Слике страница
PDF
ePub

кођер двије моћне полуге којима Република има захвалити велики дио свога богаства до њезинога пада.

Извозна и увозна трговина
Дубровачка у Царству.

Трговина по суху са царством бјеше дијелом извозна, дијелом увозна. Дубровник шиљаше у Турску (или из саме Државе, или из Италије) соли, стакло, пушчанога праха, опанака и свите. Со бјеше главни дубровачки трг. Стоњске солине бјеху извор трајна дохотка за државну благајну. Могла би се написати књига 0 постању, о мудрој организацији, о управљању тога народнога обрта. Али би то превазилазило границе ове радње. Доста је, да напоменемо, како је Република била углавила са Портом монопол соли за све царство. Али ни та повластица није могла бити проста од свакојакијех задјевица, јер је било речено да ће Дубровник откупљивати сваку, најпонизнију благодат неизрецивим мукама. И Турци у Новоме стадоше да чине со и да је продају по околнијем мјестима. Република, кроз своје поклисаре у Цариграду, осујети и ову штету. Неколико нам исправа сачувало од султана Мехмеда II. у којима се бјеше углавио некакав modus vivendi са новским солинарима. Али за Бајазита II. (1480.) распра се ријеши у корист дубровачку. Бајазит пресуди: „доходећи дубровачка соль да се продава; освѣнь нихь соли да се со » не продайе.

[ocr errors]

се

Дубровник примаше из турскога царства велике и ситне стоке, жита и јечма, кожа, свиле, олова и воска. Трговина по мору бјеше прикрила сву Леванту, од Консулати. Крфа до Смирне и Цариграда. Над њом бдијаху конзулати у Солуну, Смирни, Александрији2 и Цариграду.*

1 Заповијести новским диздарима и херцеговачким санџацима од Мехмеда I. (9/3, и 7/4 јулија 1456. 24/3. 1461.) и Бајазита II. (марта 1483., 24/5 1483, 29/2, 29/3 1484). Миклошић, Mon, Serbica.

2 Овај консулат опстоји године 1516. В. републикино писмо угарскоме краљу Ладиславу 13. новембра исте године (Gelcich-Diplomatarium).

3 О устројству левантскијех консулата моћи ћемо нешто рећи само пошто се прочитају све књиге сенатске по којима су закони растркани.

1

2

У замјену потпуне трговачке слободе по царству и по левантским морима Република, мимо данка, плаћаше Бумрук. и бумрук. За Мехмеда II. би опредијељена та свота на годишњијех 2.500 дуката у злату. Али за Сулејмана Сјајнога Република плаћа 100.000 јаспри на годину. Ова ће свота, малим изузецима, остати до свршетка. Тај је новац одговарао, доиста, богаству дубровачке скеле. Па је Република за њ добивала велику одштету: 1) царином на турски трг донесен у Дубровник; 2) извозном царином на граници турској; 3) караванском царином од 1% коју плаћаху дубровачки трговци за сваку потпуну каравану; 4) царином на трг с мора.

Годишњи приход Дивоне.

На колики је годишњи приход могао рачунати Дубровник у својој Дивони? Док се не испитају огромне књижурине дубровачке Архиве о финанцијама републикиним, не ћемо моћи одговорити бистро и тачно на то врло важно питање. Али биће користно знати што су нам забиљежили млетачки посланици који би се на путу у Цариград ухватили Дубровника. Истина. Из њиховијех ријечи говори непритајен јед на благостање мале, али несношљиве надметачице. Али опет баш тога

Али о реформи године 1751. имамо једну књигу: «Parti di Pregati Relative ai Consolati di Levante_dell' anno 1751.» Ове године, Сенат објави закон «super Consulibus creandis in scalis Orientis» на предлог сенатора именованијех за врховно надгледање поморства. Закон постоји од 39. чланака и показује пропадање дубровачке силе на Истоку. Праве консулате укинуше (чл. 3.) јер се плаћаше скупо за царске берате (Ехеquatur) а створише подконсулате у Смирни, Солуну, Александрији и Канеји. Године пак 1754. (10. децембра) би утемељен консулат за Мореју (Пелопонез) са сијелом у Патрасу. Црпемо из образложења законске основе, да је приход народнога поморства у Смирни за четворогодиште 1748-51 био од 38.000 дуката у злату, бива 418.000 франака. По овоме броју можемо промислити што је била дубровачка трговина у XVI. па у XVII. вијеку прије трешње! Сваки је консулат на Истоку давао свечани собет свим дубровачким поданицима на народни благдан Св Влаха. Сенат године 1758. (28/6) одреди у ту сврху за консулат у Солуну 20. дуката у злату, а за онај у Смирни 30.

2

1 Од грчке ријечи: zovuÉQna - трговина.

В. Лукари, ор. cit. стр. 134, па све сенатске напутке на посланике у Цариграду.

