Слике страница
PDF
ePub

По

ницима градова, тврђава итд. на путу између дубровачке границе и Цариграда да искажу дужну пошту поклисарима кнеза дубровачкога и да бдију над њиховим особама. Имаху им, дакле, давати да преноће у најбезбједнијим ханима, имаху им давати попутбпну царским новцем

обичној цијени и дати им најпослије јаку оружану пратњу кроз цареву земљу. Без ове заповијести, која се кад кад одрицала Републици у вријеме свађе, поклисари не дизаxу се из Дубровника. Без ње не би били пролазили чили кроз турске вилајете пуне службених и неслужбених разбојника, кроз мјеста и паланке често окужене, у зимње доба или у летњој жези. Па и овако у пркос царској заповијести, трпљаху посланицII свакојакијех мука и трудова како ћемо доцније видјетІІ.

Дан одласка поклисара за Цариград бјеше иза у дана Св. Влаха“, оригиналности ради, најзнаменитији у јавном Одлазак поклисара. дубровачком животу. Том згодом објављI

се у обреднику, у саучешћу народа у колориту преразличитијех ношња, неизрецива локална шара, која се само могла видјети и уживати у овом крају земаљском. Источне ношње, турски коњи, барјаци који лепршаху бацаху у онај дан врући дах Истока међу златне токе и бијеле убручиће дубровачкога пука, и црљене плаште владара пореданијех под пожућелијем сводовима Орсіннија. Тај призор није жалибог нашао свога Рубенса или Тинторета. То је једини разлог зашто није остао мимо дуждева вјенчања на Бучиндору као један од најсликовитијих спомена старијех времена. Ради смо предати перо једноме лицу те особите славе, да нам главом исприча без укочености церемонијала одлазак поклисара за Царииград.

ваше

1

1

Giornale di M. di Marino Caboga, passim. У првој књизи Церемонијала (у Држ. Архиву) од стране 1. до 6, исписан је правилник одласка како би обновљен након пожаревачког мира, а то под насловом: Ceremoniale nella speditione dei SS-ri Ambasciatori del tributo alla Porta Ottomana rinovato l'anno 1703. quando la prima volta dopo la guerra furono spediti gli Illustrissimi SS-ri Francesco Sigismundo de Gradi e

[ocr errors]

„Пошто би од Сената одређен онај дан“ прича

Маројичин син уоко двадест и једног сахата пустише нас » у плаштима пред Преузвишено Мало Вијеће које се ску» Пило по наредби, и сједавшII на мјесто одређено за » Посланике, Његова Прејасност Господин кнез који бјеше Госпар Тиан Карло Марино di Sorgо, честити нам и » заже.ље сретан пут; ми му одвратисмо да смо справни, „као што смо дужни, дати и живот за своју отаџбину. „После тога тајник нам предаде замотак од хартије у „облику сенатске наредбе, премда унутра не беше писано ништа, него бијела хартија, па нас Мало Вијеће » Отпусти ими одосмо свакіі својој кући.

„Толики бјеше наврвио народ на Пољани и у мојој » у.ници да једва једвище могox проћи до моје куће гдје у ме сви од пратње изгледаху заједно са пријатељима и » рођацима који ме чекаху, и бјеху тако напунили све » одаје, да сам једва имао мјеста да ставим на себе ди» ванско одијело, па да се оваки прикажем. Справивши усе, онако, на божију, како боље мoгox y оној смуты, » уљегох у дворану пуну владика* које плакаху како обII

чаје слабоћа женска кад се упуте, ма и на кратки пун, » Они с којима су у крвној свезії. Проћерах из дворане у њихове сузе, па раставши се у мојијем одајама са ро»ђацима и с пријатељима, узјахах коња, а преда мном » иђаху два јаынчара, драгоман и син му, за мном кау пелан, лијечник и све моје слуге и слуге госпара Тона,

))

