Слике страница
PDF

„слугама и да би били могли учинити и трећу трпезу. „Благовавши овако у присуству каквијех четрдесет или „педесет тисућа душа, поредише се чауши на једној „страни супроћ нама од кубе све до горе реченијех „врата која воде к султану, а међутијем велики везир „изасла телхисцију Великоме Господару са телхисом у „руци да прими заповијед у цара да доведе пред његово „лице посланике. Овај телхис јест писамце које напише „везир Великоме Госпару, а телхисција обучен је у „брокату са сребрном шибиком у руци, корача полагано „држећи руку врло високо, па кад сребрном шибиком „удари о земљу, кудгођ прође телхис, сви се дубоко „поклоне царевијем словима. Пошто се телхисција поврати „к великоме везиру, изашавши испод кубе ћесарев интер„нунциј и ресиденат, прођоше мимо нас к вратима цар„скијех одаја и код врата ставише кафтане њима и „њиховој пратњи. Приступивши за тијем к нама Капи„Uилар Ђехаја Великога Госпара, Чаушлар Емини и чауш „баша и обукоше у кафтане и нас и наше дворане. »Када то учинише, прођоше испод кубе горе именована „два кадиаскера и унишавши у царске одаје и пољу»бивши тло пред царскијем пријестолом, вратише се »наузначице и тако исто учини јањичарски ага..... про„ћоше за тијем испод кубе везири од кубе и стадоше у » царскијем одајама; пошљедњи отиде велики везир и он „стаде ондје. Послије тога уведоше на царски саслушај „господина Ошаrienti hесаровога интернунција са госпо»Дином Талманом ресидентом. А кад изађоше они уве»доше нас с нашијем драгоманима Барком и Лучићем. »Сваки од нас четворице бијаше праћен од двојице ка

„пиџи баша“, а Кадри-ага капиџибаши, који дође с нама,

* Овај портин обичај, да су капиџи баше водиле посланике к султану држећи их с једне и друге стране испод пазуха, глас је да је

постао од оно доба када је Милош Обилић приступио к султану Мурату

на Косову пољу без пратње и цару турио нож у срце. Gontaut Birom биљежи такођер по предаји сасвијем опћенито : „сerémonies', вели његов

„те хтједе на силу да уведе или мене или господина „Рести-ја би уклоњен на срамоту од другијех.

„Од првијех врата све до врата одаје у којој бјеше „цар“, ићасмо на ћилиму од тамно-црљена баршуна из„везена златнијем цвјетовима. Повише врата висијаше љ огромни смарагд. Ступисмо у дворану саслушаја, која „бијаше сва постављена тамно-црљеном кадифом изве„зеном подигнутијем златом управо дивно. Зидови по„кривени златном тканином, пребогато извезеном. Около „наоколо душеци од кадифе извезене у злату; у једноме „собњем куту бјеше пријесто у облику велике постеље „с небом, чије су ресе биле ките бисера и златне жице, да на дну драго камење. Ова постеља или пријесто, „бјеше покривена тамно-црљеном кадифом извезеном би„сером, а душеци око пријестола од исте кадифе извезене „бисером. По сриједи, са стране пријестола, сједаше „Велики Цар, ноге му почиваху на два скалина извезена „у злату, а бјеше обучен у кабаници бијелога броката, „постављена самур-кожухом. Илаке, које покриваху са »свијем прси и пуцета. Кабанице бијаху од дијаманата. „На глави имаше царску перјаницу врло дивно накићену „дијамантима, а на лијевој руци имаше прстен, онај гла„совити дијаманат Константинов. Лијево на пријестолу

биограљ Border (Ор. cit. 69.). „Фui se font deрuis que fut tué un Grand Seigneur, dont sera су арrés parlé, par un Turc feignant lui vouloir baiser les mains.” Једини поклисар који се противио томе правилу, би François de Noailles, посланик Карла IX. год. 1572. A la premiéге audience qu'il recut de Sa Hautesse” пише Comte de Saint-Priest (Memoires sur l'Ambassade de France en Turquie Paris. Lerouх 1877. стр. 194. Alil se debarrassa des capigibachis qui, selom Tusage, le sоutenaient sous „Iles bras et il s approcha seul du Sultan pour baiser, suivant la coutume, „d'abord sa robe, puis sa main." В. такођер оle la Jonquiére Op. cit. 280. Hammer пориче истинитост овога догађаја, али без добријех - разлога. Ми имамо нов доказ у Фраља Гундулића „Relatione fatta ala Santita di N. S. Gregorio XIII circa alcuni particolari del Turco.” (Jug. Akad. Рукопис бр. 79.) који је написао свој извјештај године 1574. док је још Noailles био у Цариграду.

