Слике страница
PDF
ePub

ће до потребе дати и живот за отаџбину. Тако су гласили у опhе и напутци републикини који су у суштој основи исти. У свакој наруџби бјеше углављена основна мисао државна која је рјечито изведена у овијем ретцима: „Perche zaschuno di nui et di vui siamo tignudi a ser„vire alla patria et durare fadighe et affani per podere »otignere quello, che sia acrisimento e bon stado e salvaymento de la nostra cita«? Слога беше препоручена као најсилније оружје успјеха „Будите сложни међу вама“ » пише Сенат »да државна служба не би штетовала“ Одређивала су се правила гледе улака, везе са поклисарима другијех власти, саслушаја и преговора са владаром и министрима, повратка и штедљивости. Ова беше

Штедилни.. доиста прва и најособитија крепост ове чудне државе. Poucqueville, који је видио нехајни и беспутни Дубровник у очи пропасти републикине, вели да Дубровачка влада управља толиком мудрошћу и штедЖівошћу да је не може присподобити него само старом оландецком управом «* Ата се крјепост најзначајније огледа у поступању са дипломатским пословођама. Бјеше потанко одређено колико новаца носе поклисари, колико ће и на који начин моћи зајмити кад им пресуши благајница. Сасвијем тијем посланичке су депеше посуте жаобама поклисарским оновчаној несташици, о готово сиромашноме животу који воде сред толикога сјаја осталијех дипломатскијех преставника. Прем да их сви поклисари госте бескрајним обједама и вечерама, они не могу

1

заклетва

законом Великога Вијећа

У Млецима би наређена та од 9. септ. 1268.

2

«Јер сваки је од вас и од нас дужан служити отаџбину и под«нијети трудове и муке е би постигнули оно што је за сиљење, боље «стање и спасенье нашега града. » Напутак сенатски поклисарима Нику Гучетићу и Мату Градићу у Угарској 13. маја 14 12. B. Diplomatarium; passim.

Градићу и Буһи год. 1676. нак у свакој наруџби.
Voyage en Morée et en Constantinople, Paris, 1798.

4

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

да одврате њима, јер им недостаје ни напица, ни плитица ни чаша. Дарови који примају на туђијем дворовима припадају држави, а штету коју би претрпили на двору имали су је сами себни преписати.Кафтане којима султан дариваше поклисаре имаху се такође предати кад се кући врате рачунарскоме двору. А од године 1676. нареди им се да их продаду у Цариграду, »јер ће добит „служити за набаву Светога посуђа за Столну Цркву. Тога ради“ пише Сенат у имате настојати да их продате све што узможете боље е да би вашим изванредним » трудом саслужили пред господином Богом да нас погледа у нашијем потребама. « Тако и сама штедљивост удруживала се у републикама са ревновањем за вјеру. Посланицима бјеше забрањено давати на кирију или на дар од новацa нaмијењенијех данку, даривању и киријама. Ко би згријешио проти овој заповједи, имао је бити бачен у тамницу за годиште дана плишен сваке части II сваке службе за десет година, имао је платити државној благајни 1000 дуката. Када се враћаху поклисари, док не би оправдали сваки динар нијесу били ријешени посланства. Још године 1296. млетачко Велико Вијеће бјеше одредило да поклисари петнаест дана након WIИзајектаје ? Еланетау ховога повратка „teneantur rеfеrrе ѕuаѕ аn(Rapporti finali)

1

3

4

Закон 9. новембра и 2 8. јулија 14 6 8. Lib. Croccus ch. 35 et 43. f-o 84. У Млецима то би наређено већ 9. септембра 12 6 8.

2 Lib. Ver. Cap. 195. occorendo qualche danno ai detti Ambasciatori fuori di Ragugia, lo debbono imputar alla fortuna loro.

Млеци год. 1 507. и 152 1. одредише да прокуратори di S. Marco учине стим даровима по вољи. Reumont 25.

