Слике страница
PDF

_I_I_D___––-т“

„Несет и осам година дозрио је за дипломацију. И ФА Ф „са сваке је године на путу за државне републике „-лове: године 1701. мјесеца небруара иде херцеговач„, „не паши у важноме спору са Млецима за Новску „му;" новембра 1709. полази као „властелин у Даме„,,- " млетачкоме врховноме прошлитург Марку Зете „А ја поз. видимо га опет као изванреднога поклисара : Asser папи херцеговачкоме ставу: два пре„Б.-even war G., ne s Towns in or so commer „,,- ensus route travena sve ener: "...sumns were wr: „“. Svreven u en na menerging g" „prove su vanru. Na never room Ron me g,...,« mm s new remom v novom r „“, „.- н. него је по највећој жези и шчој зими промено „ „... »s no neuputevinu spлетима и непријазним путо„, „ по суУ или галијом но мору. А све то, како нам „, „ ...» su rovu, »čijeme наука пoviziator и приправа дру„, „ ... - vуту што Учини, како ће се видјети, мјесеца ју„за- и том сл. Дубровника у цариград““ као поклисар „--. - S vrs" Тек му је тридесет и три године, а на „ „- u sve v ustana pusa Ayоровачка код Порте н и у чист "vУблика је за рана стала бдити над сво

ју”

-----“ ““ iом inv. ivisini v “ V“ v.-zr:“ јем лишломацијом.“ У томе како у мноu.--. - ARSч - „десник и Млеци сусретају се. И s t a - чЧ'S A v AutuvМаrској радњи младoга УIаројице . Њу „ ...:.z.: -- --o se sa "ч"чУч“ чла млетачким врхом ugovary pua nраве

њ. --- y :“:„“::grmovin* ћ"мNA NA „С. - - - '"" ч че чита чеus as bos s

ЗА „--_r“ " T “ TT “ -T AL - svake vu vsa.

As he i sv" ч vvv As vsigaw.
* Чi 10 брwssusor usомаца;
---- vo vo- С.З.““.“
vrga-

*** “ -- - - suvis ЗT --- “J “""""" -“ че мv voš-- -- -С. -- ---- ““, ““,“- ne mi s G-7s-eze J. J. v. - SS. sa s. -, „ „“T.“ T““, “ ““ „...- --- " _ "." „“.““ -“ se v. was sea ____, „...„ „JT__TT “ “" - чача чегава ме за-“ “““ ч что х, -- -3.37. *чалача - ""scs. A sa sudu sa

, , , „м, - -“

[graphic]

t.

једна и друга Република обавија контролом од свакога часа своје посланике код спољашнијех дворова, јер је тако у природи и једне и друге аристокрације. Али Дубровник има један разлог више: грјешка његовога посланика може бити усуднија од ма чије друге. У Цариграду ради се често о животу и смрти — треба дакле да се што више пострижу крила особној иницијативи, која би могла лако везати и упропастити државу." Колико ли је тога ради тежи положај дубровачкога поклисара. На самоме политичкоме извору потчинити му је своје мњење, своје искуство, своја јасна опажања ка

U тегоричним заповијестима сенатским, па ред му је по

коравајући им се кад и када ублажити укочене и прем непомичне напутке. Другом опет Сенат би извезао толи танахан вез, предвидио толико ствари, измислио толико хитрине и лукавства, да би поклисару тешко било разабрати праву вољу републикину, ону која се међу ретцима чита. Слобода радње, дакле, ограничена је, одговорност силна. "

Посланици су обично властела.“ Али се, кад кад,

Av"

Марије Терезије чин опуномоћеног министра (ministro plemipotenziario) али само аd Personam. У Цариград слаху се прави посланици (Ambassadeurs) али се сваке године измјењиваху они „од данка“ „Ambascilatori del Tributo?, а они који имаху оправљати друге послове код Порте наставаху и више годишта док не би свршили посао. У Мадрид и у Париз, а крајем ХVIII. вијека у Петроград шиљаху се од потребе до потребе прави поклисари.

" Reumont, говорећи у своме изврономе дјелу : „Della diplomazia italiana dal secolo XIII. al XVI. (Firenze – 1875.) о млетачкој диплома. цији наглашује потанкости закона и наредаба о поклисарима, па заглављује : „Irovano 1a 1oro spiegazione e giustificazione nell' indole dy Aguel governo, che ponderava con tanta cautela, e persino con getosla „utti i doveri e tutti i diriti.“ (Ор. cit. стр. 67).