3

Giovanni Luca Nicolo di Gozze Signori Ambasciatori. Овај церемонија.. држао се вазда овако «по закону старом” како вели Палмотић који нам је кратки али лијепи опис свога одласка са Николицом Боном год. 1668. оставио у осмом пјеватьy «Дубровника Поновљена,» Овај се пак саудара у свијем потанкостима са Razzi-јевим описом (la Storia di Ragusa стр. 181.) који је главом присуствовао одласку поклисара год. 1587. Види се дакле да је церемонија.. био вазда исти са каквим незнатним промјенама. Церемонијо зове «Vestito all'ungara.» Говорићемо

o 1њему

1

га

[blocks in formation]

2

Владика је жена властелинова.
"Боно Антуна Pести, неколико мјесеца старији од нашега Мара.

3

))

у сви на коњу, онако јашући уреду, пођох по госпара » Тона мога друга, у његову кућу. Он сађе одмах и узјаха.

коња у диванском одијелу, те ходећи ми двојица за»једно, а остали уреду, како је горе казано, док нају задње двије слуге ношаху наша два барјака развијена, » упутисмо се у име Бога и Славне Дјевице Марје и „Славнога мученика Св. Влаха нашега Парца пут Плоча » да се зауставимо осам дана у некој кући на Плочама. „По староме обичају, код поклисарскога изласка кад про» Focмo пред двором сједаше на горњој клупи Његова Пре»јасност са Својијем Малијем Вијећем, те стигавни и при» ступивши с нацијем коњима к сводовима поклонисмо се » дубоко, на шта нам Његова Прејасност и други Госпари Малога Вијећа одвратише поздрав. Овако профосмо, а у међутијем изађоше пред нама четири здура? (Rivieri) » од Двора Његове Прејасности, обична част која се у „тај дан исказује Поклисарима. Проjахавши мимо цркву „Св. Влаха, поклонисмо јој се и помолисмо се у духу „Светоме нашему Парцу да закрили и поможе нас и »јавне поруке нама повјерене. А кад бисмо код Дивоне »:Sponze) да закренемо к Плочама, окренусмо још једном у коње према цркви Св. Влаха, коме се опет поклонисмо.

„Безбројни народ одасвуд гледаше овај свечани чин » који нама бјеше досадан, јер нам 8. луља, око двадесете »ype, бјеше јахати у диванском одијелу постављену ко

1

и

Два по

Ево по ћеремонијалу ред поворке кад приступи двору:

Два јањичара Великога Цара одјевена у зелено са муцевесима*) на глави. Пред њима иде неколико оружанијех содата. Када прођу пред. E. неза поклоне се јаљинари дубоко стављајући руку на прси.

Драгомани на коњу. Поклон. (Младићи језика ако их има)
Поксари са каном у руци. Капелан и бријач.

Трговци у пратњи ноклисаревој сва служба на коњу два, а на пошљетку по четири, развијеним барјацима.

*) Чалма (турбанат) у облику високога клобука обавита у дужини и усетином коју носе чаури и многи други дворјани на дубровачким һеремонијама.

Здури сачињаваху почасну стражу кнеза и двора. Биjaxy одје

сви у црквено. Jo10 и у данданашњи рече се у Дубровнику: «цp.љен си како здў”.

2

Всни

[ocr errors]

» жухом на сунцу, све до куће Пресвијетлога госпара Цива Сорга-Бобаљевића близу Св. Јакова, коју нашіљеди » у великој баштини Госпара Бара, његовога стрица. У »ову кућу стигoсмо такијем знојем обливенії, да би нас » мање био полио велики дажд. Ту oстaдoсмо све до пет» наестога истога мјесеца у непрестанијем посјетама ро„ђака и пријатеља, који нам не дадоше у оно осам дана »ни један час бити на само. Четрнаестога приниjеше нам » Пресвијетли Госпари Ризничари и Прокуратори Св. Ма» рије новце које бјеше одредила Република за данак и у за наше потребе, бива четрнаест тисућа златнијех дууката (оngari), осим неколико служавника од сребра, баршуна и кадифе за даривање на Двору, а у исто ври»јеме дође збор содата с карабинама које распоредисмо » по вратима врта да стражу страже за већу безбједност у нашијех особа и данка. Госпари Ризничари и Проку» ратори пошто нам предадоше данак, апримише нашу „ намирницу, благоваше с нама и са многијем пријате»љима прођацима, те забавивши се цио дан одступише »доцкан у ноћи.

