Слике страница
PDF
ePub

Извозна и увозна трговина дубровачка у Царству.

кођер двије моћне полуге којима Република има захвалити велики дио свога богаства до њезинога пада.

Трговина по суху са царством бјеше дијелом извозна, дијелом увозна. Дубровник шиљаше у Турску (или из саме

Државе, или из Италије) соли, стакло, пушчанога праха, опанака и свите. Со бјеше главни дубровачки трг. Стоњске солине бјеху извор трајна дохотка за државну благајну. Могла би се написати књига постању, омудрој организацији, оуправљању тога народнога обрта. Али би то превазилазило границе ове радње. Доста је, да напоменемо, како је Република била углавила са Портом монопол соли за све царство. Алiн ни та повластица није могла бити проста од свакојакијех задјевица, јер је било речено да ће Дубровник откупљивати сваку, најпонизнију благодат неизрецивим мукама. и Турци у Новоме стадоше да чине со и да је продају по околнијем мјестима. Република, кроз своје поклисаре у Цариграду, осујети и ову штету. Неколико нам псправа сачувало од султана Мехмеда II. у којима се бјеше углавио некакав modus vivendi са новским солинарима. Али за Бајазита II. (1480.) распра се ријеши у корист дубровачку. Бајазит пресуди: » доходећи дубро

вачка соль да се продава; освѣнь нихь соли да се со » не продайе".

Дубровник примаше на турскога царства велике и ситне стоке, жита и јечма, кожа, свиле, олова и воска.

Трговина по мору бјеше прикрила сву Леванту, од Консулата. Крфа до Смирне и Цариграда. Над њом бдиjaxy конзулати у Солуну, Смірни, Александрији? и Цариграду.*

се

2

[ocr errors]

ОД

2

Заповијести новским диздарма и херцеговачким санацима Мехмеда II. (9/3, и 7/4 јулија 14 56. 24/3. 14 6 1.) и Бајазита II. (марта 1 4 8 3, 245 14 8 3, 29/2, 29/3 1484). Миклошиh, Mon, Serbica.

Овај консумат опстоји године 1516. В. републикино писмо угарекоме краљу Ладиславу 13. новембра исте године (Gelcich-Diplomatarium).

о устројству лeвaнтскијех консумата моћи ћемо нешто рећи само се прочитају све књиге сенатске по којима су закони растркани.

3

пошто

У замјену потпуне трговачке слободе по царству и по левантским морима Република, мимо данка, плаћаше

Тумрук. и бумрук. За Мехмеда II. би опредијељена та свота на годишњијех 2.500 дуката у злату. Али за Сулејмана Сјајнога Република плаћа 100.000 јаспpи на годину. Ова ће свота, малим изузецима, остати до свршетка." Тај је новац одговарао, допста, богаству дубровачке скеле. Па је Република за њ добивала велику одштету: 1) царином на турски трг донесен у Дубровник; 2) пзвозном царином на граници турској; 3) караванском царином од 17, коју плаћаху дубровачки трговци за сваку потпуну каравану; 4) царином на трг с мора.

На колики је годишњи приход могао рачунати Дубровник у својој Дивони ? Док се не испитају огромне

Књижурине дубровачке Архиве о Финанцијама републикиним, не ћемо моћи одговорити быстро и тачно на то врло важно питање. Али биће користно знати што су нам забиљежили млетачки посланици који би се на путу у Цариград ухватили Дубровника. Истина. Из њиховијех ријечи говори непритајен јед на благостање мале, али несношљиве надметачице. Али опет баш тога

Годи ин њи ириход Дивоне.