" Опис који слиједи много је лепши од Бордиеровога у посланству Gontaut-Biron-a.

|

-¢:\S..{‘ Silk‘ 3:22:32! I.'5...'.'. 1:03": a Ha

l I _ I I s V ` by‘ I II I ' I“- I I» _"- I. _. _ _ r ` | ». un“? I ::u a. un n e}. ¿4...5 - IJ. ___ .sr-.1- -J-c-oje noi I 1 I- V S _ \ I ‘hp-I I. ¡’ri '- i‘. » '1-- u" I u ‘I _ j x ` h‘ _"\\,` "' g I-\1‘- s I I _ V_ É _ LE:: L _.. I my. m~ <— I n I ' \ I-I‘ I I’ r I *- w .m - ' i‘ Nl!— ‘I. \ \ Í‘: w. ,` ug‘: :I\ ._ _ :I: _, 't .1.- ‘L _! "N. b \ C II .\‘ ‘Q I‘ KI I II s - ` i<u`V I.’ ‘ i ¡.- r. l--'-'fi-r---V »__ III-In R. ".Í ì " 'IR -\ `V ` ¡‘lt . V“ ` "` Vl I‘ - _ l I :I-i I _ ,- l . -t I‘ _.lm¢.“ " I k b I I I t _ I fa _ U.. :ga _a ‘rr’. rr: _rumu- f; -mÜ \ .`, \ I \ '_ I II I ` n. '_' I' _ _ _gu-__.. _ ‘ I I‘ - I I > I f’ r r . o I ’ _I _'- ‘ T. ‘ ' “.Ï“ un‘ I \` ' 'ùfì‘ im, :t t‘... z" :I I. l i Ž' 4.:... li I h tt" I A I Q 'I ì Å _ h ' Š r I _ > '-II \ ` ""`V" `\ è...) ``IV :" _ l fr .I \ A‘: \‘VV V u V i' _ _ _ e. . :'1' ‘ ' ==. ,L .-='¡ =,::-,=f.' -- :: --: =::.° i‘- -J. -..a~ \ - Cc‘ t. .l -' 'r=. ‘l : : ‘o,’ ' ."".-IL'*:‘."‘I‘_ . =_-. I Qu . \ ` ` E " -` _ i ""- I "- I I _ f ’ I _ _II-II w" I ¡'— \‘ "u. ` k l- \ "" I ‘¡I __ . _,ý I - II. _ - I in:: - "T ‘ r... ` ‘I g ` Q Th-q I l h I'll: _:g h. Il ,l-.— I *l..-__Č.: ‘g ‘ ‘ fi IC. ¡‘Í t .- ' A \' 1 l" :u _ _. __ ti: :Ji {oí—ÉL; "" ‘¡g—x -.: _ I -t\ t ` Ë- i- :1- “5-1...- 1..: _ _ ‘Q. ` v. ‘x l ‘I "J -- -" l: ...FL 7 ‘:15: I 'Ï'ÍuI ‘¿l-j-~ .' '- _ —. - --: 2-- a _ ' =-- -;:u"° I“ 1 ¿"Ja—.5,X ‘ \_ 'I I l « \I I _ _I _.- In- _ _I I... :_ _ '- ‘if—IQ- ' ` J - -.. . 4.‘?- ' Í '¿“E‘L at". _ -— '\ ` .. ' s . -. _ .- ' . , "_L- ‘t {iz Ĺ 'u I _. ,'=- ‘ . ‘ —;., 1 ' 5,?‘ _ - - l _ I . .I l __:ý- _ F - _H 4-1-- '- - un. - -..t o - ...'. ' _- ' , -| I .I I - "_ ` I.‘ I' . ._ _ ‘- 3- 'J- Lu— Í | I ' U* " . ' a - =. Ĺ VI..¡--'.:'-' -: 7| - . ._ a -.. ' - I. . _ Ir Í a‘: 4 I l I _ "' III l I. ‘- _ = D _: T:_ _ I _ I I- I i _ ‘E _ i 'i 't i _ l '1 - I. I I ` II ' _r . ' __ :I _ni l- .1 . I '- ..’ '_ I. ‘- 7'.‘ 1 _ ._ I 1 .g I `l I I I I I g ’ _- _lu- IAI- _i I - 'I- II.. ‘I _ \ I I __- _ _ _I. I _ - ì - - - - - _ i. :., -- _ -Î . I {_ _ I _ .'- - I. I Í Í _ .— _- : _- __ _ I \ '_- I _i__- li "_-hm ::I 1 ‘ ' . "'- P. “hr-„2:1 1 _ _ _ s u. _ 'II I _ f I...- J _ _ ‘ ' _- _ i? 1 "I . ' . ' ' i - ¿tar-35" I I I I I I I i I m“. _ -. - - . ' ‘I. :_ __:~ |

