У тај исти час намагоше јањичарима којијех бјеше 15.000, сви на једноме крилу авлије, те на тај знак, док „ми улажасмо, потрчаше све што прије могоше на неко „мјесто гдје им раздијелише чорбу (јуху) и хљеб. Јањичари се повратише на своје мјесто, а ми прођосмо кроз » авлију пуну народа под кубу гдје стајаше велики везир „који бјеше изишао на диван'. Он по сриједи сједаше „на његову пријестолу, лијево два кадиаскера, бива „врховни азијски и румелијски суци, десно везири од „Кубе, Тефтедар и Нисанџи 2. Крај овога сјеђаху интер» нунциј и ресидент Његовога Ћесарскога Величанства. „Повише пријестола великога везира бјеше прозор са » позлаћеним жалузијама за којима стајаше велики господар. Ми приступисмо на Кубу и наклонисмо се Ње» говоме Височанству, који се обрадова кад нас видје (а » вриједно је успомене да имаше на руци дијамант прекомјерне величине) па нас одведоше на стран под кубом »гдје оно тридесет капиџија бијаху донијели тридесет „кеса са нашим данком. Ту нас исчекиваху руснамеџи, » бива књиговође царства и везнедар Баши са многијем » везнедарима и њиховијем писарима. Ми сједосмо на „двије шемблије од кадифе, а везнедари избројише и из„мјерише цио данак у тренућу ока (а нека којигођ даје » новаца буде на опрезу и нека пази Арговим очима како их броје и мјере речени везнедари). Пошто ту » измјерише данак, положише га опет у тридесет кеса, »и запечативши их предадоше их тридесеторици капи„џија, који с оном четворицом који ношаху сваки по » служавник, поредише се пред врата која воде Великоме „Господару, а за њима стајаху друге капиџије са дарима » интернунцијевим: велики и прелијепи сахат, два велика 1 Под кубетом од дивана сједи велики везир и они везири којима цар даје то право, па ce зато зове Kubbe Vesirleri, везири од Кубе. Али то је прост наслов И они не дијеле ни мало власт са великим везиром.

2 Нисанци Баши, државни тајник за султанов потпис. Једнак бјеше у части са тефтедаром бива државним ризничаром.

» свијетњака, два имбрика, једна велика копања на четири „ноге, један крчаг, сви од сребра и пуно комада броката. » Пошто предадосмо данак реченијем капиџијама, изве„доше нас кроз тајна врата од Кубе пред Кубу, на мјесто » што нам приправише да гледамо дијељење плаће јањи»чарима. Пешкирџи баши и Чаушилар Емине које нам > дадоше за церемонисте, одведоше нас на речено мјесто „гдје нам бјеше разагнули ћилим од сукна да сједнемо. „Пошто нас ови намјестише на одређено мјесто, одалечише свјетину да нас не би нико сметао; па од нашега „мјеста све до мјеста гдје им се раздаваше плаћа, поре> даше два реда капиџија да никоме не допусте да нам заступи. А они долажаху кад и кад да нас питају, „видимо ли све и смета ли нас когођ.

И кад дође вријеме да им се даде плата, долажаху »јањичари на сатније и њиховоме пуковнику, или чор

1 Посланицима се даваше након предаје, султанска намирница од којијех имамо четири примјера у Monumenta Serbica, бива Мехмеда II. од год. 1471., Бајазита II. од год. 1512., Селима І. од год. 1513. и Сулејмана II. од год. 1520.—1523. Исписујемо намирницу Мехмеда IІI. : «Оть великога господара и великога цара Амир Султана Мехмедь бега «кцезу и властеломь Дубровачски. Много здравље да прими племенство «ви, а то да знате, како дођоше ваши поклисари И Ваше властеле на «порту царства ми, Никша Журетић (Giorgi) и Френцешко Пуцић (Pozza) «и донесоше от вас закон и харач царства ми девет хиљадь дукать златехь »внетцах, које узех и примих царство ми месеца ноебриа, а на покони «дънь у суботу вь лето рождества Христова тисућу и четириста и седм«десеть и прву за годину која греде плаћеву и тисућу и четири ста «седмдесеть и друго лето до први дьнь месеца ноебриа. А писа у Визе», Mon. Ser. CDXXXVIII.