* службени назив дипломатскијех пословођа беше говорник (orator) јер имаху говорити у име онога који их је послао. Већ у ХIV. вијеку налазимо и у Дубровнику како свуд по Јевропи ријеч иосланици (Ambaxiatores). Али се врло тешко и касно удомио тај назив. Карло V. нареди да се даде то име само изасланицима овјенчанијех глава (сами Млеци бјеху прибројени овима), а не пословођама другијех држава које уживаху чију год заштиту као Флоренца, Ферара, Мантова, Дубровник uтд. Међутијем ћесар признаде дубровачкијем посланицима у Цариграду

дувновник и осмцско цАРство 10

za-v и гучани особито у Херцеговину. у Марок“ и у

----- Алжир. К великијем дворовима готово никадаПосланиши се изабираху у Сенату.“ на предлог Малога Ви

Дећа- који би обично предложио тројицу. тајним гласањем,

апсолутном већином гласова. За посланство“ нема одрећенијех годишта. К. Порти шиљаху се вазда два покли*ара за данак, у другијем згодама и више њих. Године 1996- за распре с Улецима ради Ластова бијаше пет посланина у Цариграду. До XVI. вијeка шиљаху се такођер по два у Угарску. а у Босну два или један.“ Члан Велога Вијећа који је на кнежини или на канетанату, па мало вјећник. нијесу могли бити поклисари.“ Али кад је велика потреба учини се изузетак. Николица Бона био је Сенатор кад је пошао за изванреднога поклисараПосланик који крене у посланство. оли плати глобу, те не прими посланства није могао за два годишта бити изабран против своје воље, ни у друго посланство ни у

и у Мадриду своје тво правих посланика, па за пњим и остале велике "иле. Посланини се зваху Пресвијетли 1:лизиг:ssumu . Наслов Преузвишени Ределе давао је до XVI. вијека само влада, ућим кнезовима

Bezе Републике - мароканским султаном у ХVIII. вијеку врло ") анамените. Дубровник је кроз своје поклисаре, обично зашовјешници "I wдова, у мио неолико пута побити млетачку дипломацију у Фезу и Танг-ри. В. Магches i Relazionu tra la Republica di Venezia ed il Marocco dali 1750 ali 1797. Toruno 1856.

* Каткада у Великом Вијећу. H. up. 8. октобра 142. Сенат одлучује да ће се изабршти у Великом Вијећу покuисар за Угарску. Diplomatarium, passim. Начело поклисарског избора у једном законодавном тијелу придржало се у данданашњи од Американскијех Сједињенијех Држава. По уставу оне Републике, Сенат има право тајним гласањем и апсолу rном већином гласова одобриш или забацити именс вапње покмиеара.

* У УМлецима ваљало је навpunu 38 година. Reumont, Or- систр. 67. ч

* Ушеши шиљаху Тесару или једноме краљу за ступање на приjeтo такођер ова поклисара, а паши четири. Сједињене Државе Низолемске слаху на крунисање енглескога краља гројицу. Знано је пак да је Ђенова била присиљена од Луја XIV. uvuanu y Париз самога дужда са четири сенатора и осам друге власwле да се баце ничише пред краља и испросе опроптење поврje te pa u usneuese traЕцускоме 1: онлисару. В. Esperson — Dirit to Duplic natuco I'vrano -- 1 ST3. стр. 25

* Закон 29. јануара 1418. lib., Vir, vap, CLNI -o 103. и ШћеCroc. sh. 96. О начину бирања поклисар а и овом глава Sз. „Зелене књиге

[graphic]

другу службу.“ Два брата оли два рођака нијесу се могли налазити у истом посланству.“ Доста се често догађало да би се поклисар изабран одрекао посланства без праведнога разлога. Ни млетачка ни дубровачка властела нијесу се тргала за ту врлу погибељну и мучну част.“ Сенат је био присиљен ударати силне казне на оне који се одреку посланства. Видјећемо да је пошао не само до пресуде губитка свијех јавнијех служаба и прогонства, него и до лишења властеоства.“ А врло је значајно за погибао која бјеше везана са поклисарством, па и у ХVП. вијеку за пропадање јавнога духа, да многа властела бјеху вољна изгубити све него поћи у посланство. Кад и када Сенат би заповједио да прими наручбу под пријетњом главосјечења. Трајање посланства бјеше разли

чито, али обично врло кратко, јер одговараше духу вpe

мена.“ Посланство данка имало је трајати само док ce

* Закон год. 1424. Lib. Vir. Cap. 144.

