Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

ницима градова, тврђава итд. на путу између дубровачке границе и Цариграда да искажу дужну пошту поклисарима кнеза дубровачкога и да бдију над њиховим особама. Имаху им, дакле, давати да преноће у најбезбједнијим ханима, имаху им давати попутбину царским новцем по обичној цијени и даті им најпослије јаку оружану пратњу кроз цареву земљу. Без ове заповијести, која се кад кад одрицала Републици у вријеме свађе, поклисари не дизаxу се из Дубровника. Без ње не би били пролазили чили кроз турске вилајете пуне службених и неслужбених разбојника, кроз мјеста і паланке често окужене, у зимње доба или у летњој жези. Па и овако у пркос царској заповијести, трпљаху посланиції свакојакијех мука и трудова како ћемо доцније видјети.

Дан одласка поклисара за Цариград бјене иза у дана Св. Влаха“, оригиналности ради, најзнаменитији у јавном Одлазак поклисара. дубровачком животу. Том згодом објављI

се у обреднику, у саучешћу народа у колориту преразличитијех ношња, неизрецива локална шара, која се само могла видјетн и уживати у овом крају земаљском. Источне ношње, турски коњи, барјації који леприпаху бацаху у онај дан врући дах Истока међу златне токе и бијеле убручиће дубровачкога пука, и црљене плаште владара пореданијех под пожућелијем сводовима Орсіннија. Тај призор није жалибог нашао свога Рубенса іліп Тинторета. То је једини разлог зашто није остао мимо дуждева вјенчања на Бучиндору као један од најсликовитијих спомена старијех времена. Ради смо предати перо једноме лицу те особите славе, да нам главом исприча без укочености церемонијала одлазак поклисара за Цариград."

[ocr errors]

Ваше

1

Giornale di M. di Marino Caboga, passim. У првој књизи Церемонијала (у Држ. Архиву) од стране 1. до 6, исписан је правилник одласка како би обновљен након пожаревачког мира, а то под насловом: Ceremoniale nella speditione dei SS-ri Ambasciatori del tributo alla Porta Ottomana rinovato l'anno 1703. quando la prima volta dopo la guerra furono spediti gli Illustrissimi SS-ri Francesco Sigismundo de Gradi e

[ocr errors]

»)

))

Пошто бин од Сената одређен онај дан“ прича Маројичин син уоко двадест и једног сахата пустише нас » у п.лаштима пред Преузвишено Мало Вијеће које се ску» Пило по наредби, и сједавшин на мјесто - одређено за

. у посланике, Његова Прејасност Господин кнез који бјеше » Госпар Биан Карло Марино di Sorgо, честити нам и » зажење сретан пут; ми му одвратисмо да смо справни, » као што смо дужни, дати и живот за своју отаџбину. „После тога тајник нам предаде замотак од хартије у у облику сенатске наредбе, премда унутра не беше пи» сано ништа, него бијела хартија, па нас Мало Вијеће » отпусти и ми одосмо сваки својој кући.

Толики бјеше наврвио народ на Пољани и у мојој » у.ници да једва једнице могox проћи до моје куће гдје » ме сви од пратье изгледаху заједно са пријатељима и » рођацима који ме чекаху, и бјеху тако напунили све » одаје, да сам једва имао мјеста да ставим на себе дII» ванско одијело, па да се оваки прикажем. Справивши » се, онако, на божију, како боље мoгox y оној смуты, » уљегох у дворану пупу владика* које плакаху како обінучаје слабоћа женска кад се упуте, ма и на кратки пут, уони с којима су у крвној свезІІ. Проћерах из дворане » Міхове сузе, па раставши се у мојијем одајама са ро» ђацима и с пријатељима, узјахах коња, а преда мном » иђаху два јањичара, драгоман и син му, за мном ка„пелан, лијечник и све моје слуге и слуге госпара Тона,

3

Giovanni Luca Nicolo di Gozze Signori Ambasciatori. Овај церемонија. драо се вазда овако « по закону старом” како вели Палмотић који нам је кратки али лијепи опис свога одласка са Николицом Боном год. 1 6 6 8. оставио у осмом пјеватьy «Дубровника Поновљена,” Овај се пак саудара у свијем потанкостима са Razzi-јевим описом (la Storia di Ragusa стр. 181.) који је главом присуствовао одласку поклисара год. 1587. Види се дакле да је церемонија, био вазда исти

незнатним промјенама.

