Слике страница
PDF
ePub

» baxatas in illis consiliis, in quibus facte fuerunt suae у commissiones. « А године 1425. надостави се: „in scriptis у rеlаtіоnеѕ fаcеrе teneantur« Тако постадоше оне гласовите Relazioni Venetе које већ у ХVІІ. вијеку слове као прелијепе, шта више једине на свијету.? У њима млетачки поклисари цртају географију, повијест, државну организацију, владара, министре, Финанције, укратко потпуну слику државе код које су престављали Републику, па заглаве цртањем веза млетачке државе и њезинијех поклисара са осталим властима на Двору на коме наставаху. Оштроумност и сликовитост ових извјештаја пронијеше им глас по Јевропи, али тек у другој половици овога вијека пробудише се из прашине аркива, те разбистрише и освијетлише многе тамне странице јевропске повијести. Оваквих извјештаја Дубровник није имао нІІкада, али их је имао у другом облику у ХVІ. вијеку. Године 1571. Сенат нареди својим поклисарима и пословођама да, кад се врате с посланства, имају предати вијећу писмен извјештај о посланству и да се ти извјештаји имају сахранити у једну тајну књигу предату у похрану државноме тајнику. У свакој би готово наруџби Сенат подсјећао посланике на извршење тога закона.

1

2

3

4

Reumont, 71.

Abram de Wicquefort-Trattato dell'Ambasciatore e delle sue funzioni 168 1. y Reumonta стр. 74.

Leopolda Ranke-а иде слава да је у потпуној свјетлости објасно знаменитост млетачкијех извјештаја за историчку науку.

XXII Sept. 1571. Prima pars est de decernendo ut a modo in antea Oratores nostri, Nuntij, et alii Agentes, debeant dare in scriptis res importantes relationum negociorum que tractaverint, ac etiam restituere Commissionem et litteras nras, et quod dictae relationes seu earum res importantes describi debeant in uno libro ad perpetuam memoriam, qui stare debeant secreto in manibus secretarii nostri. Captum fuit per XXXI balottas contra I. Cons. Rog. 1570 — 71. Државни Архив. У наруџби 30. септембра 157 1, поклисару Андрији Бундићу (Bonda) у Цариграду, Сенат објашњује овај закон говорећи: «Al ritorno vostro di poi che haverete rfatta la relazione nel M-co Cons-o de' Pregati, vi commettiamo che «debbiate restituire al nro segretario la commissione et tutte le lettere «che vi haveremo scritto, et insieme in scrito un sommario della yra realatione di tutte le cose piu importanti et delli negocij che haverete

Ови се зваху „Rapporti fіnаlі. « У њима, поклисар на махове црта пошљетке његове дипломатске радње и владаре и министре који владају најзнаменитијим државним Послима. Читаху се у Сенату, а биjaxy управљене на кнеза (Eccellentissimo Prencipe!) Занимљиви су дакле и они за познавање догађаја и људи онога времена.? На повратку с посланства почињало је за поклисара задње, најтеже и најнехарније дјејство његове радње.

Треба да га Сенат ријеши посланства (francare in Pregaij бива да испита корист и потребу свакога ма и

Ријеннне поклисара. најмањега трошка учињена на посланству, па да одобри или да не одобри његово дјеловање у послу који му беше повјерен. Тога ради прије него ли се стане да вијећа, имала се пред поклисаром опет читати наруџба. Ако су се поклисари вратили из Цариграда, тада је поступање још замршеније. Прије свега треба да остану на Плочама са свом пратњом док не учине кварантену. Кад су је учинили, јави им се особитим писмом дан и

esso

1

«trattato, il quale si deve scrivere in un libro a parte a perpetua memoria «in essecutione del decreto novamente fatto sopra gii Amb-ri in «М-co Cons-o de Pregati” Lett. e Comm. di Levante 1571—73. Држ. Архив. Има ли се по овој ријечи «novamente» узети да је овај закон много старији и да је само био поновљен у сједници 22. септембра ?

