Слике страница
PDF

ће до потребе дати и живот за отаџбину." Тако су гласили у опће и напутци републикини који су у суштој основи исти. У свакој наруџби бјеше углављена основна мисао државна која је рјечито изведена у овијем ретцима: „Perche zaschuno di nui et di vui siamo tignudi a ser„vire ala patria et durare fadighe et affani per podere „otignere quelo, che sia acrisimento e bom stado e salva„mento de la nostra cita“.“ Слога бјеше препоручена као најсилније оружје успјеха „Будите сложни међу вама“ „пише Сенат „да државна служба не би штетовала“.“

Одређивала су се правила гледе улака, везе са поклисарима другијех власти, саслушаја и преговора са вла

даром и министрима, повратка и штедљивости. Ова бјеше

“, доиста прва и најособитија крјепост ове чудне

државе. Poucqueville, који је видио нехајни и беспутни

Дубровник у очи пропасти републикине, вели да Дубровачка влада управља толиком мудрошћу и штедsњивошћу Зда је не може присподобити него само старом оландешком управом“.“ А та се крјепост најзначајније огледа у поступању са дипломатским пословођама. Бјеше потанко одређено колико новаца носе поклисари, колико ће и на који начин моћи зајмити кад им пресуши благајница. Сасвијем тијем посланичке су депеше посуте жаобама поклисарским о новчаној несташици, о готово сиромашноме животу који воде сред толикога сјаја осталијех дипломатскијех преставника. Премда их сви поклисари госте бескрајним обједама и вечерама, они не могу

* У Млецима би наређена та заклетва законом Великога Вијећа Од 9. септ. 1268.

° „Јер сваки је од вас и од нас дужан служити отаџбину и под„нијети трудове и муке е би постигнули оно што је за сиљење, боље „стање и спасење нашега града. У Напутак сенатски поклисарима Нику Гучетићу и Мату Градићу у Угарској 13. маја 1 4 12. B. Diplomatarium; passim.

* Градићу и Бући год. 1676. пак у свакој наруџби.

* Voyage en Morée et en Constantinople, Paris, 1798.

s

да одврате њима, јер им недостаје ни нашица, ни плитица ни чаша. Дарови који примају на туђијем дворовима припадају држави," а штету коју би претрпили на двору имали су је сами себи преписати.“ Калтане којима султан дариваше поклисаре имаху се такође предати кад се кући врате рачунарскоме двору. А од године 1676. нареди им се да их продаду у Цариграду, „јер ће добит „служити за набаву Светога посуђа за Столну Цркву. „Тога ради“ пише Сенат „имате настојати да их продате „све што узможете боље е да би вашим изванредним „трудом саслужили пред господином Богом да нас погледа у нашијем потребама.“ Тако и сама штедљивост удруживала се у републикама са ревновањем за вјеру.“ Посланицима бјеше забрањено давати на кирију или на дар од новаца намијењенијех данку, даривању и киријама. Ко би згријешио проти овој заповједи, имао је бити бачен у тамницу за годиште дана и лишен сваке части и сваке службе за десет година, имао је платити државној благајни 1000 дуката. Када се враћаху поклисари, док не би оправдали сваки динар нијесу били ријешени поcланства.“ Још године 1996. млетачко Велико Вијеће бјеше одредило да поклисари петнаест дана након њи

Имјештаји о шосманета у

“::" ховога повратка „teneamtur referrestas am

* Закон 9. новембра и 28. јулија 1 468. Lib. Croceus ch. 35 са 43. 1-o 8 . У Млецима то би наређено већ 9. септембра 1268.

* Lib. ver. Gap. 195. оcorenuo uateme damo at letti Ambasatori fluori di Ragugia. Ilo debbono imputar alla fortuna lого.

* Млеци год. 1507. и 1521. одредише да прокуратори о 5. Магсо учине с тим даровима по вољи. Кeumont 225.

