Слике страница
PDF
ePub

Али је највећи број разбојништава на царским друмовима куд проходе каравани и трговци. Новски хајдуци наваљују год. 1648. на дубровачке трговце из Софије и робе их. Око Скопља исте године поробљена је једна. дубровачка каравана. у Билећу год. 1651. неки хајдук Хасар Ага из Новога са својим друговима наваљује на каравану и робидубровачке трговце. Поклисар у Цариграду Михо Гоце жали се код Порте, те султан Мехмед IV. сам заповједи херцеговачкоме паши да учини да се ствари врате, јер ће друкчије бити свргнут и кажњен. 2

Године 1655. опет су Конавле опустошене од новскијех и крушевичкијех хајдука. Двадесет и један харамија из Новске, Крајине робе друге године сву једну трговачку каравану. Онај исти Франо Пала Пуцића капетан Републикин на Јањини отет је и заробљен год. 1664. за свога владања, те Велико Вијеће има да га откупи од хајдука. Послије велике трешње пљачкања изнеможене државе више се не броје. Кадија у Љубињу тријеба. је да учини год. 1668. извјештај Порти о непрестанијем провалама хајдучким у дубровачку земљу. Али-ага год. 1681. са својим друговима роби и пали Витаљину. Па

и разбојишта доспјевају често убиствима. Год. 1651. султан наређује босанскоме паши, на молбу поклисара Андра Пуцића и Мара Гучетића, да се заметне најстрожија истрага ради четири Дубровчана убијенијех међу Билећом и Црницом и да се убице казне.* Год. 1661. опет су код Корита убијена четири трговца Дубровчана.

А ни саме царске аге ни кадије нијесу много бољи од лупежа царскијех друмова, само што је друкчији облик Турски службеници. Њиховијех уврједа. Једном се хтједе (1596.) турскијем пандурима у Сланоме узимати царину од ду

3

[blocks in formation]

бровачкијех трговаца. Другом опет шуне Омер-аги Новcкoмe (1655.) положити руку на републикиног поклисара санџаку Херцеговачкоме и задржати га у тамници. Опет оне исте године Емин Махмуд ага отимље дубровачкоме трговцу силом пет кеса, а царски нефери с Неретве и Габеле одузимљу год. 1661. Рачанима уловљену рибу, па то је тако постало несносно, да сам босански паша има да пријети зликовцима. Једне године кадија у Љубињу затвара силом пут дубровачкој скели, те царски намјесник подсјећа га царскијех Фермана. Сваковрсне и непрестане запријеке стављају дубровачкој трговини по Леванти. Ови спорадични примјери нијесу још потпуно зрцало хроничнога стања. Али овоме стању имамо свједочанства у заповијестима самијех султана који без престанка углав.љују намјеснике да бдију над слободом дубровачкијех трговаца. Ови нас државни списи живо подсећају на гласовите „Гриде“ шпањолскијех подкральева у Милану против момака силовите господе (Bravi), које је Манцони тако живо и сликовито приопћио. Тако н. пр. године 164 7. (да споменемо само дјела дугога владања Мехмеда IV) Султан заповиједа пашама будимском, босанском и херцеговачком да се не ометају дубровачки трговци јер, непрекидних омета ради неће моћи сакупити данак. Слиједећијех година (1650 — 51) исте се ствари поручују истијем намјесницима, па паши румелијском, софијскоме и биоградскоме кадији. Ни по јада да би Република знала да ће у Сарајеву послушати царску ријеч, и да ће наћи тамо јаку обрану против оне анархије. Али паше

Босанске наше и херцего- босански и херцеговачки невјерне су слуге, а још невјернији сусједи. Они први давају зао углед својим чиновницима. Па у онај исти трен што бране Дубровник од харамија, нанесу му других још тежих удараца. Залуду султани заповиједају да босански

очки

санаачи.

[ocr errors]

Comandamenti итд. Бр. 79, 80, 85, 100 и 16 8 Држ. Архив.

паша обране Дубровник од којегагов душманина. Мимо Млетака, који вријеђaxy Дубровник на мору, паше вријеђaxy Дубровник на суву. Санџак херцеговачки плијени и роби гoд. 1544. сву дубровачку земљу.? Босанске паше у рату против Млетака или Шпањолаца пролазе војском кроз дубровачку земљу, без икакве потребе, онако од

. обијести. Херцеговачке паше кад се дижу из Требиња у Нови проходе Конавлима. А кад су пролази њемачкијех Ландскнехта кроз Миланеску војводину били, како прича Манцони, налик на пролаз скакаваца, што ли је имало бити када су проходили башибозуци, и нередовите босанске чете ! Босанске паше бране Дубровчанима да узму ђумрук од турскијех трговаца, а, слично ономе новскомеаги, полажу кади кад руку на поклисаре за Цариград. Тако године 163 1. Абас паша настоји отети силом поклисарима велику своту новаца.” А да су се ти нападаји збивали врло често, свједочи нам сам напутак сенатски своме генералном консулу у Цариграду D-ru Франу Красу 5. октобра 164 1. Сенату бјеше толико дозлогрдило то стање, да нареди конзулу да обазна код Порте били јој било мрско да Република не шаље више поклисара босанским пашама за њихово наступање на владу. „Peците « пише Сенат

»да смо то

предлагали тога радін » што се наши поклисари увијек закидивају и задржа

1

2

3

Мехмед IV н.пр год. 1649. бр. 97 ibid.
Annales Anonymi Raqusini cit.