Има их у Држ. Архиву под сигнатуром F-o XXXXI. а под подпуним C.JOBOM (Rapporti finali di Inviati ed Incaricati d'affari sul «risultato delle relative commissioni.» Др. Матковић (у Rad-у кіь. XV. Stari rukopisni putopisi u knjižnicah mletačkih) вели: «Al kraj toga nije nam znano, na koliko poznamo arkiv dubrovački, da bi dubrovački izaslanici, poput mletačkih, polagali na svojemu povratku pismene zvještaje o svojem putovanju.» Ово нам није са свим јасно. Под izvjektajima o svom putovanju разумијевани учени академик записке о ауту (Giornale Itinerario) и.. и коначни извјештај о држави и о послу (Relazione, Rappоrto finale)? Мисли ли оно прво, тада чини нам се да се вара говорећи да су м.летачки поклисари «polagali» записке о путу бива предавали их Сенату. Напротив, бјеху то дневници приватне природе којијех бјеше не само у Млецима, него и у Дубровнику како се види по наведеним записима Мара Кабоге, а било их је, сва је прилика, пуно по граду. Мисли ли пак «Relazioni»

разликовати (како смо видјели), јер их је било и у Дубровнику, али у друкчијем облику и другом цијељу написанијех.

Са многим «Rapporti fіnаlі» служили смо се у овоме дјелу,
Закон 6. марта 14 48. Lib. Vir. Сар. 394 f-o 304,

еле опет

вања

2

3

час када ће да приступе сакупљеном Сенату. Пред овим вијећем поклисари у свечаном јавном станку извјештаваху у опhe oпосланству, а послије, напосе, у Маломе Вијећу. Тада је тек почињала расправа dе lеgаtіоnе. Трајала је кадгод неколико мјесеца. Неодобрене трошкове имаху плаћати сами поклисари.* Ако је потреба била нејасна поклисар би се имао заклети да није могао учинити друкчије. Ако би Сенат одобрио посланство, опраштао бії поклисара „сит gratiarum actione“. Ако ли је пак особито заслужио за отаџбину, даровали би га државним даром у новцу, или правом на продају толико мјерица соли на дан. „Републикански дарови“ опажа другом пригодом Johann Müller“ у нијесу имали ништа » прем свијетлога, али их је отаџбина давала. «

Прије него ли ће посланство да се упути за Цариград, дубровачки поклисар код Порте (ако га има, што Приправа одлаар шаклига“ је најобичније, а кнез сам, ако га нема)

у Цариград. Емри. измолио би у Султана писмо, које се турски звало Емри, а италијански Comandamento Regio (царска заповијест). Султан наиме заповиједаше свим кадијама и заповијед

1

Ево једнога писма:
Agli Ambasciatori alle Plocce Ragusa li 1. ottobre 1673.

Il Rettore della Republica di Ragusa col suo Consiglio e di Pregati. Domani dopo desinare deve esser l' Ecc. Consiglio di Pregati nel quale voi doverete esser introdoti. Onde farete che vi troviate pronti quando sarete avisati. State sani (F-о xxxVІІІ) Држ. Архив.

Виду типични примјер у расправи 23. маја 14 8 8. опосланству Паладина Гондоле и В.18xa Kaбoге у Угарској. Diplomatarium, passim, ІІз ове вадимо ова два закључка: de acceptando partitam ipp. 30. pro naulo de Segna usque Ragusium cum uno grippo, cum sacramento per

2

omnes.

de non acceptando unàm partitam ipp. 6, 8. et unam aliam ipp. 47, 8. pro interesse monetarum.

per 20 contra 12. и тако иде даље.

3

Спомињући стари дубровачки обичај давати два каиуна вијеhнику који би држао Сенату латински говор о onһим стварима. Weltgeschichte, passim.

В. један примјер заповјести Султана Мустафе III. од год. 1779. у додатку бр. XIII.

ницима градова, тврђава итд. на путу између дубровачке границе и Цариграда да искажу дужну пошту поклисарима кнеза дубровачкога и да бдију над њиховим особама. Имаху им, дакле, давати да преноће у најбезбједнијим ханима, имаху им давати попутбпну царским новцем по обичној цијени и даті им најпослије јаку оружану пратњу кроз цареву земљу. Без ове заповијести, која се кад кад одрицала Републици у вријеме свађе, поклисари не дизаxу се из Дубровника. Без ње не би били пролазили чили кроз турске вилајете пуне службених и неслужбених разбојника, кроз мјеста и паланке често окужене, у зимње доба или у летњој жези. Па и овако у пркос царској заповијести, трпљаху посланиції свакојакијех мука и трудова како ћемо доцније видјети.