Али о реформи године 175 1. имамо једну књигу : «Parti di Pregati Relative ai Consolati di Levante dell' anno 175 1.» Ове године, Сенат објави закон «Super Consulibus creandis in scalis Orientis» на предлог сенатора именованијех за врховно надгледајье поморства. Закон постоји од 39. чланака и показује пропадање дубровачке силе на стоку. Праве консу..ате укинуше (чл. 3.) јер се плаћаше скупо за царске берате (Exequatur) а створише подконсулaтe у Смирни, Солуну, Александрији и Канеји. Године пак 17 54. (10. децембра) би утемељен консулат за Мореју (Пелопонез) са сијелом у Патрасу. Црнемо из образложења законске основе, да је приход народнога поморства у Смирни за четворогодиште 174 8— 51 био од 38.000 дуката у злату, бива 41 8.000 Франака. По овоме броју можемо промислити што је била дубровачка трговина у XVI. па у ХVІІ. вијеку прије трешње ! Сваки је консумат на Истоку давао свечани собет свим дубровачким поданицима на народні благдан Св Влаха. Сенат године 1 758. (286) одреди у ту сврху за консумат у Солуну 20. дуката у злату, а за онај у Смирни 30.

Од грчке ријечи: xovučоха — трговина.

В. Лукари, op. cit. стр. 134, па све сенатске напутке на носанике у Цариграду.

1

2

)

ради, па и познавајући оштроумље млетачкијех дипломата, њихова су нам свједочанства два пута драгоцјенија. ІШто говоре дакле Млечићи? Jacopo Ragazzoni, тајник млетачкога Баила, приказује 16. августа 1571. Сенату извјештај о своме дјеловању код Порте. Оно бјеше доба тјескобе за млетачку Републику. Порта бјеше закрајинила на Ципар. Све горијаше ратом. Кршћански кнезови бијаху се удружили противу Турчина, да, послије по године, извојште бој код Лепанта. Дубровник бјеше, настојањем својега посланика у Риму Франа Гондоле, углавио за себе потпуну неутралност. Па ево што је Ragazzoni видио и чуо у Дубровнику: „Нађох, на свом повратку, »град Дубровник пун трговаца, сви незадовољни са Ду

бровчанима та ради нескладности њихове супроћ сва» коме сасвијем што се могу само хвалити њима) та ради » силне царине што плаћа трг. Они од те царине ваде » 200.000 онгара (бива угарскијех дукатај на годину, мјеусто 30.000 што добиваху у вријеме мира. Тога ради ово » 150 Јевреја Левантина који наставају овди жaлише ми усе на њих, те ми поднесоше једну прошњу коју ја ша».љем Вашој Прејасности. «1 Четири годишта доцније (1575) пролази кроз Дубровник Jacopo Soranzo дa као изванредни посланик прикаже Мурату ІІ. честитања млетачке господе на султаново наступање на пријесто. Он говори? да Дубровник добива од царине 60.000 дуката на годину. Успоредивши дакле ове значајне податке видимо да је републикин царински доходак имао један минимум од 30.000 дуката, бива данашњијех 330.000 Франака, а један максимум од 200.000 дуката, т. ј. два милијуна и двјеста тисyfa франака. Хотио се, доиста, Млечић да нас о томе

[ocr errors]

2

Relazione dell' Imp. Ottomano di Jacopo Ragazzoni, Segretario, 16. agosto 1571, Barozzi Berchet, Relazioni.

. Diavio del viaggio da Venezia a Constantinopoli fatto da M. Jacopo Soranzo Amb. straordinario della Rep. di Venezia al Sultano Murad III. desseritto da anonimo сhа fй аl seguito 1575. Прионио Матковић у књ. XV. Rada «Stariji rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih.”

[ocr errors]

Надметање дубровачке ске

ле са си љетском.

увјери! Али Млеци дадоше нам још једно значајније свједочанство за дубровачку трговачку моћ на Истоку. То је свједочанство борба спљетске млетачке скеле и дубровачке скеле' за првенство на Јадранскоме мору.

Спљетску скелу отворише Млечићи портиним допустом концем XVI. вијека, само да упропасте дубровачку.

