Слике страница
PDF
ePub

Службене нотификације

Портине Републици.

цровидности', имамо се још већим чудом зачудити да је Дубровник знао себни и својим поклисарима извојштити часно мјесто на двору великога господара. Тјесне везе ради са Дубровником, султан јављаше од старине кнезу Дубровачком службеним списом знамените згоде њего

вога владања, бива стувања на иријесто, побједе, обрезовање своје дјеце. На султаново крунисање Република шиљаше два поклисара да је заступају, исто онако како их шиљаше на крунисање угарских краљева *. На обрезовање султанове дјеце слаху се такође поклисари обично један сам *. Та два државна чина приоптиваху се такође млетачкоме дужду, па пољском, Француском и енглеском краљу, али побједе само дубровачкоме кнезу позивљући га, да се обрадује и да моли Бога за султаново здравье. Ну Република мишљаше друкчије о срећи султaнoвoга оружја, па приопћиваше те гласове кршћанским дворовима на знање и опомену погибeнoга сусједства“.

[ocr errors]

2

1 «Ce sont les secrets de Dieu", пише Gontaut-Biron своме краљу 12. јунија 160 8., жалећи се на турску обијест атральавост кршћанску «qui seul sçait le temps des choses mais qui veult faire, cognoistre aux «hommes combien peu ils sçavent prendre les choses comme il fault, et «par là leur faire mespriser et la raison et la sagesse humaine. Correspondence diplomatique.

Тако н. пр. Бајазиту ІІ. год. 148 1.; Селим у І. год. 15 12.; Сулејмапу ІІ. год. 1 5 2 0.; Мухамеду III. год. 1595. и т. д. Чини се, да је Дубровник, као трибутарна држава, први добивао службену вијест од султана, јер видимо да Сенат у свом састанку 10. маја 1512, год. даје власт Кнезу и Маломе Вијећу да приопhи: «creacionem novi imperatoris «Turcorum Selim filii junioris magni Turci, cui Selimo pater cessit solium «ad peticionem Janiziarorum die 23 Aprilis p9 praete » Папи, краљу угарскоме, млетачкоме дужду, напуљскоме подкраљу « et aliis quibus eis (videbitur et cum literis mittendi grippos et cum eis cursores. Cons. Rog. у Дипломатаријуму.

Мехмед II. год. 14 59. за синове Бајазита и Џема. (Luccari, 105). Год. 148 1. млетачки изванредни поклисар Soranzo находи се код обрезоватьа Мехмеда, сина Мурата III., са поклисарои дубровачким hecaревим, Француским

(Relazioni y Barozzi e Berchet). Код обрезовања синова Мехмеда IV. 1675. Републику заступа Маројица Кабога очијему знаменитоме посланству говоримо у дуго у. ІІ. Кіњизи овога дјела.

Први глас о побједи Селима I. у Мисиру год. 151 6. стиже •y Јевропу нашој Републици писмом Селимовог сина Сулејмана. Исписујемо

[ocr errors]

3

пољским.

4

У самоме Цариграду, дубровачки поклисари бјеху у части пред царом. Када би свршио Рамазан, па на дан Посланици дубровачки у части иред Султана.

Барјама пројаxао Султан Цариградом у Џамију, посланици би имали згодно мјесто да гледе свечани алај, а у џамијиној авлиjи разгледали би царске коње. Тако исто гледаху поклисари са особита мјеста излазак цареве војске. Кад би се дигао Султан улов послао би поклисарима кад кад убијену дивљач. То беше једно од највећих одликовања што је цар могао исказати посланицима". Порта је знала Дубровнику дати задовољштине за погрде дубровачкијех поданика или католичкога обреда ни мање ни више него ли да се радило о једној великој сили. Уврједа нанешена поклисару бјеше често педеісана и жигосана. Ово су без сумње изузеци обичноме поступању портиним према кршћанским поклисарима, али баш ови изузеци свједоче за моралну силу Републикину на Босфору. Сачувао нам се типички при

