Слике страница
PDF
ePub
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

10

Приступ

Глава I.
Дубровник и природа
његове политике.

Први уговор
с Портом (1365.). Веза са султанима Бајазитом І., Мура-

TOM II.

Крсташка Војна 1 4 4 4. год. и бој код Варне. Везе

с Мехмедом ІІ. Покушај диобе Херцеговине и новски мир

10. априла 1 454. Освојење Цариграда. Пропаст Босне

и погибао од најезде Турске (1 4 6 3.). Обнова уговора са Ба-
јазитом І. Освојење Херцеговине (1 482.). Нова политика

републикина према порти.

Глава II.

Везе османлијске са сусједним шћанским земљама. При-

рода дубровачкога данка. Колонијална политика дубровачка
на истоку. Постање и еволуција дубровачкијех колонија на
балканскoмe полуострву. Организација и повластице
хове. Дубровачки католицизам на Истоку. Откупљивање
робова и примање бјегунаца. Извозна

увозна трговина
с царством.

Консумати. Тумрук. Дубровачка скела.

Глава III.

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цари-

градском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама.

Епилог.

[ocr errors]

и

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ПРИСТУП.

[ocr errors]

Године 1887. допадоше нам у руке два писма Huколице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриoтe кojи, без Фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Бјеше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име: Pater Patriae“, пророковавши му бесмртност, али, јаох, ево, одмаконне већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обалама Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске полаче данданашњега Дубровника.

Али, како зачесмо мисао, па почесмо пребирати списе у Државноме Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз „Бусовину « међу два дуга, монотона зида, угледа изненада са „Точила“ многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим људима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију , на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије Іьегова славнога живота.

ДУБРОВНик и османско ЦАРСТВО

1

[ocr errors]

Још је и друга мисао владала нашим духом приповiiједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликогоћ ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега ненскуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Віндјећемо у догађајима који су Фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за триjезним уздржавањем слободе, да су они газили

11 посулІІ их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нимало не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу бітло банкротство повијести. Мії, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поліч што ће наше душе све то више разбуђивати и прицрављати на умно, тврдо, жилаво освојење праве цивилизације, јединства и слободе.

те земље

*

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао свијета. Све што се досада зна о дубровачкој повијести, све што је до сада публиковано било из државнога Аркива дубровачкога, тек је мали дио огромнога повијеснога материјала што једнако лежи у Аркиву без користи за народ. Зашто је то тако? Зашто је Аркив Млетачки толико већ обрађен, а Дубровачки није готово нимало? Зашто је талијански народ могао и знао приопћити свІІјету славну млетачку повијест, и повијести другијех веЛикијех република на полуострву, а ми нијесмо умјели досада ускрснути дубровачку? Да одговоримо на сва та питања, требало би да продремо дубље у тајне нашега духа, и да објаснимо зашто смо ми тако брзи узвисивати пјесму и њом се хранити, а тако спорт слушатії озбиљни глас и државничке свјете нашијех отаца. Јер је тешко и тужно имати исповидјети, да је нама повијест Холандије и Португала познатија од повијести Дубровника и да се тек сада, у очи стољетнице пада Републике Св. Влаха, почиње откривати завјеса покрива ону чудну и славну повијест. Ко хоће у данданашњи да напише најмању страницу њезину, треба да чита годишта и годишта оне стотине дебелијех књига ін оне тисуће депеша, па да пролиста многе картоне иностранијех Аркива док дође до свога чедног ЦІІ.ља.

Тако смо и ми могли тек завирити у то заборављено благо, радећи четири пуне године у самоме сакупљању материјала. Од дана се до дана откриваху споменици прошлости пред наним забли, ештеним очима ін осјећасмо сву силу Нибуровијех ријечи: „Wer Verschwundenes ins Dasein zurückruft, geniesst die Seligkeit des Schaffens«.'

Читаоци ће, дакле, спазити, да смо само лет мице испричали многе врло знамените стварии и догађаје као н. пр. у овој првој књизії: трговину Дубровника с Істоком, откуп.ьнвање робова, улогу Прокуратора Св. Ма

ΙΙΙΤΟ

[ocr errors]

1

Ко повраћа живот неста.ијем стварима ужива блаженство стваpaiba. Niebuhr, Römische Geschichte. Einleitung.

1 *

« ПретходнаНастави »