Велико Вијеће одлуком 1. августа 1477. пристави нок..исарима једнога благајника пучанина (mitti debeat unus еxреndіtоr de bono populo). Овај је имао примати путне трошкове, имао је сам трошити на путу; водити рачуне које би посланик сваки дан прегледао и потписао. На повратку и један се и други имаху заклети пред камер. ензима да путни трошак није у друге сврхе уложен. (d. с. с. 43). Закључак сенатски мјесеца маја год. 16 56. Cons. Rog. Ево једног примјера штедљивости у посланствима. Поклисарима у Угарској пише се (5. октобра 1 4 3 3.) да враћајући се кући продаду којье када дођу к мору, и да се врате галијом у Дубровник. Diplomatarium, passim,

» baxatas in illis consiliis, in quibus facte fuerunt suae у commissiones. « А године 1425. надостави се: „in scriptis у rеlаtіоnеѕ fаcеrе teneantur« Тако постадоше оне гласовите Relazioni Venetе које већ у ХVІІ. вијеку слове као прелијепе, шта више једине на свијету.? У њима млетачки поклисари цртају географију, повијест, државну организацију, владара, министре, Финанције, укратко потпуну слику државе код које су престављали Републику, па заглаве цртањем веза млетачке државе и њезинијех поклисара са осталим властима на Двору на коме наставаху. Оштроумност и сликовитост ових извјештаја пронијеше им глас по Јевропи, али тек у другој половици овога вијека пробудише се из прашине аркива, те разбистрише и освијетлише многе тамне странице јевропске повијести. Оваквих извјештаја Дубровник није имао нІІкада, али их је имао у другом облику у ХVІ. вијеку. Године 1571. Сенат нареди својим поклисарима и пословођама да, кад се врате с посланства, имају предати вијећу писмен извјештај о посланству и да се ти извјештаји имају сахранити у једну тајну књигу предату у похрану државноме тајнику. У свакој би готово наруџби Сенат подсјећао посланике на извршење тога закона.

1

2

3

4

Reumont, 71.

Abram de Wicquefort-Trattato dell'Ambasciatore e delle sue funzioni 168 1. y Reumonta стр. 74.

Leopolda Ranke-а иде слава да је у потпуној свјетлости објасно знаменитост млетачкијех извјештаја за историчку науку.

XXII Sept. 1571. Prima pars est de decernendo ut a modo in antea Oratores nostri, Nuntij, et alii Agentes, debeant dare in scriptis res importantes relationum negociorum que tractaverint, ac etiam restituere Commissionem et litteras nras, et quod dictae relationes seu earum res importantes describi debeant in uno libro ad perpetuam memoriam, qui stare debeant secreto in manibus secretarii nostri. Captum fuit per XXXI balottas contra I. Cons. Rog. 1570 — 71. Државни Архив. У наруџби 30. септембра 157 1, поклисару Андрији Бундићу (Bonda) у Цариграду, Сенат објашњује овај закон говорећи: «Al ritorno vostro di poi che haverete rfatta la relazione nel M-co Cons-o de' Pregati, vi commettiamo che «debbiate restituire al nro segretario la commissione et tutte le lettere «che vi haveremo scritto, et insieme in scrito un sommario della yra realatione di tutte le cose piu importanti et delli negocij che haverete

Ови се зваху „Rapporti fіnаlі. « У њима, поклисар на махове црта пошљетке његове дипломатске радње и владаре и министре који владају најзнаменитијим државним послима. Читаху се у Сенату, а биjaxy управљене на кнеза (Eccellentissimo Prencipe!) Занимљиви су дакле и они за познавање догађаја и људи онога времена.

На повратку с посланства почињало је за поклисара задње, најтеже и најнехарније дјејство његове радње.

Треба да га Сенат ријеши посланства (francare in Pregnail бива да испита корист и потребу свакога ма и

Ријекине поклисара. најмањега трошка учињена на посланству, па да одобри или да не одобри његово дјеловање у послу који му беше повјерен. Тога ради прије него ли се стане да вијећа, имала се пред поклисаром опет читати наруџба. Ако су се поклисари вратили из Цариграда, тада је поступање још замршеније. Прије свега треба да остану на Плочама са свом пратњом док не учине кварантену. Кад су је учинили, јави им се особитим писмом дан и

esso

1

насловом

[ocr errors]

«trattato, il quale si deve scrivere in un libro a parte a perpetua memoria rin essecutione del decreto novamente fatto sopra gii · Amb-ri in «М-co Cons-o de Pregati? Lett. eComm. di Levante 1571—73. Држ. Архив. Има ли се по овој ријечи «novamente» узети да је овај закон много старији и да је само био поновљен у сједници 22. септембра?