Церемонијо зове «Vestito all'ungara.» Говорићемо о њему

са какВИМ

1

га

[blocks in formation]

2

Владика је жена в.ластелинова.
"Боно Антуна Pести, неколико мјесеца старији од нашега Мара.

3

))

[ocr errors]

у сви на коњу, онако јашући у реду, пођох по госпара „ Т.Јона мога друга, у његову кућу. Он сађе одмах и узјаха коња у диванском одијелу, те ходећи ми двојица за»једно, а остали у реду, како је горе казано, док нају задње двије слуге ношаху наша два барјака развијена, » упутисмо се у име Бога и Славне Дјевице Мар:је и Славнога мученика Св. Влаха нашега Парца пут Плоча »да се зауставимо осам дана у некој кући на Плочама. „По староме обичају, код поклисарскога изласка кад про» Космо пред двором сједаше на горињој клупи Његова Пре»јасност са Својијем Малијем Вијећем, те стигавши и при» ступивши с нашијем коњима к сводовима поклонисмо се » дубоко, на шта нам Његова Прејасност и други Госпари „Малога Вијећа одвратише поздрав. Овако профосмо, а » међутијем изађоше пред нама четири здура” (Rivieri) од Двора Његове Прејасности, обична част која се у „тај дан исказује Поклисарима. Проjахавши мимо цркву „Св. Влаха, поклонисмо јој се и помолисмо се у духу „Светоме нашему Парцу да закрили и поможе нас и »јавне поруке нама повјерене. А кад бисмо код Дивоне „Sponze) да закренемо к Плочама, окренусмо још једном коње према цркви Св. Влаха, коме се опет поклонисмо.

„Безбројни народ одасвуд гледаше овај свечани чин » који нама бјенше досадан, јер нам 8. луња, око двадесете » уре, бјеше јахати у диванском одијелу постављену ко

))

1

Два по

Ево по hеремонијалу ред поворке кад приступи двору:

Два јањичара Великога Цара одјевена у зелено са муціевесима*) на глави. Пред њима иде неколико оружанијех содата. Када прођу пред, кнеза поклоне се јаљинари дубоко стављајући руку на прси.

Драгомани на коњу. Поклон. (Младићи језика ако их има)
Пок.інсари са каном у руци. Капелан и бријач.

Трговци у пратњи поклисаревој и сва служба на коњу два, а на ношњетку по четири, развијеним барјацима.

*) Чалма (турбанат) у облику високога клобука обавита у дужини Муселином коју носе чауши и многи други дворјани на дубровачкиім Теремонијама.

Здури сачињаваху почасну страну кнеза и двора. Биjaxy одје

сви у црквено. Још и у данданашњи рече се у Дубровнику: «цp.љен си како здур».

2

Всни

„жухом на сунцу, све до куће Пресвијетлога госпара „Џива Сорга-Бобаљевића близу Св. Јакова, коју нашљеди » у великој баштини Госпара Бара, његовога стрица. У уову кућу стигoсмо такијем знојем обливенії, да би нас » мање био полио велики дажд. Ту oстaдoсмо све до пет» наестога истога мјесеца у непрестанијем посјетама роуђака и пријатеља, који нам не дадоше у оно осам дана » Ни један час бити на само. Четрнаестога приниjеше нам . „Пресвијетли Госпари Ризничари и Прокуратори Св. Ма» рије новце које бјеше одредила Република за данак и у за наше потребе, бива четрнаест тисућа златнијех дууката (оngari),” осим неколико служавника од сребра, баршуна и кадифе за даривање на Двору, а у исто ври»јеме дође збор содата с карабинама које распоредисмо » По вратима врта да стражу страже за већу безбједност » нашијех особа и данка. Госпари Ризничари и Проку»ратори пошто нам предадоше данак, а примише нату » намирницу, благоваше с нама и са многијем пријатеуынма прођацима, те забавивши се цио дан одступише » Доцкан у ноћи.