»славно пријестоље харач пошиљали и предавали тако », и сада по нама њиховијем поклисарима послаше, који », речени харач сада у Хазну и Мирију дадосмо и пре„дадосмо. Молимо умиљено Ваше премогуће царство, да „поглед милостиви и благодарни с којем смо били вазда „гледани од Вашијех славнијех и честитијех пређа, Пра»Ajеда славне успомене, тако на исти начин да и Ваше „славно царство, да би достојало уздржат га више нас, „за бити под крилом од protecioni Вашега благодарнога „царства; а ми умиљене слуге у дне и у ноћи и у свако „доба молићемо без пристанка господина Бога за сваку „већу славу и Феличитат Вашега преузвишенога царства. „Амин.“ Први портин тумач Никола Маурокордато преведе „говор на турски. Велики господар не одговори по оби„чају ни рјечце, него руком отпусти поклисаре ". „Иза чеса“ наставља нам Кабога, „повратисмо се, и оставивши „нас гдје нас узеше, вратисмо се другом авлијом са „нашом пратњом и узјахасмо коње гдје бијасмо сјахали „оно јутро. Јањичари и сви други које нађосмо у другој „авлији стајаху на своме мјесту; а прва авлија бијаше „тако пуна свијета, да једва могасмо проћи у пркос сили „диван чауша, који нам на коњу отвараху пут. Нађосмо „такође у првој авлији господу нунција и ресидента на

" По староме закону узимље се да не слуша султан поклисаре него да слуша велики везир, који му стоји о боку. Овоме говори тумач смисао бесједе, а велики везир изриче је султану у двије ријечи. Цар не одговара никада ни рјечце поклисарима. Млетачки посланици давају нам и разлог: „Dal Bassa ci fill risposto bene” пишу Агостино Нани и Ђакомо Капело Дужду из Цариграда (25. Sett. 1600.) je che il „Re aveva udito volentieri quello avevamo detto; е рег il vero mentre „parlavamo ci miro Sua Maestà di continuo, e mel partirsi abbassó gli „occhi col qual cemno si puo dire che i1 Ré volesse approvare cio che „gli avessimo esposto, e servisse di risposta (non accostumаndo mai di „darla' надодавају у шифрама срег barbara grandezza"). B. Barozzi e Berchet, Relazioni, passim. У свој османлијској повијести помиње се само један једини пут, да је проговорио султан на саслушају, а и то не поклисарима, него великом везиру. То се зби у Ески-Сагри 20. новембра 1667. када му дубровачки поклисар Јакета Палмотић приопћи ј у име Републике трус 6. априла В. II. књигу овога дјела.

дувковник и осмлнско цАРство 12

„коњу, па пошто нас церемонисти поставише на одре„ћена мјеста, почеше излазити јањичари из прве авлије, „два по два, носећи на плећима кесе које им дадоше У „јутро за плаћу. Бјеше бујица реченијех јањичара са „њиховим ода башијама", па премда трчаше та бујица, „опет не изађоше до дебеле уре. На пошљетку изађе „јањичарски ага, са многобројном пратњом, а пред њим „иђаху пуковници; за њима они који добише, како „рекосмо, плату; пак везири од кубе са њиховом пра„тњом; па капиџи баши са њиховом службом, и на по„сљетку велики везир са многом пратњом. Сви коњи „бијаху лијепо накићени, а ко чита ове записке нека „помисли какве врсте бијаху коњи. Пошто прође велики „везир, упутише се ћесарски министри с њиховом пра- - „тњом, а за њима ми са бројнијом поворком од јутрашње, „јер нам приђоше два друга диван чауша, шест капи“ „ција, два ћехадара Мусур агина са шест нашијех чауша. „Оно јутро сви нам истријебише пут да нас не би заду| - шили и на коњу, та у авлији, та на чаршији пред „царском палачом, а путем којијем се враћасмо, бјеше „неизрециво мноштво људи пјешке и на коњу, силно „мноштво жена пјешке и у каруцама, а рекоше нам да „је сам велики господар стајао у каљезу“ с једне куле „свога врта. На тај начин обучени ми и наш двор у „кафтанима, слиједисмо ћесареве министре све до Бакши „капије на поље, те они пођоше у лађама, а ми онако „величанствено урешени, ухватисмо се на коња кући, али „мјесто да отпочинемо, ваљало се побити раздавајући „бакшише турцима који нас бјеху отпратили, а кад ове „отпустисмо дође Тамбулхана великога господара, коју „такође отпустисмо. Међутијем господин Маурокордати „посла нам честитања на сретноме дивану.“

--" –

ЧКапетани.

* Кафез (од ове је ријећи наша кавез) зове се уопће сваки прозор у Харему који је затворен решеткама.

« ПретходнаНастави »