Види у Јиречека (Српски Споменици ХІ. Биоград 1892.) писмо из Гацкога посланика Марина Бодиље 17. јулија 16 4 3., који је имао захтјевати на темељу царске заповијести да паша не прође Конавлима. Сред занимљивога разговора што распредоше паша и поклисар, онај му рече: «ја нијесам ни прије доходио силом(!) у Конавме, јоште докле «нијесу те емри

чинио, како је њихова «воља била и с њима вазда лијещо проходио. Ни сада да Бог уклони, у «Конавле им нећу доходити, него имам поһи у Нови мојом потребом, када се је и досле проходило пријеко Мрцина.»

Мурат IV. год. 1 6 3 8. заповиједа пташи да не смије проһи Конавлима. Comandti, passim.

Апендини, І. 321.

Имали.

него

Им сам

вазда

4

5

[ocr errors]

» вају против правице. Настојите барем да вам даду за» повијест босанскоме и херцеговачкоме паши да поштују наше поклисаре.

Али има још један гори облик пограничнога рата, бива Јасак. Свеопћа је то забрана трговине у Турској,

Јасак. трговачки blocus. Проглашење Јаска ствар је царске владе, али су босанске паше ексекутивна власт. И Млеци и Дубровник имали су више пута претрпjети тај тешки ударац.* Али, како смо видјели, Дубровник је много више добивао Јаском против Млетака, него ли Млеци добиваху Јаском против Дубровника. Када се прогласи Јасак ни један Дубровчанин не смије више у Турску, а ни један Турчин на дубровачку земљу. Не буде више каравана. Табор занијеми и опусти. Настане вријеме кријомчарења. Трг државни под Јаском који се нађә на турској земљи, па и онај самијех трговаца који наставају у Турској подпада царској благајници. А трговцима пријательске државе даде се одређен рок (н. пр. 50 дана да однесу робу из Царства. Тако велики Јасак би проглашен против Дубровника за владе Кара-Мустафине. Али док Дубровчани траже друге путове, па у трговини с Италијом нађу нове изворе богаства, јадни херцеговачки народ, који живи од замјене са Дубровником, умире од глади, и вапи, да се Јасак диже. Тако године 1644., бивши се прогласио Јасак против Дубровника, кадија Фочански приказа меморандум Порти против Јаска да тога ради установници и трговци града Фоче трпе, па » не могу од сиромаштва ни да скупе харач ни да живе. «.

3

1

2

Ово је писмо привито дeпeшама Сенатским своме Chargé d'Affaires у Млецима Миху Соргу- Бобаљевићу (Lettеrе e Relazioni delle Comissioni dal 1 6 4 8 al 1676 No 1. Venezia Држ. Архив.

Против Млетака би н. пр. проглашен Јасак за цијелога кандиjскога рата, и то би срећа за Дубровник.

B. у овоме дије. у гл. стр. гдје ће читаоци наһи примјер проглашења Јаска.

Јndice degli Arzi. passim. Држ. Архив.

3

[ocr errors]

Узајмичне повреде

не међи.

Ова меланхолична повијесt има, дакако, контрепартију. Нијесу ни Жупљани ни Брђани, а још мање Ко

нављани били гласници мира. И они би, кадкад, прегазили границу, изјавили стоку на турску земљу, побили се с пастирима. Али је ипак влада строго бдила да се не би с дубровачке стране породила замашнија кавга, која је могла бити (како смо видјели) удесна за саму Републику. Дубровачка је влада показивала у тијем случајевима хитрина достојнијех најдуховитије сатире. Вриједно је барем споменути „Куркутовує повијест. Био је почетком прошлога вијека човјек на Бргату који се звао „Куркут. « Није имао ништа под ведрим небом, а био је од онијех људи добре људи који су, по случају, вазда држани као смутљивци. Кад би се гођ, дакле, каква штета или кавга догодила на турској међи, ко би био крив? Та нико него Куркут. Република баци га у тамницу и поручи турским властима да је зликовац кажњен. А мој Куркут блажен и срећан што га држава хранила под једном стрехом. Кад би бег или санџак чуо да је Куркут у тамници“ умирио би се и не би више додијевао. И веле да би се вазда један Куркут находио да одговара за сваку штету на граници и да је оправи Турцима. Дубровник је дакле на турској међи имао бијен живот, премда се не да порећи, да су користи биле веthе од претрпљених зала и да је, своје велике дипломације ради, имао код Порте силну обрану. против пограничнога зулума. Република је н. пр. знала не само измолити задoвoыштину, него вршити некакав уплив на именовање царскијех намјесника. Године 1606. велики везир Мурат паша упита посланике Марка Басеља и Јакова СоргаБоба.љевића да њихову владу упитају да означи једну Persona Grata“ за херцеговачки санџак, јер онај санџак

племенити

Властелин

тТо ми је приповиједао

Мато кнез Пуцић који је опет сам слушао ту приповијест од његовога нок. оца Мата Сенатора републикиног.

« ПретходнаНастави »