Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

»

„Дне 12. октомбра“ пише Маро Кабога час прије узоре дигоcмo сe из наше палаче и поtосмо на диван у великога господара. Први бјеху шест диван-чауша на » коњу са Мецевесима око главе, за њима ходаху четиріг » младића језика праћена јаньичарима на ногама, а за њима утри слуге ношаху данак праћена Барком и Лучићем ; »долажасмо онда нас двојица успоред, окружени са два» десет и четири слуга пјешака, затијем наш капелан и убријач, па дванаест наших трговаца и штићеника. Ови

начин

Сулејману Сјајноме год. 1 5 3 2. «e poi» говори један извјештај о његовом посланству «che esso hayutо іndоѕѕо una veste da Turco che se erra (messo quel giorno, essendo cosi costume che chi in la prima volta ralla presenza di quel signore, et in capo havea la baretta el suscritto «alla christiana, e perche раrеѕѕе diffоrmе il vestito cosi (овдје су испуштене нечитљиве ријечи у изворнику).

Summario della Relatione del capitano Rinconi stato oratore del rè X-mo al Signor Turco fatta familiarmente. y Aje.ny Charrière. Negotiations de la France dans le Levant. (Види потпуни наслов овога дјела на другом месту).

Посланик Jean de Gontaut-Biron приступи 5. марта 16 05. на исти

на саслушај султану : «Pour cet effet donc, le seigneur Ambasasadeur fit faire quelques habits à la longue, avec des berettes ou bonets (de velours noir, comme se faict ordinairement à telles cérémonies.) Ambassade en Turquie стр. 6 4. По овоме се види како је бесприродно чуђење онога безименога писца у Енгела (304 — 305) који се шћаше ругати ношњи дубровачких поклисара год. 1804. говорећи: «Auch ist die «Kleidung derselben bei dieser Gelegenheit ausserst auffallend, weder Tür«kisch noch Europäisch, sondern eine sonderbare alte Illyrische Tracht mit «langen Bärten.» Уопhе је та «Handschriftliche Nachricht eines Augen«Zeugen aus Constantinopel» смјеса лажи и персиФлажа, па се чудимо онако озбиљноме историку како бјеше Енгел да је приопhио без примједбе оно глупо писамце. В. још оношњи дубровачких поклисара Ryсаut, Op. cit. стр. 1 62—166.

Не би умјели боље описати свечани саслушај наших поклисара код султана, но исписавши у својој умјереност и сликовиту приповијест Мара Кабоге. Ови први саслушаји биjaxy знаменити дани за кршћанску дипломацију у Цариграду у оно доба кад је од Порте још дрхтао свијет, те се кршћанске власти надметаху, не као данас од интереса са свим друге природе, него од страха која ће бити боље примљена од IIорте. Тога ради сви посланици описаше вазда највјерније и најсјајније ту «entrée en scene”, дипломатичке радње у Цариграду. Неколико таквих сачувао нам је Hammer (Gesch. d. Osmanischen Reiches) особито свечаног улаза интернунција грофа Етингена првог пуномоћника код кар.1овачког мира год. 1 699. Овај први дубровачки опис придружује се својом оригиналношћу оним другим, већ познатим, као уметак нове локалне шаре слици историје цариградскога живота.

1

описа

[ocr errors]

они

»јем редом дођосмо до Бакчи-Капије' гдје управо беше » узјаxао Господин di Quarienti, Тесаров Интернунциј". „Пошто обома бјеше опредијељен исти дан за диван и одређено вријеме и дворски церемонијо ; упути се он наприједа са својом пратњом, а ми одма за њиме, на мали пушкомет. Улице врвијаху народом, па видјесмо »да и велики градови имају свој добар дио радозналости. „Дођосмо к вратима царске палаче гдје бијаше велико» мноштво људи што стража што гледалаца. Ступивши » у прву авлиjу препуну свијета, сађоше у сриједи сви ус коња до нас самијех који прођосмо напријед те сја» хасмо код врата друге авлиjе, мјесто гдје не само слазе ус коња велики посланици, него и сам велики везир .. » Уљезавши у другу авлију, дође нам у сусрет Пешкеци

Баши “, и поздравивши нас узе од три слуге данак раз» дијељен у тридесет кеса од коже и предаде их три» десеторици капиција, свакоме по једну, а четворици »другијех свакоме по један служавник од сребра. На » истоме нас мјесту сусретоше чаушбаша и капичинару кеxаја“ великога господара у кабаницама од броката, » постављена самуровим кожухом, а у руци сребрном шибиком, а ови ступаху пред нама да нам отворе пут, » а пред њима два по два све тридесет и четири капиције.