„На петнаестога, иза поднева, приступи к нама Гос» Подин Aletti, један од тајника, и донесе нам државне наруџбе, шифрована слова, и друга писма која би нам у могла бити потребна. Мало послије придођоше нови со»дати којијех, са старима и са часницима, бјеше на броју » тридесет. Разредисмо их најпрве пред нама, »јањпчаре, а иза овијех чау Великога Господара кога » нам посла Кадри Ага Капии Баша да нам се поклони

)

па наше

1

Гласовити манастир Св. Јакова. од Вишњице подиже год. 1 2 2 2. IIиво Гондола, са својијем новцима, на најкрајњем дијелу Плоча, готово испод Орсуле, у провалини брда. Припадаше реду Св. Бенедикта и c.ioвљаше на далеко све до пропасти тога реда у Дубровнику. Трјемови и црква посути су гробовима властеоским. Међу осталима, почива тамо и гласовити Туберон Терва. Ту бјеше до назад мало година велика богољубива шетња пута на Чисту Сриједу, али је сада нема више ; настир служи онһини у вријеме епидемије.

Од прилике 1 60.000 Франака.

Ma

2

)

» и испрати до Бргата, па драгомани, па ми, праћени „ од Госпара Капелана и лијечника, а за њима некоји » трговци који долажаху с нама на Исток и наше слуге, ya најзадњи од овијех са нашим барјацима развијенијем. „И тако се упутисмо пут Бргата друмом Плоча гдје на»фосмо сву властелу и безбројан народ; неки се стекоше » да нам реку сретан пут, а неки од радозналости. Једва » превалили четврт миље, а кад тамо попуцало уже на » сагу, те се овај разви и искотура са баршунима који » бјеху у њему замотани, све до пута од Св. Јакова. До» даше нам

их и премда се саг бјеше сасвијем развио, баршуни се не оштетише. Ону исту вечер спремисмо барушуне у ковчег што нађосмо на Бргату, и ту приспасмо » заједно са мојим братом и са другом властелом, а у »јутро шеснаестога дана,

одслушII » мису а ми се препоручисмо Блаженој Дјевици од Кар» мена, загрлисмо наше рођаке и пријатеље, и кренуємо » врло каменитијем путем пут Сланога, мјеста у Попову, »гдје отпустивши наше содате, који нас пратијаху за »стражу, легкосмо под шаторе“.

Тако дакле почимаше тај мукотрпни пут.* Бјеше вазда исти од вјекова. Поклисари држаху се до Новога Пут пен кара Пазара старога трговачкога друма » Дубровник — Ниш“ који се, силне дубровачке трговине ради која њим пролажаше, звао par excellence » Дубровачки Друм «Код Новог Пазара остављаху га, те удараху на Пловдив и Једрену другим царским друмом који пролази кроз Byчитрн, Качаник, Скопье, Пустендил и Самоков. Најпослије

пошто на капелан

[ocr errors]
[ocr errors]

По церемонијају, ако упада субота за вријеме наставања пок.liсара на Плочама, поклисари пођу са њиховом свитом слушат Мису у «Госпу од милосрђа.”

2

За све ово што слиједи виђи привиту географску карту.

* В. Лиречек, Die Handelstrassen und Bergwerke yon Serbien und Bosnien während des Mittelalters Prag - 1879. - $. 12. von Ragusa nach Niš.

.

« ПретходнаНастави »