Слике страница
PDF
ePub

Gen, wib.
Dunning
Perlstein (u.s.).
(0-12-32
Та4 - 2018

САДРЖАЈ.

СТРАНА

1

10

његове

10,

67

Приступ
Глава I.
Дубровник и природа

политике. Први уговор
с Портом (1365.). Веза са султанима Бајазитом І., Мура-
" TOM II. Крсташка Војна 1 4 4 4. год. и бој код Варне. Везе
с Мехмедом ІІ. Покушај диобе Херцеговине и новски мир
априла 145 4.

Освојење Цариграда. Пропаст Босне
и погибао од најезде Турске (1 4 6 3.). Обнова уговора са Ба-
јазитом II. Освојење Херцеговине (1482.). Нова политика

републикина према порти.
Глава II.

Везе османлијске са сусједним кршћанским земљама. При-
рода дубровачкога данка. Колонијална политика дубровачка
на истоку.

Постање и еволуција дубровачкијех колонија на
балканскoмe полуострву.

Организација и повластице
Дубровачки католицизам на Истоку. Откупљивање
робова и примање бјегунаца. Извозна

увозна трговина
с царством. Консумати. Бумрук.

Дубровачка скела.
Глава III.

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цари-
градском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама.
Епилог.

[ocr errors]

хове.

и

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

ПРИСТУП.

Године 1887. допадоше нам у руке два писма Huколице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриoтe кojи, без фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Бјеше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име: Pater Patriae, пророковавіши му бесмртност, али, јаох, ево, одмаконне већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обалама Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске полаче данданашњега Дубровника.

Али, како зачесмо мисао, па почнесмо пребирати списе у Државноме Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз „Бусовину « међу два дуга, монотона зида, угледа изненада

Точила“ многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим људима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије његова славнога живота.

са

[ocr errors]

ДУБРовник и османско ЦАРСТВО

1

Још је и друга мисао владала нашим духом приповІІједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликого, ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Віндјећемо у догађајима који су Фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за триjезним уздржавањем слободе, да су они газили те земље и посули их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нимало не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Мії, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправљати на умно, тврдо, жилаво освојенье праве цивилизације, јединства и слободе.

[ocr errors][merged small][merged small]

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао свијета. Све што се досада зна о дубровачкој повијести, све што је до сада публиковано било из државнога Аркива дубровачкога, тек је мали дио огромнога повијеснога материјала што једнако лежи у Аркиву без користи за народ. Зашто је то тако? Зашто је Аркив Млетачки толико већ обрађен, а Дубровачки није готово нимало? Зашто је талијански народ могао и знао приопћити свІІјету славну млетачку повијест, и повијести другијех великијех република на полуострву, а ми нијесмо умјели досада ускрснути дубровачку? Да одговоримо на сва та питања, требало би да продремо дубље у тајне нашега духа, и да објаснимо зашто смо ми тако брзи узвисивати пјесму и њом се хранити, а тако спорін слушати озбиљни глас и државничке свјете нашијех отаца. Јер је тешко и тужно имати исповидјети, да је нама повијест Холандије и Португала познатија од повијестII Дубровника и да се тек сада, у очII стољетнице пада Републике Св. Влаха, почиње откривати завјеса нито покрива ону чудну и славну повијест. Ко хоће у данданашњи да напише најмању страницу њезину, треба да чита годишта и годишнта оне стотине дебелијех књига и оне тисуће депеша, па да пролиста многе картоне иностранијех Аркива док дође до свога чедног циља.

Тако смо и ми могли те: завирити у то заборављено благо, радећи четири пуне године у самоме сакупљању материјала. Од дана се до дана откриваху споменици прошлости пред нашим забли, ештеним очима ін осјећасмо сву силу Нибуровијех ријечи: „Wer Verschwundenes ins Dasein zurückruft, geniesst die Seligkeit des Schaffens«.'

Читаоци ће, дакле, спазити, да смо само летимице испричали многе врло знамените ствари и догађаје као н. пр. у овој првој књиз: трговину Дубровника с IIстоком, откуп.љивање робова, улогу Прокуратора Св. Ма

1

Ко повраћа живот несталијем стварима ужива блаженство стваpaiba. Niebuhr, Römische Geschichte. Einleitung:

/*

« ПретходнаНастави »