на

га у додатку под бр. XV. из Шариерових Négotiations de la France dans le Levant I. 12 sqq. Република приопћи ово писмо Папи Лаву х. који га посла Францускоме краљу Фрању І., е да би краља нагнао рат против Турчина. Цинкајзен II. 1516. добро каже да је Сулејман у писму неистински поспјешио за једно годиште освојење цијелога Мисира. Папа, говорећи о разним гласовима који се проносе о тој побједи надодаје да су Дубровчани добро знали што је и како је: «et nunc”, пише Лав øparby retiam ad nos eadem de re contra ac ille scribit non unis rumo«ribus afferatur tamen quoniam Ragusini nobis significant existimare se «Turcarum tiranum, quae ipsis a filio perscribuntur, aliqua ex parte confecisse victoriamque apud ipsum stetisse. » В. писмо у Шариера I. 13.— 14. Гласовити пораз Персијски код Чалдирана (2 3. августа 1514.) би јављен Републици по поклисару Хамзи Солуф-у, а Сенат та приопhи Млецима, те се књига налази у Сануда, диари 1496.— 1 5 3 3. (Vol. 1 ed. Valentinelli Venezi 1863.) Другу знамениту побједу над Персијанцима код Вана год. 1550. приопли цар Сулејман Републици по свом поклисару Сенат дарова 500 дуката у злату и у драгоцјеном сукну. Послаше се том пригодом да честитају султану посланици Маро Џиво Кабога и Маро Мата Геталдића са даровима у вриједности од 2000 дуката. Annales апопутi ed. Nodilo. Напомињемо овдје да Порта није обичавала јављати ове знамените згоде Царства ни Молдавској ни Сибињу.

1 н. пр. 29. септембра год. 160 5. Султан шаље поклисарима дар дивљу свиньу убијену у лову, па дворски церемониста јавља то поклисарима на службени начин. Депеша Валентина Торђића у Гучетићеву Архиву.

коме

на

мјер те портине наклоности према Дубровачким поклисарим: двадесет и деветога јануара 1605. умре у Цариграду посланик Валентин Борђи. Кајмакам великога везира даде посланицима Марку Базељу и Јакову СоргуБобаљевићу бурунтију бива допуст, да поклисара сахране у Галати. Спровод пролажаше обалом морском. Раиси, бива мрнари на галијама, побунише се видећи кршћанску литију и на тисуће нахрупише на улицу и препријечише пут спроводу. Настане силна забуна. Поклисари измaкoшe и већ шћаху однијети мртво тијело у виноград покојникова нећака Брње Борђића, али јавивши неко о буни дивану, султан заповједи да се поклисар сахрани у Галати и то »y брк онима који то не би хтјели. « Тако се зби свечана поворка, на султанову заповијест, а на опhe дивљење другијех поклисара, упути се најдуљим путем, да је свак види, и поклисара сахранише са великим сјајем. Сутра дан поклисари искаху задовољштину код кајмакама и казну смутљивцима. А паша ће њима: у не сумњајте о у томе, али не узмите то за уврједу, јер док вас цар части, у не може вас осрамотити лопов, који ће, вјерујте ми, убит себи учинио срамоту, а не вама“ '.

Мјесто, што Дубровник бјеше освојио себи и својим поклисарима у Цариграду, имао је приписати још једној Дубровник је сијело покли другој околности. Дубровник бјеше на

име, својом политичком радњом, силним поморским везама његових бродова и најпосле занимањем за ствари свијета, које су се на сто начина дотицале његових интереса, бјеше, велимо постао средиште политичкијех вијести тако знаменито, да би се једва која модерна пријестоница могла мјерити с њиме. Ова би се наша тврдња могла учинити прећерана, да се не би могли утврдити необоривим доказима из дипломатскијех списа онога времена. Знамо н. пр. да су прву вијест о смрти чувенога гусара Хајредина Барбаросе 27. јулија 1546.

сарскијех вијести за Јевропу

и за Исток.

1

Депеша поклисарева Сенату 1. Фебруара 1 € 05. Архив Gozze.

2

Дубровачки поклисари у Цариграду јавили Сенату, који је приопћи Дужду и да се тако млетачки поклисар могао хвалити Карлу V., да му је он први дао тај глас". Бој на Лепанту (7. октобра 1571.) Република није обзнала него тек 6. новембра из Млетака и Јакина, али то само с тога што галија, која је у Млетке носила вијест о кршћанској побједи није могла приспjети у Дубровник због страшне олује. (Lett. e Comm. di Levante 1571. — 73. Али смрт Хенрика IV. (24. маја 1610.) јавише дубровачки поклисари у Цариграду самоме посланику Gontaut-Biron-y. коме приспије та вијест тек четрдесети дан*. Чини се, да је такође Урота Праха против енглеског парламента

