Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]
[ocr errors]

» сви на коњу, онако јашући у реду, пођох по госпара „Бона мога друга, у његову кућу. Он сађе одмах и узјаха „коња у диванском одијелу, те ходећи ми двојица за„једно, а остали у реду, како је горе казано, док најзадње двије слуге ношаху наша два барјака развијена, » упутисмо се у име Бога и Славне Дјевице Марије и „Славнога мученика Св. Влаха нашега Парца пут Плоча > да се зауставимо осам дана у некој кући на Плочама. » По староме обичају, код поклисарскога изласка кад про»ђосмо пред двором сједаше на горњој клупи Његова Пре»јасност са Својијем Малијем Вијећем, те стигавши и при» ступивши с нашијем коњима к сводовима поклонисмо се » дубоко, 1 на шта нам Његова Прејасност и други Госпари Малога Вијећа одвратише поздрав. Овако прођосмо, а „међутијем изађоше пред нама четири здура (Rivieri) од Двора Његове Прејасности, обична част која се у „тај дан исказује Поклисарима. Пројахавши мимо цркву „Св. Влаха, поклонисмо јој се и помолисмо се у духу » Светоме нашему Парцу да закрили и поможе нас и »јавне поруке нама повјерене. А кад бисмо код Дивоне » Sponze) да закренемо к Плочама, окренусмо још једном „коње према цркви Св. Влаха, коме се опет поклонисмо.

[ocr errors]
[ocr errors]

» Безбројни народ одасвуд гледаше овај свечани чин , који нама бјеше досадан, јер нам 8. луља, око двадесете »уре, бјеше јахати у диванском одијелу постављену ко

Ево по ћеремонијалу ред поворке кад приступи двору :

Два јањичара Великога Цара одјевена у зелено са муџевесима*) на глави. Пред њима иде неколико оружанијех содата. Када прођу пред кнеза поклоне се јањичари дубоко стављајући руку на прси.

Драгомани на коњу. Поклон. (Младићи језика ако их има)
Поклисари са капом у руци. Капелан и бријач.

Трговци у пратњи поклисаревој и сва служба на коњу два по два, а на пошљетку по четири, развијеним барјацима.

*) Чалма (турбанат) у облику високога клобука обавита у дуљини муселином коју носе чауши и многи други дворјани на дубровачким Перемонијама.

2 Здури сачињаваху почасну стражу кнеза и двора. Бијаху одјевени сви у црквено. Још И у данданашњи рече се у Дубровнику: «Црљен си како здур».

>>

,,жухом на сунцу, све до куће Пресвијетлога госпара Џива Сорга-Бобаљевића близу Св. Јакова, '' коју нашљеди » у великој баштини Госпара Бара, његовога стрица. У » ову кућу стигосмо такијем знојем обливени, да би нас мање био полио велики дажд. Ту остадосмо све до пет»наестога истога мјесеца у непрестанијем посјетама роЂака и пријатеља, који нам не дадоше у оно осам дана »ни један час бити на само. Четрнаестога принијеше нам » Пресвијетли Госпари Ризничари и Прокуратори Св. Ма»рије новце које бјеше одредила Република за данак и „за наше потребе, бива четрнаест тисућа златнијех ду„ката (ongari),2 осим неколико служавника од сребра, » баршуна и кадифе за даривање на Двору, а у исто ври»јеме дође збор содата с карабинама које распоредисмо по вратима врта да стражу страже за већу безбједност „нашијех особа и данка. Госпари Ризничари и Проку»ратори пошто нам предадоше данак, а примише нашу

[ocr errors]

„намирницу, благоваше с нама и са многијем пријате»љима и рођацима, те забавивши се цио дан одступише »доцкан у ноћи.

