Слике страница
PDF

ницима градова, тврђава итд. на путу између дубровачке границе и Цариграда да искажу дужну пошту поклисарима кнеза дубровачкога и да бдију над њиховим особама. Имаху им, дакле, давати да преноће у најбезбједнијим ханима, имаху им давати попутбину царским новцем по обичној цијени и дати им најпослије јаку оружану пратњу кроз цареву земљу. Без ове заповијести, која се кад кад одрицала Републици у вријеме свађе, поклисари не дизаху се из Дубровника. Без ње не би били пролазили чили кроз турске вилајете пуне службених и неслужбених разбојника, кроз мјеста и паланке често окужене, у зимње доба или у летњој жези. Па и овако у пркос царској заповијести, трпљаху посланици свакоја

. кијех мука и трудова како ћемо доцније видјети.

Дан одласка поклисара за Цариград бјеше иза „дана Св. Влаха“, оригиналности ради, најзнаменитији у јавном on n дубровачком животу. Том згодом објављи

ваше се у обреднику, у саучешћу народа у колориту

преразличитијех ношња, неизрецива локална шара, која се само могла видјети и уживати у овом крају земаљском. Источне ношње, турски коњи, барјаци који лепршаху бацаху у онај дан врући дах Истока међу златне токе и бијеле убручиће дубровачкога пука, и црљене плаште владара пореданијех под пожућелијем сводовима Орсинија. Тај призор није жалибог нашао свога Рубенса или Тинторета. То је једини разлог зашто није остао мимо дуждева вјенчања на Бучиндору као један од најсликовитијих спомена старијех времена. Ради смо предати перо једноме лицу те особите славе, да нам главом исприча без укочености церемонијала одлазак поклисара за Цариград.“

" Giornale di M. di Marino Caboga, passim. У првој књизи церемонијала (у Држ. Архиву) од стране 1. до 6, исписан је правилник одласка како би обновљен након пожаревачког мира, а то под насловом: Сегепomiale nela speditione dei SS-ri Ambascilatori del tributo a11a Porta ОIOnana rinovato Ianno 1703. quando Ta prima volta dopo 1a guerra fuгоno spediti gli Illustrissimi SS-ri Francesco Sigismundo de Gradi e

„Пошто би од Сената одређен онај дан“ прича Маројичин син „око двадест и једног сахата пустише нас „у плаштима пред Преузвишено Мало Вијеће које се ску„пило по наредби, и сједавши на мјесто одређено за „посланике, Његова Прејасност Господин кнез који бјеше „Госпар Ђиан Карло Марино di Sorgo, честити нам и „зажеље сретан пут; ми му одвратисмо да смо справни, „као што смо дужни, дати и живот за своју отаџбину. „После тога тајник нам предаде замотак од хартије у „облику сенатске наредбе, премда унутра не бјеше пи„сано ништа, него бијела хартија, па нас Мало Вијеће „отпусти и ми одосмо сваки својој кући.

„Толики бјеше наврвио народ на Пољани и у мојој „улици да једва једвице могох проћи до моје куће гдје „ме сви од пратње изгледаху заједно са пријатељима и „рођацима који ме чекаху, и бјеху тако напунили све „одаје, да сам једва имао мјеста да ставим на себе ди„ванско одијело," па да се оваки прикажем. Справивши „се, онако, на божију, како боље могох у оној смутњи, „уљегох у дворану пуну владика“ које плакаху како оби„чаје слабоћа женска кад се упуте, ма и на кратки пут, „они с којима су у крвној свези. Проћерах из дворане „њихове сузе, па раставши се у мојијем одајама са ро„Ђацима и с пријатељима, узјахах коња, а преда мном „иђаху два јањичара, драгоман и син му, за мном ка„пелан, лијечник и све моје слуге и слуге госпара Ђона,“

Giovanni Luca Nicolo di Gozze Signori Ambasciatori. Овај церемонијал држаo сe вазда овако „по закону старом“ како вели Палмотић који "нам је кратки али лијепи опис свога одласка са Николицом Боном год. 1668. оставио у осмом пјевању „Дубровника. Поновљена,“ Овај се пак саудара. у свијем потанкостима са Razzi-јевим описом (la Storia di Ragusa стр. 181.) који је главом присуствовао одласку поклисара гол. 1587. Види се дакле да је церемонијал био вазда исти са каквим незнатним промјенама.

" Lepeмонијо зове га „Vestito all"ungara.“ Говорићемо о њему мало ниже.

P Владика је жена властелинова. .
° Ђоно Антуна Рести, неколико мјесеца старији од нашега Мара.

----

„сви на коњу, онако јашући у реду, пођох по госпара

„Ђона мога друга, у његову кућу. Он сађе одмах и узјаха.

„коња у диванском одијелу, те ходећи ми двојица за„једно, а остали у реду, како је горе казано, док нај„задње двије слуге ношаху наша два барјака развијена, „упутисмо се у име Бога и Славне Дјевице Маркје и „Славнога мученика Св. Влаха нашега Парца пут Плоча „да се зауставимо осам дана у некој кући на Плочама. „По староме обичају, код поклисарскога изласка кад про„Ђосмо пред двором сједаше на горњој клупи Његова Пре„јасност са Својијем Малијем Вијећем, те стигавши и при„ступивши с нашијем коњима к сводовима поклонисмо се „дубоко,“ на шта нам Његова Прејасност и други Госпари „Малога Вијећа одвратише поздрав. Овако прођосмо, а „међутијем изађоше пред нама четири здура“ (111eri

- „од Двора. Његове Прејасности, обична част која се у

„тај дан исказује Поклисарима. Пројахавши мимо цркву „Св. Влаха, поклонисмо јој се и помолисмо се у духу „Светоме нашему Парцу да закрили и поможе нас и „јавне поруке нама повјерене. А кад бисмо код Дивоне -Sponzе да закренемо к Плочама, окренусмо још једном „коње према цркви Св. Влаха, коме се опет поклонисмо.

