Слике страница
PDF
[graphic]

цровидности", имамо се још већим чудом зачудити да је Дубровник знао себи и својим поклисарима извојштити часно мјесто на двору великога господара. Тјесне везе ради са Дубровником, султан јављаше од старине кнезу Дубровачком службеним списом знамените згоде њего

[graphic]

Службене нотизикације

“,““ вога владања, бива ступања на пријесто, побједе, обрезовање своје дјеце. На султаново крунисање Република шиљаше два поклисара да је заступају, исто онако како их шиљаше на крунисање угарских краљева“. На обрезовање султанове дјеце слаху се такође поклисари обично један сам“. Та два државна чина приопћиваху се такође млетачкоме дужду, па пољском, Француском и енглеском краљу, али побједе само дубровачкоме кнезу позивљући га, да се обрадује и да моли Бога за султаново здравље. Ну Република мишљаше друкчије о срећи султановога оружја, па приопћиваше те гласове кршћанским дворовима на знање и опомену погибенога сусједства“.

* „Ce sont les secrets de Dieu", пише Gontaut.-Biron своме краљу

12. јунија 1608., жалећи се на турску обијест а траљавост кршћанску u gui seul scait le temps des choses mais qui veult faire, cognoistre auх Ahommes combien peu ils scavent premdre les choses comme il fault, et Apar la leur faire mesрriser et la raison et la sagesse humaine. “ Correspondence diplomatique.

° Tако н. пр. Бајазиту II. год. 1481.; Селиму 1. год. 1512.; Сулејмапу II. год. 1520. ; Мухамеду III. год. 1595. и т. д. Чини се, да је Дубровник, као трибутарна држава, први добивао службену вијест од султана, јер видимо да Сенат у свом састанку 10. маја 15 12, год. даје власт Кнезу и Маломе Вијећу да приопћи: и стеacionem novi imperatoris „Turcorum Selim filii junioris magni Turci, cui Selimo pater uessit solium „ad peticionem Janizilarorum die 23 Aprilis p5., praet. P. Папи, краљу угарскоме, млетачкоме дужду, напуљскоме подкраљу веft aliis quibus eis „ videbitur et cum literis mittendi grippos et - cum eis cursores. P Cons. Rog. у Дипломатаријуму.

* Мехмед II. год. 1459. за синове Бајазита и Џема. (Luccari, 105). Год. 1481. млетачки изванредни поклисар Soranzо находи се код обрезовања Мехмеда, сина Мурата III., са поклисаром дубровачким ћесаревим, Француским и пољским. (Relazioni y Barozzi e Berchet). Код обрезовања синова Мехмеда IV. 1675. Републику заступа Маројица

Кабога о чијему знаменитоме посланству говоримо у дуго у II. књизи

овога дјела.

* Први глас о побједи Селима 1. у Мисиру год. 1516. стиже - у Јевропу нашој Републици писмом Селимовог сина Сулејмана. Исписујемо

У самоме Цариграду, дубровачки поклисари бјеху у части пред царом. Када би свршио Рамазан, па на дан ““,“.” Барјама пројахао Султан Цариградом у

части пред Султана.

цамију, посланици би имали згодно мјесто да гледе свечани алај, а у џамијиној авлији разгледали би царске коње. Тако исто гледаху поклисари са особита мјеста излазак цареве војске. Кад би се дигао Султан у лов послао би поклисарима кад кад убијену дивљач. То бјеше једно од највећих одликовања што је цар могао исказати посланицима“. Порта је знала Дубровнику дати задовољштине за погрде дубровачкијех поданика или католичкога обреда ни мање ни више него ли да се радило о једној великој сили. Уврједа нанешена поклисару бјеше често педепсана и жигосана. Ово су без сумње изузеци обичноме поступању портиним према кршћанским поклисарима, али баш ови изузеци свједоче за моралну силу Републикину на Босфору. Сачувао нам се типички при

Ar"