1

con

«Questa mattina la solita riverentia mia recevi lettere di V. Serta de 29 del passato, per le quali mi è commesso ch' io commu«nichi a sua Mtà l'aviso della morte di Barbarossa, hatuta per via di Ragusei comme in quelle; et perche heri nelli avisi che li communicai, rsi diceva ch' el detto Barbarossa era migliorato, procurai di subito far rintendere a Sua Ma questo novo aviso, acciochè prima da altri non

fusse communicato.» Депеша Алвиза Mocenigа дужду из Ландсху" 8. августа 15 46. B. Venetianische Depeschen vom Kaiserhofe, herausgegeben von der K. Akademie der Wissenschaften, Wien, 1889. Temsky I. Band. Ми смо у државноме Аркиву нашли писмо републикино 19. јулија год. 154 6. без адресе управљено може бити кардиналу Протектору или напуљском подкраљу, које гласи у изворнику овако : Exme Dae Dne Semp. Obsme. Per non manchare dalla solita devotiine nostra e servitu quale portamo alla vra Exa habbiamo per questo corier a posta voluto inviare le presenti a V. Ecc. e significarli qualmente per lettere di ny (nostri) del cor. (слиједи једна нечитљива ријеч) Consti habiamo сome Cariadinbassa detto Barbarossa sendo stato infirmo alcuni giorni di flusso alli XXVII del passato mese era passato dalla presente vita, la quale nuova e certa e vera pero pregamo Dio voglia ad (venire) la Repubca chrna e non havendo che dir (слиједе двије нечитљиве ријечи) re bacciato le mani humile sе (опет нечитљива ријеч) ассоmаnd рrеgаn N. S. Iddio la conservi. Da Raugia el XIX de luglio MDXLVI, Exe V. Devotiss Rector ёt Consilium Bhag-y. Овако ће од прилике бит Република писала и Дужду истога дана.

Истина је до душе да Bordier историк Gontaut-Biron-овога посланства тврди, да

се убиство Францускога краља обазнало првом од млетачких јевреја (B. Ambassade en Turquie стр. 8.) Али против тога имамо ријеч самога Баила Симона Контарина, који говорећи у извјештају овијестима које Дубровчани проносе остварима кршћанства по Цариграду, надодаје као знаменит примјер «la morte del Re Chriristianissimo che lo stesso Ambasciatore di Francia la seppe appunto da loro «Ambasciatori. (Relazione y Barozzi e Berchet).

2

свом

тод. 1606. приопheна првом од дубровачкијех поклисара великоме везиру, који је рече запањеноме енглескоме посланику". оугарским стварима француски посланик Giоntаut-Biron извјешћује свога краља на основи разговора са дубровачким поклисарима, шта више приопћује краљу њихова предвиђања ?. Али у Јеврони није било трада, не изузевши ни саме Млетке, који би боље знао што се збива у Цариграду и на свему Истоку. То је природно, ако промислимо, да је Дубровник само знајући све и све прије од свијех другијех могао на вријеме одољети, својом дипломацијом, невољама времена. Имао је дакле право Туро Mattei рећи дубровачкоме архибискупу Конвентатију (1714.), да ће од властеле обзнати delle nove » spettanti alla Corte di Constantinopoli che in Roma ven»gono e stimate e gradite come certe e più sincere, che » quelle che di qualunque altra parte colà vengano« s. Heбројене су исправе које потврђују, да је Република краљу Угарскоме и Папи давала најбоље и најпрве вијести о источним стварима. А што је још знаменитије, Млеци, који имаху ипак сталнога Баила у Цариграду, обазнаше доста пута догађаје на Истоку тек од дубровачкијех поклисара или од простих Дубровчана неслужбеним путем *.

па

зато не знамо колико им

2

Овако тврди у својој денеши 14. марта 1 606. Gontaut-Biron, премда поклисари Базеи и Copro-Бобаљевић нас је доказати противно у њиховој депеши 23. фебруара исте године (Архив Gozze). Поклисарима је међу тим било стало да се оправдају пред енглеским послаником што су ту вијест приофили великоме везиру, е мијемо вјеровати.

«Les Ambassadeurs de Raguse», пише Gontaut-Biron 26. јулија 1 606. «qui arrivèrent samedi dernier portans le Tribut qu'ils doivent, croyent « cest accord fаict (говорило се наиме о погодби Бочкајевој и угарских «бунтовника са һесаром) et que les Hongres ayent repris sur les Turcs «la ville de Lippa, et taillé en pièce quatre ou cinq mil Turcs qui marq choient pour en empescher l'effect. Correspondence diplomatique, 65. В. такођер депешу 12. маја 1607. Ibid 139.

Informatione data a Roma del 1714 Mons. Conventati Arcivo di Ragusa da D. Giorgio Mattei sopra varii punti utili al buon gоvеrno della sua chiesa. Zibaldone # 267/416. Библиотека Мале Браће.

4 о томе имамо мноштво доказа у Сануда (Diarij), а то 34 саму периоду 1 496.- 1 533, Тако н. пр. године 1 4 9 9., 1500., 150 3., 1510.,

13

3

nuovo

ДУБРОВНИК и османско ЦАРСТВО

« ПретходнаНастави »