» На петнаестога, иза поднева, приступи к нама Господин Aletti, један од тајника, и донесе нам државне » наруџбе, шифрована слова, и друга писма која би нам » могла бити потребна. Мало послије придођоше нови со»дати којијех, са старима и са часницима, бјеше на броју » тридесет. Разредисмо их најпрве пред нама, па наше »јањичаре, а иза овијех чауш Великога Господара кога нам посла Кадри Ага Капиџи Баша да нам се поклони

[ocr errors]

1 Гласовити манастир Св. Јакова од Вишњице подиже год. 1222. Џиво Гондола, са својијем новцима, на најкрајњем дијелу Плоча, готово испод Орсуле, у провалини брда. Припадаше реду Св. Бенедикта и словљаше на далеко све до пропасти тога реда у Дубровнику. Трјемови и црква посути су гробовима властеоским. Међу осталима, почива тамо и гласовити Туберон Ћерва. Ту бјеше до назад мало година велика богољубива шетња пута на Чисту Сриједу, али је сада нема више; манастир служи опћини у вријеме епидемије.

2 Од прилике 160.000 франака.

[ocr errors]

» и испрати до Бргата, па драгомани, па ми, праћени „од Госпара Капелана и лијечника, а за њима некоји » трговци који долажаху с нама на Исток и наше слуге, „а најзадњи од овијех са нашим барјацима развијенијем. И тако се упутисмо пут Бргата друмом Плоча гдје на»ђосмо сву властелу и безбројан народ; неки се стекоше > да нам реку сретан пут, а неки од радозналости. Једва » превалили четврт миље, а кад тамо попуцало уже на » сагу, те се овај разви и искотура са баршунима који » бјеху у њему замотани, све до пута од Св. Јакова. До» Даше нам их и премда се саг бјеше сасвијем развио, баршуни се не оштетише. Ону исту вечер спремисмо бар„шуне у ковчег што нађосмо на Бргату, и ту приспасмо » заједно са мојим братом и са другом властелом, а у »јутро шеснаестога дана, пошто наш капелан одслужи „мису а ми се препоручисмо Блаженој Дјевици од Кар» мена, загрлисмо наше рођаке и пријатеље, и кренусмо » врло каменитијем путем пут Сланога, мјеста у Попову, » гдје отпустивши наше содате, који нас пратијаху за » стражу, легосмо под шаторе“.

[ocr errors]

кроз Турску.

Тако дакле почимаше тај мукотрпни пут. 2 Бјеше вазда исти од вјекова. Поклисари држаху се до Новога Пут поклисара Пазара старога трговачкога друма Дубровник - Ниш" који се, силне дубровачке трговине ради која њим пролажаше, звао par excellence „Дубровачки Друм".3 Код Новог Пазара остављаху га, те удараху на Пловдив и Једрену другим царским друмом који пролази кроз Вучитрн, Качаник, Скопље, Ћустендил и Самоков. Најпослије

1 По церемонијалу, ако упада субота за вријеме наставања поклисара на Плочама, поклисари пођу са њиховом свитом слушат Мису у «Госпу од милосрђа."

2 За све ово што слиједи виђи привиту географску карту.

8 В. Јиречек, Die Handelstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters Prag - 1879. 8. 12. von Ragusa nach Niš.

од Једрене Лайсом, Калистраном и Корнијом спустили би се у Цариград.1

Колико су дана путовали? На то можемо само од прилике одговорити, јер преразличите бијаху згоде и потребе. Један дан наставали би у једној вароши мимо које би други посланици тек прошли. Па ни у главним мјестима нијесу се једнако задржавали. Али, промотривши све добро, па одбивши мање и више разлике, можемо узети да су поклисари нормално требали до Цариграда 40 дана. 2

1 Мимо посланскијех депеша написанијех у свим главним Варошима међу Дубровником и Цариградом, имамо три Права путописа који нам указују сасма тачно пут нашијех поклисара. Ти су извори: Палмотићев «Дубровник Поновљен» (Пјев. IX—XI.). Записци Мара Маројице Кабоге од 1706. и путопис Џива Кабоге од год. 1792. приопћен у Енгеловој Gesch. des Freistaates Ragusa. Ова се тројица не сударају од почетка до краја, а то само зато што су поклисари Бона и Палмотић год. 1667. ударили били на Ниш и Софију прије него ли ће на Једрену, а поклисар Џиво Кабога са својим другом бјеше се упутио год. 1792. прије к босанскоме паши, у Сарајево, па се одонуда спустио на Нови Пазар. Али гдје се та три посланства сусретају, ту се и потпуно сударају. За чудо пјесник поклисар, Палмотић најтачније биљежи свако најнезнатније село на свом путу. Тако н.пр. међу Бргатом и турским Сланом напомиње Царину, Обрће и Бјелин до, три паланке (од којијех је она прва била турски ђумрук на граници) које су поклисари и Кабога и Рести, па и Џиво Кабога без сумње минули. Одбивши дакле те ситнице, у главноме је пут био онај Мара Кабоге год. 1706. бива поклисари пролажаху од прилике 42 вароши и паланке међу Бргатом и Цариградом. Од Сланога до Егри паланке пролажаху Херцеговином и Старом Србијом, од Ћустендила до Херманлија Бугарском, па од Једрене до Цариграда Румелијом. О времену и часовима хода говорићемо у другој биљешци.