А ево једне намирнице из XVII. вијека у српском званичном пријеводу: «Узрок од ове славне царске заповиједи господа дубровачка на«ходећи се на ређистру од Либра од 1081. од 27. «гемалилук ахира» «Т. ј. од првог новембра 1082. до 9. реџеба т. ј. до првог новембра, «од државе речене господе, динар од харача, дванаес тисућа и пецат «унгара штампанијех, од које половица чини шестисућа двијесто и «песет истијех унгара штампанијех од згор речена сума del 1082. na «14. rebiul evelumun Maro Caboga и Giorgio Buchia Поклисари из рука «њиховијех у славни Cazn (Хазна) у честито тезоро, јес било предадено «ради којех каутела ова славна царска заповијед јес им дата у руке, «тако да знате И славном царском биљегу поклонивши се да имате «потпуно вјерности. Дата мјесеца Ребиул ахир годишта 1082. и то се «разумије по нашему броју до први новембра 1671.» (Држ. Архив).

» баџији, даваху плату за његову сатнију; та плаћа бјеше » у кожнијем тобоцима стављена пред кубу, а да је ми „видимо, па на један знак она сатнија јањичара трчаше » стрмоглавце да је узме, а многи се јањичари лијепо » преметнуше трчећи да ухвате плаћу и свака се сатнија » повраћаше са својим пуковником, и тако дадоше пореду » плаћу свим јањичарским сатнијама. Дођоше за тијем Џебе„џије 1, Тобџије, Буглахи, Спахије, Арсеналоти и Левенте » Стријелци, Пеици 3, Нишанџије, Балтаџије *, Халваџије * » Кухачи, и плаћа коју раздијелише опет другијем у „палачи Великога Везира, а од новаца које бјеху при» правили под кубом за раздијелење плаће, остаде триста » кеса које однесоше у царску ризницу.

5

2

,

„Раздавши плаће, донијеше под кубу објед великоме „везиру и другијем горе реченијем госпарима који сje> даху под кубом, а нама донијеше објед на оно мјесто „гдје гледасмо свечаност. За истом трпезом бијасмо „заједно са чаушлар-емином, ми два, два драгомана, » капетан и бријач; а за другу сједоше наши трговци. » Донијеше нам толико јестива, да претекоше нашијем

4 Који сијеку дрва.

5 Који праве слатко.

6

Cons. 1665. -68. Држ. год. 1703. у Цариград,

Портин ћеремонијо није био сталан у томе. Радило би се онако како би који достојанственик био подмићен или како би у којим везама била једна држава с Османлијама. Тако једном су поклисари дубровачки сидјели са великим везиром при собету. Године 1665. (1. априла) Велико Вијеће одобри н. пр. дар од два комада свиле приказан Капичилар-ћехаји по посланицима Бони и Пуцићу у Једрену: «да буду примљени На «собет заједно са сибињским поклисаром, а не да стану на страни «како се од много година обичавало. Мај. Архив. Молдавски кнез Бранкован, дође н. пр. би примљен до душе на саслушај у Уторник, али му не дадоше благовати под кубом, него га тефтедар обуче у кафтан И отпусти. (Hammer IV., 54.) Горе се још догоди поклисару московскога кнеза год. 1592. Њему на просто не Дадоше ни благовати у двору «weil sein Herr» (( (пише Кесарски ресиденат von Khrekwitz «kein gekrönter König ist» (Hammer passim). Овако се стварају одлуке и обичаји према ћуди и доброј вољи «господара свијета.