га у Додатку под бр. ХV. из Шариерових Négotiations de la France dans le Levant I. 12 sqq. Република приопћи ово писмо Папи Лаву Х. који га посла Францускоме краљу Фрању I., е да би краља нагнао на рат против Турчина. Цинкајзен II. 1516. добро каже да је Сулејман у писму неистински поспјешио за једно годиште освојење цијелога Мисира. Папа, говорећи о разним гласовима који се проносе о тој побједи надодаје да су Дубровчани добро знали што је и како је: ег nunc“, пише Лав Фрању „etiam ad nos eadem dе ге contra ac ille scribit non umis rumoAribus afteratur tamen quoniam Ragusini nobis significant existimare se „Turcarum tiranum, quae ipsis a filio perscribuntur, aliquа ех раrte confecisse victoriamque apud ipsum stetisse.“ B. писмо у Шариера I. 13.—14. Гласовити пораз Персијски код Чалдирана (23. августа 1514.) би јављен Републици по поклисару Хамзи Солуф-у, а Сенат га приопћи Млецима, те се књига налази у Сануда, Диари 1496.—1533. (Vol. 1 ed. Valentinelli Venezi 1863.) Другу знамениту побједу над Персијанцима код Вана год. 1550. приопћи цар Сулејман Републици по свом поклисару коме Сенат дарова 500 дуката у злату и у драгоцјеном сукну. Послаше се том пригодом да честитају султану посланици Маро Џиво Кабога и Маро Мата Геталдића са даровима у вриједности од 2000 дуката. Annales апопутi ed. Nodilo. Напомињемо овдје да Порта није обичавала јављати ове знамените згоде Царства ни Молдавској ни Сибињу.

* Н. пр. 29. септембра год. 1605. Султан шаље поклисарима на дар дивљу свињу убијену у лову, па дворски церемониста јавља то поклисарима на службени начин. Депеша Валентина Ђорђића у Гучетићеву Архиву.

мјер те портине наклоности према Дубровачким поклисарим: двадесет и деветога јануара 1605. умре у Цариграду посланик Валентин Ђорђи. Кајмакам великога везира даде посланицима Марку Базељу и Јакову СоргуБобаљевићу бурунтију бива допуст, да поклисара сахране у Галати. Спровод пролажаше обалом морском. Раисu, бива мрнари на галијама, побунише се видећи кршћанску литију и на тисуће нахрупише на улицу и препријечише пут спроводу. Настане силна забуна. Поклисари измакоше и већ шћаху однијети мртво тијело у виноград покојникова нећака Брње Ђорђића, али јавивши неко о буни дивану, султан заповједи да се поклисар сахрани у Гaлати и то „у брк онима који то не би хтјели.“ Тако се зби свечана поворка, на султанову заповијест, а на опће дивљење другијех поклисара, упути се најдуљим путем, да је свак види, и поклисара сахранише са великим сјајем. Сутра дан поклисари искаху задовољштину код кајмакама

“ и казну смутљивцима. А паша ће њима: „не сумњајте о Ј

„томе, али не узмите то за уврједу, јер док вас цар части, „не може вас осрамотити лопов, који ће, вјерујте ми, „бит себи учинио срамоту, а не вама““.

Мјесто, што Дубровник бјеше освојио себи и својим поклисарима у Цариграду, имао је приписати још једној gg. Avroj околности, Дубровник бјеше на

сарскијех нијести за Јерошу

-- Pre-" " " име, својом политичком радњом, силним поморским везама његових бродова и најпосле занимањем за ствари свијета, које су се на сто начина дотицале његових интереса, бјеше, велимо постао средиште политичкијех вијести тако знаменито, да би се једва која модерна пријестоница могла мјерити с њиме. Ова би се наша тврдња могла учинити прећерана, да се не би могли утврдити необоривим доказима из дипломатскијех списа онога времена. Знамо н. пр. да су прву вијест о смрти чувенога гусара Хајредина Барбаросе 27. јулија 1546.

* Депеша поклисарева Сенату 1. фебруара 1605. Архив Gozze.

