Слике страница
PDF

„Дне 12. октомбра“ пише Маро Кабога „час прије „зоре дигосмо се из наше палаче и пођосмо на диван „великога господара.“ Први бјеху шест диван-чауша на „коњу са Меџевесима око главе, за њима ходаху четири „младића језикâ праћена јањичарима на ногама, а за њима „три слуге ношаху данак праћена Барком и Лучићем; „долажасмо онда нас двојица успоред, окружени са два„десет и четири слуга пјешака, затијем наш капелан и „бријач, па дванаест наших трговаца и штићеника. Ови

Сулејману Сјајноме год. 1532. se poi“ говори један извјештај о његовом посланству - che esso havuto indosso una veste da Turco che se erra „messo quel giorno, essendo cosi costume che chi in la prima volta „аlla presenza di quel signore, et in саро havea la baretta el susсrto „аUla christiana, e perché paresse difforme il vestito cosi (овдје су испуштене нечитљиве ријечи у изворнику).

Summario della Relatione del capitano Rinconi stato oratore del ré Х-mo al Signor Turco fatta familiarmente. У дјелу Сharriére. Negotiations de la France dans le Levant. (Види потпуни наслов овога дјела на другом месту).

Посланик Jean de Gontaut.-Biron приступи 5. марта 1605. на исти начин на саслушај султану : « Pour cet effet donc. le seigneur AmbasAsadeur fit faire quelques habits à la longue, avec des berettes ou bonets „de velours noir, comme se faict ordinairement a telles cérémonies. v. Ambassade en Turquiе стр. 64. По овоме се види како је бесприродно чућење онога безименога писца у Енгела (30.4—305) који се шћаше ругати ношњи дубровачких поклисара год. 1804. говорећи: „Auch ist die „Kleidung derselben bei dieser Gelegenheit ausserst auffallend, weder Tür„kisch noch Europäisch, sondern eine sonderbare alte Illyrische Tracht mit „Ilangen Bärten.“ Уопће је та „Наndschriftliche Nachricht eines Augen„Zeugen aus Constantinopel" смјеса лажи и персифлажа, па се чудимо онако озбиљноме историку како бјеше Енгел да је приопћио без примједбе оно глупо писамце. В. још о ношњи дубровачких поклисара Кусаић, Оp. cit. стр. 162—166.

* Не би умјели боље описати свечани саслушај наших поклисара код султана, но исписавши у својој умјереност и сликовиту приповијест Măра Кабoге. Ови први саслушаји бијаху знаменити дани за кршћанску дипломацију у Цариграду у оно доба кад је од Порте још дрхтао свијет, те се кршћанске власти надметаху, не као данас од интереса са свим друге природе, него од страха која ће бити боље примљена од Порте. Тога ради сви посланици описаше вазда највјерније и најсјајније ту депtree en scéne", дипломатичке радње у Цариграду. Неколико таквих описа сачувао нам је Hammer (Gesch. d. Osmanischem Reiches) особито свечаног улаза интернунција грофа Етингена првог пуномоћника код карловачког мира год. 1699. Овај први дубровачки опис придружује се својом оригиналношћу оним другим, већ познатим, као уметак нове локалне шаре слици историје цариградскога живота.

Li

„јем редом дођосмо до Бакчи-Капије“ гдје управо бјеше „узјахао Господин di Quarienti, Ђесаров Интернунциј“. „Пошто обома бјеше опредијељен исти дан за диван и „одређено вријеме и дворски церемонијб“; упути се он „наприједа са својом пратњом, а ми одма за њиме, они „на мали пушкомет. Улице врвијаху народом, па видјесмо

„да и велики градови имају свој добар дио радозналости.

„Дођосмо к вратима царске палаче гдје бијаше велико„мноштво људи што стража што гледалаца. Ступивши „у прву авлију препуну свијета, сађоше у сриједи сви „с коња до нас самијех који прођосмо напријед те сја„хасмо код врата друге авлије, мјесто гдје не само слазе „с коња велики посланици, него и сам велики везир . . . . „УЉезавши у другу авлију, дође нам у сусрет Пешкеџи „Баши“, и поздравивши нас узе од три слуге данак раз„дијељен у тридесет кеса од коже и предаде их три„десеторици капиџија, свакоме по једну, а четворици „другијех свакоме по један служавник од сребра. На „истоме нас мјесту сусретоше чаушбаша и капичинар„кехаја“ великога господара у кабаницама од броката, „постављена самуровим кожухом, а у руци сребрном „шибиком, а ови ступаху пред нама да нам отворе пут, „а пред њима два по два све тридесет и четири капиџије.