* Велико Вијеће одлуком 1. августа 1477. пристави поклисарима једнога благајника пучанина (niti debeat unus expenditor de bono ropulo). Овај је имао примати путне трошкове, имао је сам трошити на путу: водити рачуне које би посланик сваки дан прегледао и потписаоНа повратку и један се и други имаху заклети пред камерлензима да путни трошак није у друге сврхе уложен. (d. C. c. 13). Закључак с“натски мјесеца маја год. 1656. Cons. Rog. Ево једног примјера штедљивости у посланствима. Поклисарима у Угарској пише се 15. октобра 1433.) да враћајући се кући продаду коње када дођу к мору, и да се врате галијом у Дубровник. Пишавалаrium, passim,

[graphic]

„baxatas in illis consilis, in quibus facte fuerunt suae „commissiones.“ А године 1425. надостави се: „in scriptis „relationes facere temeantur“.“ Тако постадоше оне гласовите Relazioni Venete које већ у ХVII. вијеку слове као прелијепе, шта више једине на свијету.“ У њима млетачки поклисари цртају географију, повијест, државну организацију, владара, министре, Финанције, укратко потпуну слику државе код које су престављали Републику, па заглаве цртањем веза млетачке државе и њезинијех поклисара са осталим властима на Двору на коме наставаху. Оштроумност и сликовитост ових извјештаја пронијеше им глас по Јевропи, али тек у другој половици овога вијека пробудише се из прашине аркива, те разбистрише и освијетлише многе тамне странице јевропске повијести.“ Оваквих извјештаја Дубровник није имао никада, али их је имао у другом облику у ХVI. вијеку. Године 1571. Сенат нареди својим поклисарима и пословођама да, кад се врате с посланства, имају предати вијећу писмен извјештај о посланству и да се ти извјештаји имају сахранити у једну тајну књигу предату у похрану државноме тајнику. У свакој би готово наруџби Сенат подсјећао посланике на извршење тога закона.“

* Reumont, 71.

* Abram de Wicquefort-Trattato dell" Ambascilatore e dele sue tunatomi 1681. у Reumontа стр. 74. и

° Leopolda Ranke-а иде слава да је у потпуној свјетлости објаснио знаменитост млетачкијех извјештаја за историчку науку.

* ХХII Sept. 1571. Prima pars est de decernendo ut a modo in antea Oratores nostri, Nuntij, et ali Agentes, debeant dare in scriptis res importantes relationum negociorum que tractaverint, ac etiam restituere Commissionem et literas nras, et "guod dictae relationes seu earum res importantes describi debeant in uno libro ad perpetuam memoriam, qui stare debeant secreto in manibus secretari nostri. Captum fuit per ХХХI balottas contra I. Cons. Rog. 1570—71. Државни Aрхив. У наруџби 30. септембра 1571, поклисару Андрији Бундићу (Bonda) у Цариграду, Сенат објашњује овај закон говорећи: „All ritorno vostro di poi che haverete „fatta la relazione nel M-co Cons-o de' Pregati, vi commettiamo che „debbiate restituire al nro segretario la commissione et tutte le lettere Ache vi haveremo sсritto, et insieme in serito un sommario dela vra re„1atione di tutte le cose piu importanti et deli negocij che haverete

Ови се зваху „Rapporti finali.“ У њима, поклисар на махове црта пошљетке његове дипломатске радње и владаре и министре који владају најзнаменитијим државним послима. Читаху се у Сенату, а бијаху управљене на кнеза (Eccellentissimo Prenciре! Занимљиви су дакле и они за познавање догађаја и људи онога времена.“ На повратку с посланства почињало је за поклисара задње, најтеже и најнехарније дјејство његове радње. Треба да га Сенат ријеши посланства (Francare in Pregai) бива да испита корист и потребу свакога ма и romen најмањега трошка учињена на посланству, па да одобри или да не одобри његово дјеловање у послу који му бјеше повјерен. Тога ради прије него ли се стане да вијећа, имала се пред поклисаром опет читати наруџба.“ Ако су се поклисари вратили из Цариграда, тада је поступање још замршеније. Прије свега треба да остану на Плочама са свом пратњом док не учине кварантену. Кад су је учинили, јави им се особитим писмом дан и