* Шта више 8. октобра 1492. би у Сенату створен закључак да поклисари не смију водити собом ни сина, ни непута, ни кога му драго од властеле него само трговце. Сons. Rog. in Diplomatario, passim. .

У Млецима забрани се већ год. 1294. да не смију два рођака заједно у посланство. Reumont, Op. cit. стр. 67.

° „Sembra dunquer вели Reumont (Op. cit. стр. 230.) говорећи о казнама које се удараху на властелу Асhe i Veneziani non gareggiassero gran fatto per procurarsi l' onore d' essere аmbаsciatori.“ Али док Дубровчани, вративши се са посланства немаху друге плате него правду Сената и неколико мјера соли, Млечићи нагомилаваху, тога труда ради, части на части. „I mobili Veneziani“ говори исти“ писац (стр. 244) „mentre spendevano il loro avere per rapresentare degnamente la Republica, potevano pero sperare un compenso, se la fortuna 1oro sorrideva. Diventavano governatori di Terraferma, nel Levante ecc. P

Као типичан примјер оправдане прошње изабранога посланика да га Сенат ријеши посланства исписујемо прошњу Џива Растића (Resti) од године 1571. у Documentа бр. 13.

“ B. II. књигу овога дјела. У Млецима наредише год. 1360. да когод се одрече посланства имадбуде изгубити за годину дана сваку

част и сваку добит. Reumont стр. 230.

° „Una ambasciata“ вели Reumont. (стр. 245.) „di tre o quattro

mesi. doveva reputarsi lunga sul finir del Trecento. Perfino nela prima meta del sec-о ХVI. nella maggior parte degli Stati non v"era nulla di stabilito intorno a ció; né le norme fissate furomo altro, fino a di nostri, che mere eccezioni. P

Јун

ду

предаде данак.". Остала посланства док се сврши посао. То се дакако није односило на мисије у Млецима и Напуљу које бијаху готово увијек сталне. Млеци напротив бијаху скратили свако посланство (осим Баилата у Цариграду) на трогодишњу периоду, и то у пркос новој системи шерманентних посланстава другијех држава.“ Државне наредбе (Commissioni) посланицима састављаху “:“ Маловјећници или, у врло важним случајевима, Провидници Републикини, а кад кад тројица или четворица сенатора особито изабранијех у ту сврху.“ Сенат расправљаше напутак, па га у специјалној дебати чланак по чланак одобраваше или забациваше. Поклисар није више могао присуствовати ни једноме државном акту што се односио на тај посао дакле ни читању ни расправи о наредби у Сенату,“ Посланик није смио ни за длаку прекорачити наредбу сенатску.“ У томе је, како смо рекли Република била без милости." Тога ради прије него ће да крене у посланство, требао је да положи заклетву у кнежеве руке пред сакупљеним Сенатом да

" Послије предаје данка нећете се забавити у Цариграду више од

двадесет дана, а вратићете се и прије, ако узможете.“ Напутак поклисарима Градићу и Бући год. 1676. (Commissioni di Levante. Држ, Архшв). Тако је било речено готово у свим "наруџбама сенатским како се може видјети у Додатку бр. III

* Reumont, op. cit. стр. 65. И ћесареви поклисари измјењиваху се у Цариграду свака три годишта и то све до XVIII. вијека.

* По одлуци сенатској 6. априла 1331. бјеху изабрана пет властелина да као мудри мужеви (Sapientes) даду погодан напутак посланицима к Стефану Урошу III. B. Libri Reformationem II, 333.

* Закон 6. априла 1370. (Lib. Viridi Cap. ХХХIV. 1-o 10.). У Млецима створи исти закључак Вијеће Десеторице тек године 1434. Кеu. mont, 140. “

* Закон 9. јануара 1406. Lib. Vir. Cap. CXVII. (-o 75.

" О тој неумољивој строгости сенатској имамо пуно примјера, од којијех бирамо два типична : Поклисари Џиво Ника Палмотића и Нико Пава Ђорђића бјеху лишени год. 1545. за двије године јавнијех служаба, јер прекорачише сенатске напутке код Порте. (В. Аnnales Anonymi). Сам Маројица Кабога год. 1681. би, на своме повратку из Цариграда стављен под истрагу, јер мишљаху да је прегазио државне наруџбе. (В. П. књигу овога дјела).

« ПретходнаНастави »