Слике страница
PDF

увјери! Али Млеци дадоше нам још једно значајније свје

дочанство за дубровачку трговачку моћ на Истоку. To

је свједочанство борба спљетске млетачке скеле и ду

бровачке скеле" за првенство на Јадранскоме мору. Спљетску скелу отворише Млечићи портиним допу

стом концем ХVI. вијека, само да упропасте дубровачку.

““;“.“ Овај мегдан траје преразличитијем згодама три пуна вијека. Сад би спљетска скела надвладала дубровачку, сад би ова ону. За кандијскога рата Спљет, ради опће турске забране трговине с Млечанима, опусти сасвијем. Подиже се само неколико година доцније, како свједочи сам врховни провидитур Giorgio Morosini. „Дубровчани“ пише он Сенату 19. септембра 1673.“ „стрепе „гледајући како им спљетска скела одузима све оне ко„ристи које кроз босанске караване бјеху присвојили за „пошљедњега рата.“ На освитку ХVIII. вијека жали се опет врховни провидитур Аngelo Emo да „је кроз неко„лико онијех година мира Дубровник постао скелом свој sтрговини околнијех земаља, и да је готово никакав жи„вот на спљетској скели Ваше Прејасности!“ Неколико година послије Јаков Boldu говори да су Дубровчанш „тајним сплеткама и обичним давањем новца увијек срећно „одржали мегдан са млетачким скелама обију покрајина (Арбанаске и Далмације.“ Бјеше то дуготрајна борба дипломације и новаца. Да је је Дубровник, не вазда, али не

колико пута сјајно одржао, и да то признадоше сами Мле

чићи, свједочи највише за простор и мјесто што заузе Дубровачка трговина на Истоку под портином заштитом.

Театар те простране радње бјеше источно предграђе Плоче. За манастиром Св. Доминика прислоњеном на град““:"" "" ске бедеме, двије двери, једна иза друге,

владају Истоком. Повише једне, а тик друге стоје два

" Скела од турске ријечи Пскеле што значи о мјесто искрцања трга.“ * Депеша приопћена од .bубића у „Odnošajima itd.“ III, 80.

* Депеша 4. јануара 1717. у .bубића III. 158—159.

* Депеша 30. августа 1748. ibid. III. 165.

„ мањивањава

свечева лика. Један је у окићеној ниши, други у алтрилијеву са цијелим тијелом у профилу, ступа рег" би пастирским штапом и гледа рађање сунца. Друга врата отворена у силноме крилу Ревелина, владају кршевитим, стрмим тлом на које долажаху караване с Истока. Рука човјечија не дотаче се стијена, него само онолико колико бјеше потребно да од онога тла, приступна само горским опанкама и коњским копитима приправи починак и за једне и за друге, прочисти људе и трг, па пошље по држави и по Италији богаство балканских земаља. Гласовити Лазарет на Плочама и оне лијепе зграде около њих бјеху пошљедак ратова ХVII. вијека. Када Дубровачка скела стаде словити на далеко ради парализе по- g ниженијех Млетака, Сенат нареди грађу садашњијех Лaзарета 12. новембра 1622. Е да би се поспјешила грађа, удари 6. марта 1627. порезу од 6 гроша на сваку своту предану у старе Лазарете, изузевши турски и грчки трг, који је имао само пролазити државом. Ове исте године 1627. " отворише се Лазарети испод цркве Св. Антуна и предадоше се трговини. Све остале зграде око Лазарета uодигоше се у доцнијим годинама. Садашњи облик није више сасвијем онај од конца ХVIII. вијека. Догађаји нашега времена отеше плочама велики дио оригиналности и величајне организације с које словијаше Табор на Плочама по свим левантским крајевима.

Караване, по који дан од 1200 до 2000 коња, силазијаху путем од Бргата. Пред Плочама сусретаху турскога Емина. Бијаху то портини чиновници који наставаху у Дубровнику и Стону (а по сусједној Далмацији у Спљету и у Задру) те имаху уписати за царину трг који се довозио и одвозио, па бдити да се караване држе одређена пута. Ове би, затим, уљегље, у велики живцем каменом

° 30. Тулија потврди Сенат опет грађу Лазарета, 21. августа одобри нацрт, концем године би довршен. Сons. Rog.

