Слике страница
PDF
ePub
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

1

10

67

Приступ
Глава I.
Дубровник и природа
његове политике.

Први уговор
с Портом (1365.). Веза са султанима Бајазитом І., Мура-
TOM II.

Крсташка Војна 1 4 4 4. год. и бој код Варне. Везе
с Мехмедом ІІ. Покушај диобе Херцеговине и новски мир
10. априла 1 454. Освојење Цариграда. Пропаст Босне
и погибао од најезде Турске (1 4 6 3.). Обнова уговора са Ба-
јазитом І. Освојење Херцеговине (1 482.). Нова политика

републикина према порти.
Глава II.

Везе османлијске са сусједним шћанским земљама. При-
рода дубровачкога данка. Колонијална политика дубровачка
на истоку. Постање и еволуција дубровачкијех колонија на
балканскoмe полуострву. Организација и повластице
хове. Дубровачки католицизам на Истоку. Откупљивање
робова и примање бјегунаца. Извозна

увозна трговина
с царством.

Консумати. Тумрук. Дубровачка скела.
Глава III.

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цари-
градском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама.
Епилог.

[ocr errors]

и

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ПРИСТУП.

Године 1887. допадоше нам у руке два писма Huколице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриоте који, без фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Бјеше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име:, Pater Patriae", пророковавши му бесмртност, али, jaох, ево, одмакоше већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обала ма Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске подаче данданашњега Дубровника.

Али, како зачесмо мисао, па почесмо пребирати списе у Државному Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз » Бусовину« међу два дуга, монотона зида, угледа изненада са Точила многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим људима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије

Његова славнога живота.

ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО

1

Још је и друга мисао владала нашим духом приповиједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликогођ ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Видјећемо у догађајима који су фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за тријезним уздржавањем слободе, да су они газили те земље и посули их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нимало не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Ми, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправљати на умно, тврдо, жилаво освојење праве цивилизације, јединства и слободе.

*

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао

свијета. Све што се досада зна о дубровачкој повијести, све што је до сада публиковано било из државнога Аркива дубровачкога, тек је мали дио огромнога повијеснога материјала што једнако лежи у Аркиву без користи за народ. Зашто је то тако? Зашто је Аркив Млетачки толико већ обрађен, а Дубровачки није готово нимало? Зашто је талијански народ могао и знао приопћити свијету славну млетачку повијест, и повијести другијех великијех република на полуострву, а ми нијесмо умјели досада ускренути дубровачку? Да одговоримо на сва та питања, требало би да продремо дубље у тајне нашега духа, и да објаснимо зашто смо ми тако брзи узвисивати пјесму и њом се хранити, а тако спори слушати а озбиљни глас и државничке свјете нашијех отаца. Јер је тешко и тужно имати исповидјети, да је нама повијест Холандије и Португала познатија од повијести Дубровника и да се тек сада, у очи стољетнице пада Републике Св. Влаха, почиње откривати завјеса што покрива ону чудну и славну повијест. Ко хоће у данданашњи да напише најмању страницу њезину, треба да чита годишта и годишта оне стотине дебелијех књига и оне тисуће депеша, па да пролиста многе картоне иностранијех Аркива док дође до свога чедног циља.

Тако смо и ми могли тек завирити у то заборављено благо, радећи четири пуне године у самоме сакупљању материјала. Од дана се до дана откриваху споменици прошлости пред нашим забли ештеним очима и осјећасмо сву силу Нибуровијех ријечи: Wer Verschwundenes ins Dasein zurückruft, geniesst die Seligkeit des Schaffens"."

>>

Читаоци ће, дакле, спазити, да смо само летимице испричали многе врло знамените ствари и догађаје као н. пр. у овој првој књизи: трговину Дубровника с Истоком, откупљивање робова, улогу Прокуратора Св. Ма

1

Ко повраћа живот несталијем стварима ужива блаженство стварана. Niebuhr, Römische Geschichte. Einleitung.

« ПретходнаНастави »