2 Поклисари Кабога и Рести год. 1706. требали су 79 дана и 274 часа јахања. Одбијемо ли од овијех дана све што су се путем забавили, бива у Фочи 3 дана, у Плевљу 2. у Новом Пазару 2. у Каменову 1, у Ћустендилу 1, у Самакову 1, у Пловдиву 7, у Једрени 4, и напокон у Кучук Чекмеџи 4, дакле у све 25 дана почива и посла по градовима, имамо 54 дана пута. Видимо по томе да поклисари нијесу хитали, јер Маројица Кабога и Ђуро Бућа год. 1677. хитајући приспјеше у Цариград у 37 дана, а то је било обично вријеме. Поклисар млетачки Benedetto Ramberti (В. Матковић Rad. LXI) потрошио је 34 дана од Дубровника до Цариграда. Пут Кабоге и Рестија, па ни Џива Кабоге нијесу пак права мјера пута јер су она двојица изгубили путем доста времена, а овај је био пошао прије у Сарајево. Поклисари Кабога Рести јахали су од 7 до 9 часова на дан, кадгод пет, а три пута само 11 и 13 часова без престанка. Улаци који ношаху депеше владе и поклисара долазили су дакако много прије. Али о томе мало даље.

И

Путем се сврћаху у главније колоније дубровачке да суде трговцима. То се збившеа особито у Фочи, у Новом Пазару, у Пловдиву и у Једрени. Када би се посланство приближило овијем градовима, долазили би им сви дубровачки поданици у сусрет, те би их с великом славом и весељем испратили у град и сјајно угостили.

(( 2

Ти синови класичкога тла, бачени на Исток, ...,за „од пуга не чут смећу, с драгијем пјесни дни проводе. Пролажаху распаданијем царствима, на којима ипак облијеташе древна митологија, пјесан ероичких времена још прије доласка славенскијех народа. Њивени у римској књизи, нема ријеке, ни мјеста гласовитијега, а да им не би сугестивно изазивао цио онај свијет у коме, како у другом и бољем ваздуху, живљаху наши оци. Николица Бона пјева на путу у Цариград о поновљењу Дубровника. Поклисар Џиво Кабога (1792.), газећи Марицу, сјећа се Орацијевијех стихова:

Fons etiam rivo dare nomen idoneus, ut nec
Frigidior Thraciam, nec purior ambiat Hebrus.

3

Руђе Бошковић, на путу кроз Бугарску, чита Светонија и о свакоме мјесту напомиње што говоре о њему Херодот и Плиније. А не би се чудили да је Џиво Гундулић многа сликовита мјеста у „Осману“ написао проходећи Балканом као републикин поклисар. Па имали су и разлог да пјесмом разбију тугаљиву и плачну стазу!

1 Тако Бона и Палмотић дијеле правду у Новом Пазару :

Гдје судише све грађане,

И међу њим смећа доста

Исправише са све стране,

Да свак од њих смирен оста.

(Дубр. поновљен Х. 79.)

А Кабога и Рести такођер: «Дне 3. и 4. августа задржасмо се у «Новоме Пазару ради распра између нашијех трговаца". Giornale, passim.

2 Дубровник поновљен X, 39.

3 Giornale del viaggio a Constantinopoli ecc. у Енгела 310 - 334. 4 Рачки, Руђер Бошковић, Загреб 1889.

« ПретходнаНастави »