„ .. “ „trattato, il quale si deve scrivere in un libro a parte a perpetua memoria „in essecutione del decreto novamente fatto sopra gii Amb-ri in esso „M-co Cons-o de' Pregati? Lett. e Comm. di Levante 1571—73. Држ. Архив. Има ли се по овој ријечи , novamente“ узети да је овај закон много старији "и да је само био поновљен у сједници 22. септембра 2

“ " Има их у Држ. Архиву под сигнатуром F-o XXXXI. а под подпуним насловом „Rapporti finali di Inviati ed Incaricati d' affari sul „risultato dele relative commissioni.9 Др. Матковић (у Rad-у књ. XV. Stari rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih) вели : „Al kraj toga nije nam znano, na koliko poznamo arkiv dubrovački, da bi dubrovački izaslanici, poput mletačkih, polagali na svojemu povratku pismene zvještaje o svojem putovanju.” Ово нам није са свим јасно. Под 12vještajima o svom putovanju pазумијевани учени академик зашиске о путу (Giornale Itinerario) или коначни извјештај о држави и о послу (Relazione, Rapporto finale)? Мисли ли оно прво, тада чини нам се да се вара говорећи да су млетачки поклисари „polagali? записке о путу бива предавали их Сенату. Напротив, бјеху то дневници приватне природе којијех бјеше не само у Млецима, него и у Дубровнику како се види по наведеним записима Мара Кабоге, а било их је, сва је прилика, пуно по граду. Хисли ли пак „Relazionio eue oпет ваља разликовати (како смо видјели), јер их је било и у Дубровнику, али у друкчијем облику и другом цијељу написанијех.

4 Са многим „Rapporti finali“ служили смо се у овоме дјелу, * Закон 6. марта 1448. Lib. Vir. Сар. 394 I-о 304,

[graphic]

час када ће да приступе сакупљеном Сенату." Пред овим вијећем поклисари у свечаном јавном станку извјештаваху у опће о посланству, а послије, напосе, у Маломе Вијећу. Тада је тек почињала расправа de legatione. Трајала је кадгод неколико мјесеца. Неодобрене трошкове имаху плаћати сами поклисари.“ Ако је потреба била нејасна поклисар би се имао заклети да није могао учинити друкчије. Ако би Сенат одобрио посланство, опраштао би поклисара „сum gratiarum actione“. Ако ли је пак особито заслужио за отаџбину, даровали би га државним даром у новцу, или правом на продају толико мјерица соли на дан. „Републикански дарови“ опажа другом пригодом Јоhann Müller“ „нијесу имали ништа „прем свијетлога, али их је отаџбина давала.“

Прије него ли ће посланство да се упути за Цариград, дубровачки поклисар код Порте (ако га има, што ":“;““ је најобичније, а кнез сам, ако га нема)

у Цариград. Емри. измолио би у Султана писмо, које се турски звало Емри,

а италијански Сomandamento Regio uapска заповијест.“

Султан наиме заповиједаше свим кадијама и заповијед

" Ево једнога писма:

Agli Ambasciatori ale Plоссе Падиša li 1. ottobre 1673.

11 Rettore della Republica di Ragusa col suo Consiglio e di Pregati. Domani dopo desimare deve esser 1' Ecc. Consiglio di Pregati nel quale voi doverete esser introdoti. Onde farete che vi "troviate pronti quando sarete avisati. State sani (F-о ХХХVIII) Држ. Архив.

° Виду типични примјер у расправи 23. маја 1488. о посланству Паладина Гондоле и Влаха Кабоге у Угарској. Diplomatarium, passim, II3 ове вадимо ова два закључка: de acceptando partitam ipp. 30. pro naulo de Segna usque Ragusium cum uno grippo, cum sacramento per O I JUTLES,

de non acceptando unam partitam ipp. 6, 8. et unam alliam ipp. 47, 8. pro interesse monetarum.

per 20 contra 12. И ТАКО II Де Даље.

“ Спомињући стари дубровачки обичај давати два кашуна вијећнику који би држао Сенату латлнски говор о опћим стварима. Veltgeschichte, passim.

“ В. један примјер заповјести Султана Мустаље III. од год. 1779. у Додатку бр. ХIII.

[blocks in formation]
« ПретходнаНастави »