Има их у Држ. Архиву под сигнатуром F-o XXXXI. а под подіну ним

« Rapporti finali di Inviati ed Incaricati d'affari sul «risultato delle relative commissioni.» Др. Матковић (у Rad-у кь. XV. Stari rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih) Beau: «Al kraj toga nije nam znano, na koliko poznamo arkiv dubrovački, da bi dubrovački izaslanici, poput mletačkih, polagali na svojemu povratku pismene zvještaje o svojem putovanju.» Ово нам није са свим јасно. Под izvjektajima o svom putovanju разумијевани учени академик записке о путу (Giornale Itinerario) и..и коначни извјештај о држави и опослу (Relazione, Rappоrto finale)? Мисли ли оно прво, Тада чини нам се да се вара говорећи да су млетачки поклисари «polagali» записке о путу бива предавали их Сенату. Напротив, бјеху то дневници приватне природе којијех бјеше не само у Млецима, него и у Дубровнику како се види по наведеним записима Мара Кабоге, а било их је, сва је прилика, пуно по граду. Мисли ли пак «Relazioni»

разликовати (како смо видјели), јер их је би.10 и у Дубровнику, али у друкчијем облику и другом цијељу написанијех.

Са многим «Rapporti fіnаlі» служили смо се у овоме дјелу,
Закон 6. марта 14 48. Lib. Vir. Сар. 39 4 f-o 304,

еле опет

вања

2

3

час када ће да приступе сакупљеном Сенату. Пред овим вијећем поклисари у свечаном јавном станку извјештаваху у опће о посланству, а послије, напосе, у Маломе Вијећу. Тада је тек почињала расправа dе lеgаtіоnе. Трајала је кадгод неколико мјесеца. Неодобрене трошкове имаху плаћати сами поклисари.? Ако је потреба била нејасна поклисар би се имао заклети да није могао учинити друкчије. Ако би Сенат одобрио посланство, опраштао би поклисара усит gratiarum actione“. Ако ли је пак особито заслужио за отаџбину, даровали би га државним даром у новцу, или правом на продају толико мјерица соли на дан. „Републикански дарови“ опажа другом пригодом Johann Müller" унијесу имали ништа » прем свијетлога, али их је отаџбина давала. «

Прије него ли ће посланство да се упути за Цариград, дубровачки поклисар код Порте (ако га има, што Приправа, одлазак Клиса“ је најобичније, а кнез сам, ако га нема) измолио би у Султана писмо, које се турски звало Емри, а италијански Comandamento Regio (царска заповијест).“ Султан наиме заповиједаше свим кадијама и заповијед

Цариград. Емри.

[ocr errors]

Ево једнога писма :
Agli Ambasciatori alle Plocce Ragusa li 1. ottobre 1673.

Il Rettore della Republica di Ragusa col suo Consiglio e di Pregati. Domani dopo desinare deve esser l' Ecc. Consiglio di Pregati nel quale voi doverete esser introdoti. Onde farete che vi troviate pronti quando sarete avisati. State sani (F-о ХХХVІІ) Држ. Архив.

Виду типични примјер у расправи 23. маја 14 8 8. о посланству Паладина Гондоле и Влаха Кабоге у Угарској. Diplomatarium, passim, Из ове вадимо ова два закључка :. de acceptando partitam ipp. 30. pro naulo de Segna usque Ragusium cum uno grippo,

, cum sacramento per

2

omnes.

de non acceptando unàm partitam ipp. 6, 8. et unam aliam ipp. 47, 8. pro interesse monetarum.

per 20 contra 12. и тако иде даље.

[ocr errors]

Спомињући стари дубровачки обичај давати два каиуна вијеhнику који би држао Сенату латински говор оопhим стварима. Weltgeschichte, passim.

В. један примјер заповјести Султана Мустафе III. од год. 1779. у додатку бр. XIII.

« ПретходнаНастави »