„Безбројни народ одасвуд гледаше овај свечани чин „који нама бјеше досадан, јер нам 8. луља, око двадесете „уре, бјеше јахати у диванском одијелу постављену ко

" Ево по hеремонијалу ред поворке кад приступи двору:

Два јањичара Великога Цара одјевена у зелено са муџевесима“) на глави. Пред њима иде неколико оружанијех с6дата. Када прођу пред. кнеза поклоне се јањићари дубоко стављајући руку на прси.

Драгомани на коњу. Поклон. (Младићи језика ако их има)

Поклисари са капом у руци. Капелан и бријач.

Трговци у пратњи поклисаревој и сва служба на коњу два по два, а на пошљетку по четири, развијеним барјацима.

*) Чалма (турбанат) у облику високога клобука обавита у дуљини муселином коју носе чауши и многи други дворјани на дубровачким hеремонијама.

“ Злу и сачињаваху почасну стражу кнеза и двора. Бијаху одје

вени сви у црквено. Још и у данданашњи рече се у Дубровнику: А црљен си како здури.

„жухом на сунцу, све до куће Пресвијетлога госпара „Џива Сорга-Бобаљевића близу Св. Јакова," коју нашљеди „у великој баштини Госпара Бара, његовога стрица. У „ову кућу стигосмо такијем знојем обливени, да би нас „мање био полио велики дажд. Ту остадoсмо све до пет„наестога истога мјесеца у непрестанијем посјетама ро

„Бака и пријатеља, који нам не дадоше у оно осам дана

„ни један час бити на само четрнаестога пријеше нам „Пресвијетли Госпари Ризничари и Прокуратори Св. Ма„pије новце које бјеше одредила Република за данак и „за наше потребе, бива четрнаест тисућа златнијех ду„ката опRari,“ осим неколико служавника од сребра,

„баршуна и кадифе за даривање на Двору, а у исто ври

„јеме дође збор содата с карабинама које распоредисмо

„по вратима врта да стражу страже за већу безбједност „нашијех особа и данка. Госпари Ризничари и Проку„ратори пошто нам предадоше данак, а примише нашу „намирницу, благоваше с нама и са многијем пријате„љима и рођацима, те забавивши се цио дан одступише „доцкан у ноћи. . "

„На петнаестога, иза поднева, приступи к нама Гос„подин Аletti, један од тајника, и донесе нам државне „наруџбе, шифрована слова, и друга писма која би нам „могла бити потребна, Мало послије придођоше нови со„дати којијех, са старима и са часницима, бјеше на броју „тридесет. Разредисмо пх најпрве пред нама, па наше „јањичаре, а иза овијех чауш Великога Господара кога „нам посла. Кадри Aга Капиџи Баша да нам се поклони

* Гласовити манастир Св. Јакова од Вишњице подиже год. 122. Џиво Гондола, са својијем новцима, на најкрајњем дијелу Плоча, готово испод Орсуле, у провалини брда. Припадаше реду Св. Бенедикта и словљаше на далеко све до пропасти тога реда у Дубровнику. Трјемови и црква посути су гробовима властеоским. Међу осталима, почива тамо и гласовити Туберон Терва. Ту бјеше до назад мало година велика богољубива шетња пун а на Чисту Сриједу, али је сада нема више : манастир служи опћини у вријеме епидемије.

* Од прилике 160.000 љранага.

шваншизи

„и испрати до Бргата, па драгомани, па ми, праћени „од Госпара Капелана и лијечника, а за њима некоји „трговци који долажаху с нама на Исток и наше слуге,

„а најзадњи од овијех са нашим барјацима развијенијем.

„И тако се ушутисмо пут Бргата друмом Плоча гдје на„Ђосмо сву властелу и безбројан народ; неки се стекоше „да нам реку сретан пут, а неки од радозналости. Једва „превалили четврт миље, а кад тамо попуцало уже на „сагу, те се овај разви и искотура са баршунима који „бјеху у њему замотани, све до пута од Св. Јакова. До„даше нам их и премда се саг бјеше сасвијем развио, „баршуни се не оштетише. Ону исту вечер спремисмо бар„шуне у ковчег што нађосмо на Бpгату, и ту приспасмо

“) заједно са мојим братом и са другом властелом, а у

„јутро шеснаестога дана, пошто наш капелан одслужи »мису а ми се препоручисмо Блаженој Дјевици од Кар„мена,“ загрлисмо наше рођаке и пријатеље, и кренусмо » врло каменитијем путем пут Сланога, мјеста у Попову, »TAjе отпустивши наше собдате, који нас пратијаху за »стражу, легосмо под шаторе“.

Тако дакле почимаше тај мукотрпни пут.“ Бјеше вазда исти од вјекова. Поклисари држаху се до Новога “.“ Пазара старога трговачкога друма „Дубровник -Ниш“ који се, силне дубровачке трговине ради која њим пролажаше, звао раr excellence „Дубровачки Друм“.“ Код Новог Пазара остављаху га, те удараху на Пловдив и Једрену другим царским друмом који пролази кроз Вучитрн, Качаник, Скоиље, Тустендил и Самоков. Пајпослије

2

" По церемонијалу, ако упада субота за вријеме наставања поклисара на Плочама, поклисари пођу са њиховом свитом слушат Мису у „Госпу од милосрђа."

* За све ово што слиједи виђи привиту геограљску карту.

* В. Јиречек, Die Handestrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters – Prag – 1879. — 3. 12. von Ragusn nach Niš.

« ПретходнаНастави »