ради, па и познавајући оштроумље млетачкијех дипломата, њихова су нам свједочанства два пута драгоцјенија. Што говоре дакле Млечићи? Јасоро Ragazzoni, тајник млетачкога Баила, приказује 16. августа 1571. Сенату извјештај о своме дјеловању код Порте. Оно бјеше доба тјескобе за млетачку Републику. Порта бјеше закрајинила на Ципар. Све горијаше ратом. Кршћански кнезови бијаху се удружили противу Турчина, да, послије по године, извојште бој код Лепанта. Дубровник бјеше, настојањем својега посланика у Риму Франа Гондоле, углавио за себе потпуну неутралност. Па ево што је Ragazzoni видио и чуо у Дубровнику: „Нађох, на свом повратку, » град. Дубровник пун трговаца, сви незадовољни са Ду»бровчанима та ради нескладности њихове супроћ сва»коме (сасвијем што се могу само хвалити њима) та ради » силне царине што плаћа трг. Они од те царине ваде »200.000 онгара (бива угарскијех дуката) на годину, мје„сто 30.000 што добиваху у вријеме мира. Тога ради ово „150 Јевреја Левантина који наставају овди жалише ми „се на њих, те ми поднесоше једну прошњу коју ја ша».ьем Вашој Прејасности. « Четири годишта доцније (1575) пролази кроз Дубровник Јасоро Soranzo да као изванредни посланик прикаже Мурату ІІ. честитања млетачке господе на султаново наступање на пријесто. Он говори да Дубровник добива од царине 60.000 дуката на годину. Успоредивши дакле ове значајне податке видимо да је републикин царински доходак имао један минимум од 30.000 дуката, бива данашњијех 330.000 франака, а један максимум од 200.000 дуката, т. ј. два милијуна и двјеста тисућа франака. Хотио се, доиста, Млечић да нас о томе

2

1 Relazione dell' Imp. Ottomano di Jacopo Ragazzoni, Segretario, 16. agosto 1571. Barozzi Berchet, Relazioni.

2 Diavio del viaggio da Venezia a Constantinopoli fatto da M. Jacopo Soranzo Amb. straordinario della Rep. di Venezia al Sultano Murad III. desseritto da anonimo cha fù al seguito 1575. Прионћио Матковић у књ. XV. Rada «Stariji rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih.”

увјери! Али Млеци дадоше нам још једно значајније свједочанство за дубровачку трговачку моћ на Истоку. То је свједочанство борба спљетске млетачке скеле и дубровачке скеле за првенство на Јадранскоме мору.

ле са сиљетском.

Спљетску скелу отворише Млечићи портиним допустом концем XVI. вијека, само да упропасте дубровачку. Надметање дубровачке ске- Овај мегдан траје преразличитијем згоДама три пуна вијека. Сад би спљетска скела надвладала дубровачку, сад би ова ону. За кандијскога рата Спљет, ради опће турске забране трговине с Млечанима, опусти сасвијем. Подиже се само неколико година доцније, како свједочи сам врховни провидитур Giorgio Morosini. »Дубровчани" пише он Сенату 19. септембра 1673.2 „стрепе » гледајући како им спљетска скела одузима све оне ко» ристи које кроз босанске караване бјеху присвојили за „пошљедњега рата.“ На освитку XVIII. вијека жали се опет врховни провидитур Angelo Emo да »је кроз неко„лико онијех година мира Дубровник постао скелом свој „трговини околнијех земаља, и да је готово никакав жи„вот на спљетској скели Ваше Прејасности!«3 Неколико година послије Јаков Boldu говори да су Дубровчани „тајним сплеткама и обичним давањем новца увијек срећно „одржали мегдан са млетачким скелама обију покрајина (Арбанаске и Далмације). Бјеше то дуготрајна борба дипломације и новаца. Да је је Дубровник, не вазда, али неколико пута сјајно одржао, и да то признадоше сами Млечићи, свједочи највише за простор и мјесто што заузе Дубровачка трговина на Истоку под портином заштитом.

4

Театар те простране радње бјеше источно предграђе Плоче. За манастиром Св. Доминика прислоњеном на градТабор и Лазарети на Пло- ске бедеме, двије двери, једна иза друге, владају Истоком. Повише једне, а тик друге стоје два

чама.

1 Скела од турске ријечи Искеле што значи «мјесто искрцања трга.»

2 Депеша приопћена од Љубића у «Odnošajima itd» III, 80.

3 Депеша 4. јануара 1717. у Љубића III. 158-159.

4 Депеша 30. августа 1748. ibid. III. 165.

свечева лика. Један је у окићеној ниши, други у алтрилијеву са цијелим тијелом у профилу, ступа регби пастирским штапом и гледа рађање сунца. Друга врата отворена у силноме крилу Ревелина, владају кршевитим, стрмим тлом на које долажаху караване с Истока. Рука човјечија не дотаче се стијена, него само онолико колико бјеше потребно да од онога тла, приступна само горским опанкама и коњским копитима приправи починак и за једне и за друге, прочисти људе и трг, па пошље по држави и по Италији богаство балканских земаља. Гласовити Лазарет на Плочама и оне лијепе зграде около њих бјеху пошљедак ратова XVII. вијека. Када Дубровачка скела стаде словити на далеко ради парализе пониженијех Млетака, Сенат нареди грађу садашњијех Лазарета 12. новембра 1622. Е да би се поспјешила грађа, удари 6. марта 1627. порезу од 6 гроша на сваку своту предану у старе Лазарете, изузевши турски и грчки трг, који је имао само пролазити државом. Ове исте године 1627. отворише се Лазарети испод цркве Св. Антуна и предадоше се трговини. Све остале зграде око Лазарета подигоше се у доцнијим годинама. Садашњи облик није више сасвијем онај од конца XVIII. вијека. Догађаји нашега времена отеше плочама велики дио оригиналности и величајне организације с које словијаше Табор на Плочама по свим левантским крајевима.

Караване, по који дан од 1200 до 2000 коња, силазијаху путем од Бргата. Пред Плочама сусретаху турскога Емина. Бијаху то портини чиновници који наставаху у Дубровнику и Стону (а по сусједној Далмацији у Спљету и у Задру) те имаху уписати за царину трг који се довозио и одвозио, па бдити да се караване држе одређена пута. Ове би, за тим, уљегље, у велики живцем каменом

1 30. Јулија потврди Сенат опет грађу Лазарета, 21. августа одобри нацрт, концем године би довршен. Cons. Rog.

« ПретходнаНастави »