[ocr errors]
[ocr errors]

1

Багце-Капуси, Перивојна Врата код пристаништа Топхане. Тамо ступају на крај сви посланици и драгомани.

2 Herr Quarient Edler von Rall, hecaрoв интернунциј приопhи на том слушају Султану наступ на пријесто ћесара Јосипа II. Хамер, који напомијье да су у један дан примљени Quarient и Кабога, погријешно биљежи да је то било 20, јулија (op. cit. IV. стр 88.— 89.) док није него, како видимо у Кабоге, 12. октомвра. Интернунцију бише на уласку у Цариград забрањене трубље.

Како је Султан примао свечани саслушај само један дан у недјељи, тако су готово вазда била примљена два посланика заједно. Тако су дубровачки поклисари примљени били год. 166 8. заједно са оландешким поклисаром Colyer-ом. Год. 1677. са француским поклисаром Nointel-ом, год. 1706. с интернундејем и т. д.

Пешкени Бании, бива врховни мештар трпезнога рубља, који чува напице и ручинчиһе.

Калицилар Киаjаси, врховни коморник (Oberstkämmerer).

3

на

4

5

[ocr errors]

» У тај исти час намагоше јањичарима којијех бјеше » 15.000, сви на једноме крилу авлиjе, те на тај знак, док

ми улажасмо, потрчаше све што прије могоше на неко » мјесто гдје им раздијелише чорбу (јуху их,њеб. Јањичари се повратише на своје мјесто, а ми профосмо кроз » авлиjу пуну народа под кубу гдје стајаше велики везир који бјеше изишао на диван". Он по сриједи сједание » на његову пријестолу, лијево два кадиаскера, бива . » врховни азијски и румелијски суци, десно везири од Кубе, Тефтедар и Нисанци”. Крај овога сјећаху интерунунциј и ресидент Његовога Бесарскога Величанства. „Повише пријестола великога везира бјеше прозор са » позлаћеним жалузијама за којима стајаше велики гоусподар. Ми приступисмо на Кубу и наклонисмо се њеуговоме Височанству, који се обрадова кад нас видје (а

вриједно је успомене да имаше на руци дијамант преко» мјерне величине) па нас одведоше на стран под кубом »гдје оно тридесет капиција бијаху донијели тридесет » кеса са нашим данком. Ту нас исчекиваху руснамеци, , бива књиговође царства и везнедар Баши са многијем у везнедарима и њиховијем писарима. Ми сједосмо на » двије шемблије од кадифе, а везнедари избројише и из» мјерише цио данак у тренућу ока (а нека којиго, даје » новаца буде на опрезу и нека пази Арговим очима како их броје и мјере речени везнедари). Пошто ту » измјерише данак, положише га опет у тридесет кеса, » и запечативши их предадоше их тридесеторици капи»ција, који с оном четворицом који ношаху сваки » служавник, поредише се пред врата која воде Великоме Господару, а за њима стајаху друге капиције са дарима » интернунцијевим: велики и прелијепи сахат, два велика

[ocr errors]
[ocr errors]

по

1

се

зато

и

Под кубетом од дивана сједи велики везир и они везири којима цар даје то право, па

зове Kubbe Vesirleri, везири од Кубе. Али то је прост наслов они не дијеле ни мало власт са великим везиром.

Нисанііи Баши, државни тајник за султанов потпис. Једнак бјеше у части са тефтедаром бива државним ризничаром.

2

[ocr errors]

у свијетњака, два имбрика, једна велика копања на четири » ноге, један крчаг, сви од сребра и пуно комада броката. „Пошто предадосмо данак" реченијем капицијама, изве» доше нас кроз тајна врата од Кубе пред Кубу, на мјесто

што нам приправише да гледамо дијељење плаће јањи» чарима. Пешкирии баши и Чаушнилар Емине које нам » дадоше за церемонисте, одведоше нас на речено мјесто »гдје нам бјеше разагнули ћилим од сукна да сједнемо. Пошто нас ови намјестише на одређено мјесто, одале-чише свјетину да нас не би нико сметао; па од нашега » мјеста све до мјеста гдје им се раздаваше плаћа, поре»даше два реда капиција да никоме не допусте да нам у заступи. А они долажаху кад и кад да нас питају, » Видимо ли све и смета ли нас когођ.

„И кад дође вријеме да им се даде плата, долажаху »јањичари на сатније и њиховоме пуковнику, или чор

[ocr errors]

)

1

од

И

ваше Властеле на

ІІосланицима се даваше након предаје, султанска намирница од којијех имамо четири примјера у Monumenta Serbica, бива Мехмеда II.