* Багџе-Капуси, Перивојна Врата код пристаништа Топхане. Тамо ступају на крај сви посланици и драгомани.

* Herr Quarient Edler von Rall, hесаров интернунциј приопћи на том слушају Султану наступ на пријесто ћесара Јосипа II. Хамер, који напомиње да су у један дан примљени Сушаrient и Кабога, погријешно биљежи да је то било 20, јулија (op. cit. IV. стр. 88.—89.) док није него, како видимо у Кабоге, 12. октoмбра. Интернунцију бише на уласку у Цариград забрањене трубље.

* Како је Султан примао на свечани саслушај само један дан у недјељи, тако су готово вазда била примљена два посланика заједно. Тако су дубровачки поклисари примљени били год. 1668. заједно са оландешким поклисаром Соlyer-ом. Год. 1677. са Француским поклисаром Nointel-ом, год. 1706. с интернунпејем и т. д.

“ Пешкеџи Баши, бива врховни мештар трпезнога рубља, који чува напице и ручинчиће.

° Капиџилар Киајаси, врховни коморник (Oberstkámmerer).

„У тај исти час намагоше јањичарима којијех бјеше „ 15.000, сви на једноме крилу авлије, те на тај знак, док „ми улажасмо, потрчаше све што прије могоше на неко „мјесто гдје им раздијелише чорбу (јуху) и хљеб. Јањичари се повратише на своје мјесто, а ми прођосмо кроз „авлију пуну народа под кубу гдје стајаше велики везир „који бјеше изишао на диван“. Он по сриједи сједаше „на његову пријестолу, лијево два кадиаскера, бива „врховни азијски и румелијски суци, десно везири од „Кубе, Тефтедар и Нисанџи“. Крај овога сјеђаху интер„нунциј и ресидент Његовога Ћесарскога Величанства. „Повише пријестола великога везира бјеше прозор са „позлаћеним жалузијама за којима стајаше велики го„сподар. Ми приступисмо на Кубу и наклонисмо се Ње„говоме Височанству, који се обрадова кад нас видје (а „вриједно је успомене да имаше на руци дијамант преко„мјерне величине) па нас одведоше на стран под кубом „гдје оно тридесет капиџија бијаху донијели тридесет „кеса са нашим данком. Ту нас исчекиваху руснамеџи, „бива књиговође царства и везнедар Баши са многијем „везнедарима и њиховијем писарима. Ми сједoсмо на „двије шемблије од кадифе, а везнедари избројише и из„мјерише цио данак у тренућу ока (а нека којигођ даје „новаца буде на опрезу и нека пази Арговим очима „како их броје и мјере речени везнедари). Пошто ту „измјерише данак, положише га опет у тридесет кеса, „и запечативши их предадоше их тридесеторици капи„Uија, који с оном четворицом који ношаху сваки по „служавник, поредише се пред врата која воде Великоме »Господару, а за њима стајаху друге капиџије са дарима „интернунцијевим: велики и прелијепи сахат, два велика

" Под кубетом од ливана сједи велики везир и они везири којима цар даје то право, па се зато зове Кubbe Vesirleri, везири од Кубе. Али то је прост наслов и они не дијеле ни мало власт са великим везиром.

* Нисанци Баши, државни тајник за султанов потпис. Једнак бјеше у части са тефтедаром бива државним ризничаром.

„свијетњака, два имбрика, једна велика копања на четири „ноге, један крчаг, сви од сребра и пуно комада броката. „Пошто предадосмо данак“ реченијем капиџијама, изве„доше нас кроз тајна врата од Кубе пред Кубу, на мјесто „што нам приправише да гледамо дијељење плаће јањи„чарима. Пешкирџи баши и Чаушилар Емине које нам „дадоше за церемонисте, одведоше нас на речено мјесто „гдје нам бјеше разагнули ћилим од сукна да сједнемо.

„Пошто нас ови намјестише на одређено мјесто, одале

„чише свјетину да нас не би нико сметао; па од нашега „мјеста све до мјеста гдје им се раздаваше плаћа, поре„даше два реда капиџија да никоме не допусте да нам „заступи. А они долажаху кад и кад да нас питају, „видимо ли све и смета ли нас когођ.

