Слике страница
PDF
ePub

1

Надметање дубровачке ске

ле са си њетском.

[ocr errors]

))

увјери! Али Млеци дадоше нам још једно значајније свједочанство за дубровачку трговачку моћ на Истоку. То је свједочанство борба спљетске млетачке скеле и дубровачке скеле' за првенство на Јадранскоме мору.

Спљетску скелу отворише Млечићи портиним допустом концем XVI. вијека, само да упропасте дубровачку.

Овај мегдан траје преразличитијем згодама три пуна вијека. Сад бг спљетска скела надвладала дубровачку, сад би ова ону. За хандијскога рата Спљет, ради опhе турске забране трговине с Млечанима, опусти сасвијем. Подиже се само неколико година доцније, како свједочи сам врховні провіднтур Giorgio Morosini. Ayбровчани“ пише он Сенату 19. септембра 1673.? » стрепе „гледајући како им спљетска скела одузима све оне ко» ристи које кроз босанске караване бјеху присвојили за у пошљедњега рата. « На освитку XVIII. вијека жали се опет врховни провидитур Angelo Emo дa »је кроз некоулико онијех година мира Дубровник постао скелом свој утрговини околнијех земаља, и да је готово никакав жII» Вот на спљетској скели Ваше Прејасности! « * Неколико година послије Јаков Boldu говори да су Дубровчани » тајним сплеткама и обичним давањем новца увијек срећно » одржали мегдан са млетачким скелама обију покрајина (Арбанаске и Далмације). Бјеше то дуготрајна борба дипломације и новаца. Да је је Дубровник, не вазда, али неколико пута сјајно одржао, и да то признадоше сами Млечићи, свједочи највише за простор и мјесто што заузе Дубровачка трговина на Истоку под портином заштитом.

Театар те простране радње бјеше источно предграђе Плоче. За манастиром Св. Доминика прислоњеном на градТабор и Лазарети на Пло

ске бедеме, двије двери, једна иза друге, владају Истоком. Повише једне, а тик друге стоје два

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

uama.

[ocr errors][merged small][merged small]

Скела од турске ријечи Искеле што значи «мјесто искрцања трга. »
Депеша приопheнa од Љубића у «Odnosajima itd» III, 80.
Денеша 4. јануара 1717. у Љубића III. 158 — 159.
Депеша 30. августа 1748. ibid. III. 165.

е

свeчeвa лика. Један је у окићеној ниши, други у алтрилијеву са цијелим тијелом у проФилу, ступа рег' би пастирским штапом и гледа рађање сунца. Друга врата отворена у силноме крилу Ревелина, владају кршевитим, стрмим тлом на које долажаху караване с Истока. Рука човјечија не дотаче се стијена, него само онолико колико бјеше потребно да од онога тла, приступна само горским опанкама и коњским копитима приправи починак и за једне и за друге, прочисти људе и трг, па пошље по држави и по Италији богаство балканских земаља. Гласовити Лазарет на Плочама и оне лијепе зграде около МІх бјеху пошљедак ратова ХVІІ. вијека. Када Дубровачка скела стаде словити на далеко ради парализе пониженијех Млетака, Сенат нареди грађу садашњијех Лазарета 12. новембра 1622. Е да би се поспјешила грађа, удари 6. марта 1627. порезу од в гроша на сваку своту

6 предану у старе Лазарете, изузевши турски и грчки трг, који је имао само пролазити државом. Ове исте године 1627. ' отворише се Лазарети испод цркве Св. Антуна и предадоше се трговини. Све остале зграде око Лазарета подигоше се у доцнијим годинама. Садашњи облик није више сасвијем онај од конца XVIII. вијека. Догађаји нашега времена отеше плочама велики дио оригиналности и величајне организације скоје словијаше Табор на Плочама по свим лeвaнтским крајевима.

Караване, по који дан од 1200 до 2000 коња, силазијаху путем од Бргата. Пред Плочама сусретаху турскога Емина. Биjaxy то портини чиновници који наставаху у Дубровнику и Стону (а по сусједној Далмацији у Спљету иу Задру) те имаху уписати за царину трг који се довозио и одвозио, па бдити да се караване држе одређена пута. Ове би, за тим, уљегље, у велики живцем каменом

1

30. ју..ија потврди Сенат опет грађу Пазарета, 21. августа одобри нацрт, концем године би довршен. Cоnѕ. Rog.