На петнаестога, иза поднева, приступи к нама Госуподин Aletti, један од тајника, и донесе нам државне

наруџбе, шифрована слова, и друга писма која би нам » могла бити потребна. Мало послије придођоше нови со»дати којијех, са старима и са часницима, бјеше на броју » тридесет. Разредисмо их најпрве пред нама, па наше »јањічаре, а за овијех чау Великога Господара кога нам посла Кадри Ага Капии Баша да нам се поклони

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

1

Гласовити манастир Св. Јакова. од Вишњице подиже год. 1 2 2 2. Џиво Гондола, са својијем новцима, на најкрајтьем дијелу Плоча, готово испод Ореуле, у провалини брда. Припадаше реду Св. Бенедикта и словљаше на далеко све до пропасти тога реда у Дубровнику. Трјемови и црква посути су гробовима властеоским. Међу осталима, почива тамо и гласовити Туберон Tiерва. Ту бјеше до назад мало година велика богољубива ниетіња пута на Чисту Сриједу, али је сада нема више ; настир служи онһини у вријеме епидемије.

2 Од прилике 160.000 Франата.

Ma)

[ocr errors]

))

[ocr errors]

» и испрати до Бргата, па драгомани, па ми, праћени » од Госпара Капелана и лијечника, а за њима некоји » трговци који долажаху снама на Исток и наше слуге, у а најзадњи од овијех са нашим барјацима развијенијем. „И тако се упутисмо пут Бргата друмом Плоча гдје на„Тосмо сву властелу и безбројан народ; неки се стекоше »да нам реку сретан пут, а неки од радозналости. Једва » превалили четврт МІье, а кад тамо попуцало уже на » сагу, те се овај разви и искотура са баршунима који бјеху у њему замотани, све до пута од Св. Јакова. До»даше нам их и премда се саг бјеше сасвијем развио,

и „баршуни се не оштетише. Ону исту вечер спремисмо барушуне у ковчег што нађосмо на Бргату, и ту приспасмо » заједно са мојим братом и са другом властелом, а у »јутро шеснаестога дана, пошто најн капелан одслужи » мису а ми се препоручисмо Блаженој Дјевици од Кар» мена, загрлисмо наше рођаке и пријатеље, и кренуемо » врло каменитијем путем пут Сланога, мјеста у Попову, »гдје отпустивши наше содате, који нас пратијаху за » страяу, легосмо под шаторе“.

Тако дакле почимаше тај мукотрпни пут.* Бјеше вазда исти од вјекова. Поклисари држаху се до Новога Пут век, карПазара старога трговачкога друма » Дубровник — Ниш“ који се, силне дубровачке трговине ради која юм пролажаше, звао par excellence » Дубровачки Друм“. Код Новог Пазара остављаху га, те удараху на Пловдив и Једрену другим царским друмом који пролази кроз Byчитрн, Качаник, Ской.ље, Тустендил и Самоков. Најпослије

1

кроз Турску.

3

[ocr errors]

По церемонија.y, ако упада субота за вј ијеме наставања пок.Jсара на II..очама, поклисари пођу са њиховом свитом су шат Мису у «Госпу од милосрђа.”

2

[ocr errors]

За све ово што слиједи Ви, и привиту географску карту.

B. Jupeyek, Die Handelstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters Prag -1879. - f. 12. von Ragusa nach Niš.

« ПретходнаНастави »