слугама и да би били могли учинити и трећу трпезу. » Благовавши овако у присуству каквијех четрдесет или » педесет тисућа душа, поредише се чауши на једној » страни супроћ нама од кубе све до горе реченијех „врата која воде к султану, а међутијем велики везир >> изасла телхисџију Великоме Господару са телхисом у »руци да прими заповијед у цара да доведе пред његово „лице посланике. Овај телхис јест писамце које напише » везир Великоме Госпару, а телхисџија обучен је у ,, брокату са сребрном шибиком у руци, корача полагано > држећи руку врло високо, па кад сребрном шибиком » удари о земљу, кудгођ прође телхис, сви се дубоко » поклоне царевијем словима. Пошто се телхисџија поврати к великоме везиру, изашавши испод кубе ћесарев интер» нунциј и ресиденат, прођоше мимо нас к вратима царскијех одаја и код врата ставише кафтане њима и » њиховој пратњи. Приступивши за тијем к нама КапиЏилар Ћехаја Великога Госпара, Чаушлар Емини и чауш баша и обукоше у кафтане и нас и наше дворане. „Када то учинише, прођоше испод кубе горе именована » два кадиаскера и унишавши у царске одаје и пољубивши тло пред царскијем пријестолом, вратище се » наузначице и тако исто учини јањичарски ага.... про„ђоше за тијем испод кубе везири од кубе и стадоше у „царскијем одајама; пошљедњи отиде велики везир и он » стаде ондје. Послије тога уведоше на царски саслушај господина Quarienti ћесаровога интернунција са госпо»дином Талманом ресидентом. А кад изађоше они уве» Доше нас с нашијем драгоманима Барком и Лучићем. » Сваки од нас четворице бијаше праћен од двојице ка„пиџи баша1, а Кадри-ага капиџи баши, који дође с нама,

»

1 Овај портин обичај, да су капини баше водиле посланике к султану држећи их с једне и друге стране испод пазуха, глас је да је постао од оно доба када је Милош Обилић приступио к султану Мурату на Косову пољу без пратње и цару турио нож у срце. Gontaut Biron биљежи такођер по предаји сасвијем опћенито: «cérémonies», вели његов

„те хтједе на силу да уведе или мене или господина Рести-ја би уклоњен на срамоту од другијех.

„Од првијех врата све до врата одаје у којој бјеше » цар 1, иђасмо на ћилиму од тамно-црљена баршуна извезена златнијем цвјетовима. Повише врата висијаше » огромни смарагд. Ступисмо у дворану саслушаја, која бијаше сва постављена тамно-црљеном кадифом изве»зеном подигнутијем златом управо дивно. Зидови по» кривени златном тканином, пребогато извезеном. Около » наоколо душеци од кадифе извезене у злату; у једноме собњем куту бјеше пријесто у облику велике постеље „с небом, чије су рêсе биле ките бисера и златне жице, а на дну драго камење. Ова постеља или пријесто, „ бјеше покривена тамно-црљеном кадифом извезеном би„сером, а душеци око пријестола од исте кадифе извезене бисером. По сриједи, са стране пријестола, сједаше Велики Цар, ноге му почиваху на два скалина извезена » у злату, а бјеше обучен у кабаници бијелога броката, » постављена самур-кожухом. Илаке, које покриваху са » свијем прси и пуцета. Кабанице бијаху од дијаманата. На глави имаше царску перјаницу врло дивно накићену „дијамантима, а на лијевој руци имаше прстен, онај гласовити дијаманат Константинов. Лијево на пријестолу

биограф Bordier (Op. cit. 69.). «qui se font depuis que fut tué un Grand Seigneur, dont sera cy après parlé, par un Turc feignant lui vouloir baiser les mains. Једини поклисар који се противио томе правилу, би François de Noailles, посланик Карла IX. год. 1572. «A la première audience qu'il reçut de Sa Hautesse» пише Comte de Saint-Priest (Memoires sur l'Ambassade de France en Turquie Paris. Leroux 1877. стр. 194. il se debarrassa des capigibachis qui, selon l'usage, le soutenaient sous «<les bras et il s approcha seul du Sultan pour baiser, suivant la coutume, «d'abord sa robe, puis sa main. В. такођер de la Jonquière Op. cit. 280. Hammer пориче истинитост овога догађаја, али без добријех разлога. Ми имамо нов доказ у Фрања Гундулића «Relatione fatta alla Santità di N. S. Gregorio XIII circa alcuni particolari del Turco.» (Jug. Akad. Рукопис бр. 79.) који је написао свој извјештај године 1574. док је jom Noailles био у Цариграду.

1 Опис који слиједи много је лепши од Бордиеровога у посланству Gontaut-Biron-a.