год. 1471., Бајазита II. од год. 15 12., Селима I. од год. 1 5 1 3. и Сулејмана II. од год. 152 0.— 152 3. Исписујемо намирницу Мехмеда II. : «Оть великога господара и великога цара Амир Султана Мехмедь бега «кцезу и властеломь Дубровачски. Много здравље да прими племенство «ви, а то да знате, како дођоше ваши поклисари «порту царства ми, Никша Журетић (Giorgi) и Френцешко Пуцић (Pozza) «и донесоше от вас закон и харач царства ми девет хиљадь дукать златехь » внетцах, које узех и примих царство ми месеца ноебриа, а на покони «дънь у суботу вь лето рождества Христова тиеућу и четириста и седм« десеть и прву за годину која греде плаћеву и тисућу и четири ста «седмдесеть и друго лето до први дънь месеца ноебриа. А писа у Визе» , Mon. Ser. CDXXXVIII.

А ево једне намирнице из ХVІІ. вијека у српском званичном пријеводу :

«Узрок од ове славне царске заповиједи господа дубровачка на«ходећи се на ређистру од Либра од 108 1. од 27. «гемалилук ахира» «Т. ј. од првог новембра 1082. до 9. рецеба т. ј. до првог новембра, «Од државе речене господе, динар од харача, дванаес тиеућа и пецат « Унгара штампанијех, од које половица чини шестисуһа двијесто песет истијех унгара штампанијех од згор речена сума del 1082. na «14. rebiul еvеlumun Maro Caboga и Giorgio Buchia Поклисари из рука «Тьиховијех у славни Cazn (Хазна) учестито тезoрo, jес било предадено «ади којех каутела ова славна царска заповијед јес им дата у руке,

славном царском биљегу поклонивши «потпуно вјерности. Дата мјесеца Ребиул ахир годишта 1082. «разумије по нашему броју до први новембра 167 1.” (Држ. Архив).

[ocr errors]

«Тако

да

знате

и

се да имате

и

то се

убацији, даваху плату за његову сатнију; та плаћа беше » у кожнијем тобоцима стављена пред кубу, а да је ми » Видимо, па на један знак она сатнија јањичара трчаше » стрмоглавце да је узме, а многи се јањичари лијепо » преметнуше трчећи да ухвате плаћу и свака се сатнија повраћаше са својим пуковником, и тако дадоше пореду

плаћу свим јањІчарским сатнијама. Дођоше за тијем Џебе» ције", Тобщије, Буглахи, Спахије, Арсеналоти и Левенте *, „Стријелци, Пейци *, Нишанције, Балтације *, Халвације и „Кухачи, и плаћа коју раздијелише опет другијем у » палачи Великога Везира, а од новаца које бјеху приуправили под кубом за раздијелење плаће, остаде триста кеса које однесоше у царску ризницу.

„Раздавши плаће, донијеше под кубу објед великоме у везиру и другијем горе реченијем госпарима који сје»даху под кубом, а нама донијеше објед на оно мјесто »гдје гледасмо свечаност“. За истом трпезом бијасмо у заједно са чаушлар-емином, ми два, два драгомана, » капетан и бријач; а за другу сједоше наши трговци. » Донијеше нам толико јестива, да претекоше нацијем

[ocr errors]

2

3

4

[ocr errors]

6

или Туфекције, ковачи оружја.
Мрнари.
Носиоци коп.ља.
Који сијеку дрва.
Који праве слатко.

Портин Беремонијо није био сталан у томе. Радило би се онако како би који достојанственик био подмићен или како би у којим веҙама била једна држава с Османлијама. Тако једном су поклисари дубровачки сидјели са великим везиром при собету. Године 166 5. (1. априла) Велико Вијеће одобри н. пр. лар од два комада свиле приказан Капичилар-ћехаји по посланицима Бони и IIуциһу у Једрену: « да буду примљени на «собет заједно са сибињским поклисаром,

да стану страни «како од

година обичавало.» Мај. Cons. 166 5.— 68. Држ. Архив. Молдавски кнез Бранкован, дође н. пр. год. 1703. у Цариград, би примљен до душе на саслушај у уторник, али му не дадоше благовати под кубом, него га тефтедар обуче у кафтан

отпусти. (Hanmer IV., 54.) Горе се још догоди поклисару московскога кнеза год. 1592. Ibему на просто дадоше благовати у двору «weil sein Herr» «пише hесарски ресиденат von Khrek witz kein gekrönter König ist?» (Hammer passim). Овако се стварају одлуке и обичаји према һуди и доброј вољи «господаря свијета.

a

не

на

се

Ного

и

не

[ocr errors]
« ПретходнаНастави »