјетили монастир Ластву, одатле у град Будву. Из Будве пошли смо у Паштровиће у монастир Прасквицу, посље лико дана отишли смо у монастир Режевиће, гђје је г. епископ освјатио једну цркву во имја пресвјатија Тројици, која је била воздвигнута трудом братије реченога монастира, а особито настојањем и ревности многозаслуженога брата њихова монастира јеромонаха Димитрија Перазића. Из овога монастира пошли смо посјетити монастир Градиште, пак смо се вратили опет у Котор. Посље пошли смо у монастир Бању, и у варош Рисан, пак на ново у монастир Савину и у мјесто Топлу и свуда по овима служио је г. епископ и рукоположио је њеколико свјашченика. На 8. Септемврија служио је опет у нашем монастиру, и посље божествене службе отишао јесам к родитељском дому, гдје сам нашао родитеља мога весма болестна, от које болести није ни преболио, него је на 16. и. м. овај маловремени свјет свјечним промјенио и матери земљи дуг предао. Ја сам се са синовљом дужности опростио, и от њега посљедни пут отечески благослов примио, опростио сам се с мојом родителницом, братом и сестрама и осталим сродницима, растајући се с њима сплачом, и вратио сам се у монастир, и сутри дан 9. Септ. опростимо се сг. јатељем и осталом братијом, и сједосмо на лађу и допутимо се лут Далмације, гkје смо здраво и мирно за. неколико дана приспјели у Шибеник.

асто

АвтоБиоГРАФИЈА

6

Посље неколико седмица с. епископ био је позван у Задар да даде присегу за вјерност цару, тако су била позвана и сва обачества от говерана далматинскога, от којих био је поједан посланик, и кад су се скупили у Задру сви, онда клир римокатолически отишао је код говерана Томашића молити га, да би допустио, најпре њихов клир присегу да положи, а то су за то учинили, што њихов архијепископ задарски слаб је био, а друго био је и јуродив, а другога њихова епископа није било, на које говеран уФатио је првога каноника за раме и рекао му је, окрећајући га к вратима на поље, да је то његово дјело, и за то он да нема нужде у томе да га Тко настави.

Кад је време приспјело от присјеге, почели су се сви скупљати на одређено мјесто, кад је дошао наш г. епископ приступи један от они говерански чиновника, и показа г. епископу таблицу да је прочита, на којој је било разређено, тко ће за ким давати присегу. И тако је било определено, да најпре епископ восточнога вјероисповједанија, за њим клир римокатолически, који кад су видјели, љутили су се, неки от њих говорећи: откад ово?, тко је ово овако уредио? Посље сљедовали су градски чиновници и посланици от обшчества.

1815. у почетак пролећа г. епископ обзнанио је у својој епархији у Далмацији, да ће визиту каноническу чинити, и тако у почетку мјесеца Маја отишли смо, но пре отлазка строго ми је наложио, да регистре парохијалне имам точно прегледати, и који у поредку не буду, да њему имам казати: Овије регистара у Далмацији мало се код кога налазило, али он кад је далматинским ерископом постао, наредио је био, да сваки мора такове држати и точно водити, зато је мени и заповједио да прегледам јесу ли његову заповјед испунили. Ја колико из дужности што ми је он наложио, толико из љубови сонародне, желио сам да се овај поредак уведе, за то сам сву пажњу употребно, све точно да прегледам. А.

шта сам нашао? Они који су одавна имали регистре, и они који су знали дужност своју испуњавати, они су велим у свому поредку, такове држали, а други кад су циркулар примили да ће владика у визиту доћи, онда су неки на два, а неки на три листа хартије по неколицину онако от прилике записали. Кад сам ово видио, казао сам им да владики морам их носити, да види II да их пита: зашто су ову своју дужност пренебрегли ? За које они знајући да би били укорени и казњени на сваки начин, молили су ме да то не чиним, к томе давајући ми мито, међу којим било их је, који су ми и по 5 цекина давали, али ја који сам се зарекао с једне стране да нећу нигда от кога мита узимати, а е друге стране да ћу колико је могуће точност набљудават, смислио сам друго, т.ј. да владики не кажем за то, што ако би их и казнио, опет би све једнако било, и нигда се не би упутили. От никога непримајући никаква мита, рекао сам им: да унапред боље набљудавају, пак нећу IIХ владики казати, а тако сам их оставио, али сам свакога у моју особиту књижицу записао.