Овај мегдан траје преразличитијем згодама три пуна вијека. Сад би спљетска скела надвладала дубровачку, сад би ова ону. За кандијскога рата Спљет, ради опће турске забране трговине с Млечанима, опусти сасвијем. Подиже се само неколико година доцније, како свједочи сам врховні провидитур Giorgio Morosini. „Дубровчани“ пише он Сенату 19. септембра 1673.? » стрепе угледајући како им спљетска скела одузима све оне ко»ристи које кроз босанске караване бјеху присвојили за » пошљедњега рата. «На освитку XVIII. вијека жали се опет врховни провидитур Angelo Emo дa »је кроз некоулико онијех година мира Дубровник постао скелом свој утрговини околнијех земаља, и да је готово никакав ІІ» Вот на спљетској скелі Ваше Прејасности ! « Неколико година послије Јаков Boldu говори да су Дубровчани „тајним сплеткама и обичним давањем новца увијек срећно „Одржали мегдан са млетачким скелама обију покрајина (Арбанаске и Далмације). Бјеше то дуготрајна борба дипломације и новаца. Да је је Дубровник, не вазда, али неколико пута сјајно одржао, и да то признадоше сами Млечићи, свједочи највише за простор и мјесто што заузе Дубровачка трговина на Истоку под портином заштитом.

Театар те простране радње бјеше источно предграђе Плоче. За манастиром Св. Доминика прислоњеном на градТабор

ске бедеме, двије двери, једна иза друге, владају Истоком. Повише једне, а тик друге стоје два

и Лазарети на Пло

чама.

2

3

Скела од турске ријечи скеле што значи «мјесто искрцања трга.”
Депеша приопћена од Љубића у «Odnosajima itd» III, 80.
Денеша 4. јануара 1717. у .Бубиһа III. 158 — 1 59.
Депешна 30. августа 1748. ibid. III. 165.

свeчeвa лика. Један је у окићеној ниши, други у алтрилијеву са цијелим тијелом у профилу, ступа рег” би пастирским штапом и гледа рађање сунца. Друга врата отворена у силноме крилу Ревелина, владају кршевитим, стрмим тлом на које долажаху караване с Истока. Рука човјечија не дотаче се стијена, него само онолико колико бјеше потребно да од онога тла, приступна само горским опанкама и коњским копитима приправи починак и за једне и за друге, прочисти људе и трг, па пошље по држави и по Италији богаство балканских земаља. Гласовити Лазарет на Плочама и оне лијене зграде около њих бјеху пошљедак ратова ХVІІ. вијека. Када Дубровачка скела стаде словити на далеко ради парализе пониженијех Млетака, Сенат нареди грађу садашњијех Лазарета 12. новембра 1622. Е да би се поспјешила грађа, удари 6. марта 1627. порезу од 6 гроша на сваку своту предану у старе Лазарете, изузевши турски и грчки трг, који је имао само пролазити државом. Ове исте године 1627.' отворише се Лазарети испод цркве Св. Антуна и предадоше се трговини. Све остале зграде око Лазарета подигоше се у доцнијим годинама. Садашњи облик није више сасвијем онај од конца XVIII. вијека. Догађаји нашега времена отеше плочама велики дио оригиналности и величајне организације скоје словијаше Табор на Плочама по свим лeвaнтским крајевима.

Караване, по који дан од 1200 до 2000 коња, силазијаху путем од Бргата. Пред Плочама сусретаху турскога Емина. Биjaxy то портини чиновници који наставаху у Дубровнику и Стону (а по сусједној Далмацији у Спьету и у Задру) те имаху уписати за царину трг који се довозио и одвозио, па бдити да се караване држе одређена пута. Ове би, за тим, уљегље, у велики живцем каменом

1

30. јулија потврди Сенат опет грађу Пазарета, 21. августа одобри нацрт, концем године би довршен. Cоnѕ. Rog.

« ПретходнаНастави »