Дан одласка поклисара за Цариград бјеше иза у дана Св. Влаха“, оригиналности радії, најзнаменитији у јавном Одлазак шок мисара. дубровачком животу. Том Згодом објавываше се у обреднику, у саучешћу народа у колориту преразличитијех ношња, неизрецива локална шара, која се само могла видјетн и уживати у овом крају земаљском. Источне ношње, турски коњи, барјаци који леприпаху бацаху у онај дан врући дах Истока међу златне токе и бијеле убручиће дубровачкога пука, и црљене плаште владара пореданијех под пожућелијем сводовима Орсинија. Тај призор није жалибог нашао свога Рубенса или Тинторета. То је једини разлог зашто није остао мимо дуждева вјенчања на Бучиндору као један од најсликовитијих спомена старијех времена. Ради смо предати перо једноме лицу те особите славе, да нам главом исприча без укочености церемонијала одлазак поклисара за Цариград."

[ocr errors]

1

1

Giornale di M. di Marino Caboga, passim. у првој књизи Церемонијала (у Држ. Архиву) од стране 1. до 6, исписан је правилник одласка како би обновљен након пожаревачког мира, а то под насловом: Ceremoniale nella speditione dei SS-ri Ambasciatori del tributo alla Porta Ottomana rinovato l'anno 1703. quando la prima volta dopo la guerra furono spediti gli Illustrissimi SS-ri Francesco Sigismundo de Gradi e

„Пошто би од Сената одређен онај дан“ прича Маројичин син у око двадест и једног сахата пустите нас » у плаштима пред Преузвишено Мало Вијеће које се ску» Пило по наредби, и сједавши на мјесто одређено за у посланике, Његова Прејасност Господин кнез који беше „Госпар Тиан Карло Марино di Sorgо, честити нам и » заже.ље сретан пут; ми му одвратисмо да смо справни, » као што смо дужни, дати и живот за своју отаџбину. „После тога тајник нам предаде замотак од хартије у у облику сенатске наредбе, премда унутра не беше пиу сано ништа, него бијела хартија, па нас Мало Вијеће » Отпусти ими одосмо сваки својој кући.

Толики бјеше наврвио народ на Пољани иу мојој » у.ници да једва једнице могox проћи до моје куће гдје у ме сви од пратье изгледаху заједно са пријатељима и » рођацима који ме чекаху, и бјеху тако напунили све » Одаје, да сам једва имао мјеста да ставим на себе диу ванско одије. 10, па да се оваки прикажем. Справивши у се, онако, на божију, како боље мoгox y оној смутњи, » уљегох у дворану пуну владика* које плакаху како обиучаје слабоћа женска кад се упуте, ма и на кратки пут, у они с којима су у крвној свезІІ. Проћерах из дворане » Iынхове сузе, па раставши се у мојијем одајама са ро„Нацима и с пријатељима, узјахах коња, а преда мном » иђаху два јанычара, драгоман и син му, за мном ка„пе.тан, лијечник II све моје слуге и слуге госпара Бона,

5)

[ocr errors]
[ocr errors]

3

Giovanni Luca Nicolo di Gozze Signori Ambasciatori. Овај церемонија.. држао се вазда овако «по закону старом” како вели Палмотић који нам је кратки али лијепи опис свога одласка са Никотицом Боном год. 1 6 6 8. оставио у осмом пјевању «Дубровника Понов.љена,” Овај се пак саудара, у свијем потанкостима са Razzi-јевим описом (la Storia di Ragusa стр. 181.) који је главом присуствовао од.1аску поклисара год. 1 587. Види се дак.је да је церемонија.. био вазда пети са каквим Незнатним промјенама.

Церемонијо зове Vestito all'ungara.» Говорићемо o 1њему

1

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

2

Владика је жена властелинова.
Боно Антуна Pести, неколико мјесеца старији од нашега Мара.

3

« ПретходнаНастави »