Идући тако от села до села, кад ми је који пут претицало времена, будући да у свакој парохији морао сам два испита чинити, један свјашченика питати: гђје је и кад је рођен, ко га је рукоположио и на парохију поставио, у каквом је стању црква, како је снабдјевена с киьигама, одеждама и свјатим сосудима, имали у парохији јавније грјешника и соблазнитеља, ако би се који овакови нашао, то би га владика к себи дозвао и љепо поучио, и на пут спасенија извео.

Такођер сам други испит чинио са старцима от села, питајући њих, како се њихов парох обходи, испуњава ли своју дужност, поучава ли народ, наставља ли младеж у науки христијанској, и да није тко без кршчења или без исповеди умро и т. д. За то велим, кад би ми от ованије и други послова претекло времена, правио сам преГ.Неде, како треба у сва три регистра записивати, за да

буде свуда једнако, покрај тога начинио сам преглед за један велики протокол, гђје је свака кућа записана, и че.љад кућна, и који је от кога рођен, и дан рођења, такође вјенчања и преставленија, позивајући се на поредно число от предречена три регистра. У истом великом регистру било је начињено, гђје се записати може, који се исповедио и колико пута на годину, и на посљедку примјечанија.

Свуд гђје год смо долазили, свуд су нас љепо дочекивали, и испраћали с овим говором: В. В. не сваке године, него у два пута на годину, с оваким људима, радо ћемо и добровољно вас дочекати. Ово чујући по свуда от пароха г. владика, пак кад смо се из Мокрог Польа у Ервеник упутили, на путу изостане натраг от свију који су нас пратили, и мене к себи дозове, пак извади из џепа седам писама отпечатити, тер их даде мени говорећи: на прочитај сва ова писма, пак посље даћеш ми их натраг, за тим ободе коња и пројани напред, ја јапећи лагано док сам сва писма прочитао. Ова писма била су нека от протопрезвитера а нека от другије пароха, који су владики писали, кад су његов циркулар да ће у визиту доћи, примили, да се они радују овом његовом архипастирском посјешченију, но ако буде доћи с онаким људима, као што је у прву визиту било, да нијесу у стању дочекати га. У првој визити били су с ним један протосингел и један архидијакон, који су с њим из Турске дошли, и по обичају турском свјашченике глобили, и може се рећи от њих отимали.

Посље прочитанија обо сам и ја коња, док сам их стигао, и предао сам речена писма г. владики, захваБујући му на његову к мени повјеренију, на које он опет изостане натраг са мном и рече ми : ја ова писма примио сам јонит у Шибенику, и нијесам ти хтио ништа казати зато, што си ми свуд чест чинио, пак да ћеш и сад и свагда, а ето видиш они не.људи чинили што ја нијесам знао ништа, док нијесам ова писма примио, пак

на против, како на против како су сад задовољни с овим посјешченијем, за које баш ти захваљујем и препоручам на друге млађе да пазиш, да не би који усудио се такво што учинити. На ово сам ја пољубио му руку, и опет захвалио на његовој благонаклоности, и да ћу свагда настојати моју дужност учинити, и достојан се показати његовог повјеренија.

Кад по свршетку визите дођемо у Шибеник и метнемо у канцеларију исписате исказе от свјашченика и стараца које смо учинили, бивши секретар владичин Андреј Руђери, запита владику: у каквом се поредку налазе протоколи парохијални ?, на које отговори владика: удоброме, онда ја рекох: опростите г. нијесу, и извадих моју књижицу показујући све по реду, на које он мало срдито рече ми: зашто ми нијеси казао?, на које сам отговорио: опростите В. В. не зашто друго, него зато, ако бисте их и казнили, опет би било као и пре, него будући да у почетку нове године сви шa.by вама описаније народа, за то да би добро било да им наредите, да сваки парох мора такове сам да донесе, и у исто време и своје протоколе, и онда видићете, који су у поредку и који су у нeпopeдку, и који немаду праве протоколе, да купе нове, и све из њих на ново да препишу по овом прегледу што сам ја начинио, и покрај Тога оваки велики дa нaчине.

Ово моје предложеније кад прегледа он и Руђери, допадне им се и одобре, иу своје време буде обзнањено свима паросима, који дођу и учини се уредба за предречене протоколе. Ови су се већ осјетили да сам ја томе узрок био, и показали су неко потајно негодованије спрама мене, које сам ја добро примјетио, али чинио сам се невјешт, него сам их охрабрио, кад су неки говорити, да је ово за њих тешко, да ћу им ја помоћи и сваки посао да ћу оставити, за то да их боље упутим, доказујући им, како то служи њиховој чести. И за то нијесам ни најмање труда поштедно, него сам

почели

IIX

како

« ПретходнаНастави »