m

опасан обор, кроз сјеверна врата. Пошто би људи здрав-
ствене области искрцали трг, коњи би се напојили на
бурцима великога точка у ломбардском стилу, који се
турском ријечју зове Меџед. Људи и живине одмараху
се у пространоме, стрехом покривеноме Хану и у оближ-
њем чардаку. Табор бјеше растављен од Лазарета газом
и каменим мостом. Прије него ће се коњима дати пра-
тика, прегазили би газ и окупали би се у води. Људи
с тргом пролажаху мостом у Лазарете. И ови бијаху
ограђени неприступним зидом који развалише ћесаревци.
Многа су се врата отворила у зиду. Покрај њих стајаху
страже да не пропусте из Лазарета никога прије опре-
дијељенога времена. Лазаретима се имамо дивити и у
дан данашњи. Пет Баџафера и осам правијех Лазарета
редају се измјенице, разликујући се Баџафер с поља што
има височија и заобљена врата. Унутра стрме степенице
слазе у једну авлију, на једној и другој страни те авлије
стоје сводови под којима би се на полицама од оморике
чистио трг, а особито рашчинила би се вуна. Један про-
зор (сада зидом затворен) владаше морем; кроза њ се
презрачен трг крцаше за Италију и Средоземно море. У
Лазаретима наставаху путници, сви без разлике: леван-
тински Јевреји, Грци, Турци, Републикини поклисари пли
другијех држава на пролазу кроз Дубровник, док их не
би пропустили послије свршене кварантене. Република,
која послије Млетака, прва основа Лазарете против куге,“
бјеше дивно средила табор еда би се удружила сигур-
ност државе са слободом промета. Научена од тринаест
куга у два вијека, повјери управу Плоча великоме здрав-

ственоме персоналу. Равнатељ, подравнатељ и тајник вла

даху готовом војском стража и здравственијех помоћника.
Повише овијех бјеше Кацаморат Велики властелин иза-

" To би године . 1422. на острвима Мркана и Бобара (граду на југ) за пук, а на Данчама у кућама Терве и Проданеле за властелу. Бјеху подигнути по савјету лијечника Јакова Гондоалда из Фераре који бијаше у Републикиној служби. Млеци подигоше нрви .1aЗарете год. 1403.

- i

|

*T_TDI__ _--d

бран од Сената, овоме одговоран, коме, у вријеме куге,
припадаше на Табору Јus Gladi. Кацаморти мали, ра-
засути по пограничнијем мјестима, слушаху слијепо на-
редбе великога.

Ове велике уредбе свједоче за огромни живот ле-
вантинске трговине на Плочама. Већ смо напоменули да
је долазило по двије тисуће коња на Табор сваки дан.
Лука di Linda, писац ХVI. вијека, зове Дубровник „вра-
тима Истока“ и вели да је вриједност сваке караване на
плочама била од 200.000 талијера." Сви се источни на-
роди сусретаху тамо: Турци убијелом и црвеном саруку,
Јермен у високој црној митри, Јеврејин у црној долами
и жутијем папучама, Јаничари од пратње поклисара,
мијењачи новаца, сенсали и трговци из Јакина, Бари,
Барлете, цио један свијет врвијаше око мира Табора,
дочим се вика толикога људства мијешаше са звонењем
стотине звона стотина коња. Наше је детинство још ухва-

тило посљедњи одјек тога жамора и утвару ове слике.

Сада је све то нестало. Пресушише се извори, утону др-
жавно тијело који свему томе даваше живота и разлог
бивствовања, све је пусто и нијемо. На Меџед дође тек
по која мазга требињскога сељака да се напоји, зидови
попуцаше, хан се узљуља, Баџафери стоје затворени,
авлије су обрасле травом. Свуда влада дубоки болни
мук ствари ишчиљелијех у стољетној радњи, изгубљене
цијељи живота.

Али тој се потпуној шарализи оте Дубровник до зад-
њега свога даха. По освитку овога вијека и у очи ве-
лике Катастроне, Дубровник је још у толиком гласу на
Истоку, да га не могу премучати ни два генија новијег
времена — Châteaubriand и Byron. Онај први спомиње
још год. 1806. да је сва Мореја пуна Дубровчана.“ A
овај други није умио наћи типичније шаре по левантским

" Auендини, 1. стр. 237.
° De Paris a Jerusalem – 1806.

водама него бродове онога Дубровника," који се толиком жилавошћу бјеше приљубио Истоку где је преживио све остале поморске власти старијех времена и својом смрћу написао задњи лист средњега вијека на азијским обалама и по јеладским водама.

„At last her father's prows put out to seа,

„For certain merchantmen upon to look,

„Not as of yore to carry off an Jo,

„But three Ragusan vessels, bound for Scio.
Don Juan, Canto II. CLXXIV.

« ПретходнаНастави »