опасан обор, кроз сјеверна врата. Пошто би људи здравствене области искрцали трг, коњи би се напојили на бурцима великога точка у ломбардском стилу, који се турском ријечју зове Мецед. Људи и живине одмараху се у пространоме, стрехом покривеноме Хану и у оближњем чардаку. Табор бјеше растављен од Лазарета газом и каменим мостом. Прије него ће се коњима дати пратика, прегазили би газ и окупали би се у води. Људи с тргом пролажаху мостом у Лазарете. И ови биjaxy ограђени неприступним зидом који paзвaлише ћесаревци. Многа су се врата отворила у зиду. Покрај њих стајаху страже да не пропусте из Лазарета никога прије опредијељенога времена. Лазаретима се имамо дивити и у дан данашњи. Пет Бауафера и осам правијех Лазарета редају се измјенице, разликујући се Бащафер с поља што има височија и заобљена врата. Унутра стрме степенице слазе у једну авлију, на једној и другој страни те авлије стоје сводови под којима би се на полицама од оморике чистио трг, а особито рашчинила би се вуна. Један прозор сада зидом затворен владаше морем; кроза њ се презрачен трг крцаше за Италију и Средоземно море. У Лазаретима наставаху путници, сви без разлике: левантински Јевреји, Грци, Турци, Републикини поклисари или другијех држава на пролазу кроз Дубровник, док их не би пропустили послије свршене кварaнтене. Република, која послије Млетака, прва основа Лазарете против куге, бјеше дивно средила табор еда би се удружила сигурност државе са слободом промета. Научена од тринаест куга у два вијека, повјери управу Плоча великоме здравственоме персоналу. Равнатељ, подравнатељ и тајник владаху готовом војском стража и здравственијех помоћника. Повише овијех бјеше Кацаморат Велики властелин иза

2 1

1

То би године . 1 4 22. на острвима Мркана и Бобара (граду на југ) за пук, а на Данчама у кућама Терве и Проданеле за власте.ly. Бјеху подигнути по савјету лијечника Јакова Гондоа..да из Фераре који бијаше у Републикиној служби. М.iеци подигоше први .Лазарете год. 140 3.

[ocr errors]

(C

[ocr errors]

бран од Сената, овоме одговоран, коме, у вријеме куге, припадаше на Табору Jus Giladii. Кацаморти мали, разасути по пограничнијем мјестима, слушаху слијепо наредбе великога.

Ове велике уредбе свједоче за огромни живот левантинске трговине на плочама. Већ смо напоменули да је долазило по двије тисуће којьа на Табор сваки дан. Лука di Linda, писац XVI. вијека, зове Дубровник у вратима Истока“ и вели да је вриједност сваке караване на плочама била од 200.000 талијера. Сви се источник на

т роди сусретаху тамо: Турци у бијелом и црвеном саруку, Јермен у високој црној митри, Јеврејин у црној доламін и жутијем папучама, Јаничари од пратње поклисара, мијењачи новаца, сенсали и трговци из Јакина, Бари, Барлете, цио један свијет врвијаше око мира Табора, дочим се вика толикога људства мијешаше са звонењем стотине звона стотина коньа. Наше је детинство још ухваТило посљедњи одјек тога жамора и утвару ове слике. Сада је све то нестало. Пресушише се извори, утону државно тијело који свему томе даваше живота и разлог бивствовања, све је пусто и нијемо. На Меред дође тек по која мазга требьскога сељака да се напоји, зидови попуцане, хап се узљуља, Бащафери стоје затворені, авлпје су обрасле траволі. Свуда влада дубоки болни мук ствари ишчићелијех у стољетној радьи, изгубљене цијемі живота.

Али тој се потпуној парализи оте Дубровник до задњега свога даха. По освитку овога вијека и у очи велике Катастрофе, Дубровник је још у толиком гласу на Истоку, да га не могу премучати ни два генија новијег времена

Chateaubriаnd и Byron. Онај први спомиње још год. 1806. да је сва Мореја пуна Дубровчана.? А овај други није умио наћи типичније шаре по левантским

[blocks in formation]

водама него бродове онога Дубровника, који се толиком жилавошћу бјеше приљубио Истоку где је преживио све остале поморске власти старијех времена и својом смрћу написао задњи лист средњега вијека на азијским обалама и по јеладским водама.

[merged small][merged small][ocr errors]
« ПретходнаНастави »