„И кад дође вријеме да им се даде плата, долажаху „јањичари на сатније и њиховоме пуковнику, или чор

* Посланицима се даваше након предаје, султанска намирница од којијех имамо четири примјера y Monumenta Serbiса, бива Мехмеда II. од год. 1471., Бајазита II. oд год. 1512., Селима I. од год. 1513. и Сулејмана II. од год. 1520.–1523. Исписујемо намирницу Мехмеда II. : gОтњ великога господара и великога цара Амир Султана Мехмедњ бега скцезу и властеломњ Дубровачски. Много здравље да прими племенство 4ви, а то да знате, како дођоше ваши поклисари и ваше властеле на . . порту царства ми, Никша Журетић (Giorgi) и Френцешко Пуцић (Pozza) а и донесоше от вас закон и харач царства ми девет хиљадњ дукатњ златехњ „внетцах, које узех и примих царство ми месеца ноебpиа, а на покони АдЋнњ у суботу вњ лето рождeства Христова тисућу и четириста и седмо десетњ и прву за годину која греде плаћену и тисућу и четири ста * а седмдесетњ и друго лето до први дњнњ месеца ноебриа. А писа у Визе", Mon. Ser. CDXXXVIII. А ево једне намирнице из ХVII. вијека у српском званичном пријеводу : - Узрок од ове славне царске заповиједи господа дубровачка наАходећи се на ређистру од Либра од 108 1. од 27. Агемалилук ахира Р Ат. ј. од првог новембра 1 082. до 9. решеба т. ј. до првог новембра, и од државе речене господе, динар од харача, дванаес тисућа и пецат дунгара штампанијех, од које половица чини шестисућа двијесто и опесет истијех унгара штампанијех од згор речена сума del 1082. na - 14. rebul evelumun Maro Cabogа и Giorgio Buchia IIоклисари из рука

Алиховијех у славни Cazn (Хазна) у честито тезоро, јес било предадено

о ради којех каутела ова славна царска заповијед јес им дата у руке, А тако да знате и славном царском биљегу поклонивши се да имате „потпуно вјерности. Дата мјесеца Ребиум ахир годишта 1082. и то се дразумије по нашему броју до први новембра 1671.9 (Држ. Архив).

„баџији, даваху плату за његову сатнију; та плаћа бјеше „у кожнијем тобоцима стављена пред кубу, а да је ми „видимо, па на један знак она сатнија јањичара трчаше „стрмоглавце да је узме, а многи се јањичари лијепо „преметнуше трчећи да ухвате плаћу и свака се сатнија „повраћаше са својим пуковником, и тако дадоше пореду „плаћу свим јањичарским сатнијама. Дођоше затијем Џебе„ције", Тобџије, Буглахи, Спахије, Арсеналоти и Левенте“, „Стријелци, Пеици“, Нишанџије, Балтаџије“, Халваџије“ и „Кухачи, и плаћа коју раздијелише опет другијем у „палачи Великога Везира, а од новаца које бјеху при„правили под кубом за раздијелење плаће, остаде триста „кеса које однесоше у царску ризницу.

„Раздавши плаће, донијеше под кубу објед великоме „везиру и другијем горе реченијем госпарима који сје„даху под кубом, а нама донијеше објед на оно мјесто „гдје гледасмо свечаност". За истом трпезом бијасмо „заједно са чаушлар-емином, ми два, два драгомана, „капетан и бријач: а за другу сједоше наши трговци.

„Донијеше нам толико јестива, да претекоше нашијем

или Туфекџије, ковачи оружја.

Мрнари.

Носиоци копља.

Који сијеку дрва.

Који праве слатко.

Портин ћеремонијо није био сталан у томе. Радило би се онако како би који достојанственик био подмићен или како би у којим везама била једна држава с Османлијама. Тако једном су поклисари дубровачки сидјели са великим везиром при собету. Године 1665. (1. априла) Велико Вијеће одобри н. пр. дар од два комада свиле приказан Капичилар-ћехаји по посланицима Бони и Пуцићу у Једрену: „да буду примљени на а собет заједно са сибињским поклисаром, а не да стану на страни „како се од много година обичавало. Р. Maj. Cons. 1665.–68. Држ. Архив. Молдавски кнез Бранкован, дође н. пр. год. 1703. у Цариград,

M
2
З
4
5

6

би примљен мо душе на саслушај у Уторник, али му не дадоше бла

говати под кубом, него га тефтедар обуче у кафтан и отпусти. (Наmmeг IV., 54.) Горе се још догоди поклисару московскога кнеза год. 1592. Поему на просто не дадоше ни благовати у двору „weil sein Негr" и пише ћесарски ресиденат von Khrek witz - kein gekrónter König ist'' (Наmmer passim). Овако се стварају одлуке и обичаји према ћуди и доброј вољи „господара свијета. “

« ПретходнаНастави »