Дубровачки поклисари у Цариграду јавили Сенату, који је приопћи Дужду и да се тако млетачки поклисар могао хвалити Карлу V., да му је он први дао тај глас“. Бој на Лепанту (7. октобра 1571.) Република није обзнала него тек 6. новембра из Млетака и Јакина, али то само с тога што галија, која је у Млетке носила вијест о кршћанској побједи није могла приспјети у Дубровник због страшне олује. lett. e Comm. di Levante 1571. —73. Али смрт Хенрика IV. (24. маја 1610.) јавише дубровачки поклисари у Цариграду самоме посланикy Gontaut.-Biron-у. коме приспије та вијест тек четрдесети дан“. Чини се, да је такође Урота Праха против енглеског парламента

“ ouesta matina con Ia solita riverentia mia recevi lettere di V. Ser“, de 29 del passato, per le quali mi e commesso ch" iо соmmuwnichi a sua M5, 1' aviso dela morte di Barbarossa, haruta per Oria di „Ragusei comme in quelle ; et perche heri nelli avisi che li communicai, asi diceva ch' el detto Barbarossa era migliorato, procurai di subito far wintendere a Sua M", questo novo aviso, accioché prima da altri mom Afusse communicato. 9 Депеша Алвиза Moceniga Ayжду из Ландсхута 8. августа 1546. B. Venetianische Depeschen vom Kaiserhofe, herausgegeben von der K. Akademie der Vissenschaften, Vien, 1889. Temsky I. Band. Ми смо у државноме Аркиву нашли писмо републикино 19. јулија год. 1546. без адресе управљено може бити кардиналу Протектору или напуљском подкраљу, које гласи у изворнику овако : Ex" D5 D3 Semp. Obs". Per non manchare dala solita devotine mostra e servitu quale portamo alla vra Ex", habbiamo per questo corier a posta voluto inviare le presenti a V. Ecc. e significarli qualmente per lettere di ny (nostri) del cor. (слиједи једна нечитљива ријеч) Const", habitamo come Cariadin

bassa detto Barbarossa sendo stato infirmo alcuni glorni di lusso ali

ХХVII del passato mese era passato dala presente vita, la quale nuova e сerta e vera pero pregamo Dio voglia ad (venire) la Repub' chr5 е non havendo che dir (слиједе двије нечитљиве ријечи) г", bacchato le mani humil“ se (опет нечитљива ријеч) accomand, pregan', N. S.“ Iddio la conservi. Da Raugia el ХIХ de luglio MDХLVI, Ex“ V. Devotiss Rector et Consilium Rhag-у. Овако ће од прилике бит Република писала и Дужду истога дана.

° Истина је до душе да Border историк Gontaut-Biron-овога посланства тврди, да се убиство Францускога краља обазнало првом од млетачких јевреја (В. Ambassade en Turquie стр. 8.) Али против тога имамо ријеч самога Баила Симона Контарина, који говорећи у свом извјештају о вијестима које Дубровчани проносе о стварима кршћанства по Цариграду, надодаје као знаменит примјер „la morte del Rе СhriAstianissimo che lo stesso Ambasciatore di Francia la sepре арpunto da lого „Ambascilatori.“ (Relazione у Barozzi e Berchet).

год. 1606. приопћена првом од дубровачкијех поклисара великоме везиру, који је рече запањеноме енглескоме посланику“. О угарским стварима вранцуски посланик Contaut.-Biron извјешћује свога краља на основи разговора са дубровачким поклисарима, шта више приопћује краљу њихова предвиђања“. Али у Јевроши није било града, не изузевши ни саме Млетке, који би боље знао што се збива у Цариграду и на свему Истоку. То је природно, ако промислимо, да је Дубровник само знајући све и све прије од свијех другијех могао на вријеме одољети, својом дипломацијом, невољама времена. Имао је дакле право Ђуро Маttei рећи дубровачкоме архибискупу Конвентатију (1714.), да ће од властеле обзнати „delle nove „spetanti ala Corte di Constantinopoli che in IRoma ven„gono e stimate e gradite come certe e pih sincere, che „guelle che di qualunque altra parte colá vengano“ “. Небројене су исправе које потврђују, да је Република краљу Угарскоме и Папи давала најбоље и најпрве вијести о источним стварима. А што је још знаменитије, Млеци, који имаху ипак сталнога Баила у Цариграду, обазнаше доста пута догађаје на Истоку тек од дубровачкијех поклисара или од простих Дубровчана неслужбеним путем“.

„ “ Овако тврди у својој депеши 14. марта 1606. Gontaut.-Biron, премда поклисари Базељи и Сорго-Бобаљевић настоје доказати противно у њиховој депеши 23. Фебруара исте године (Архив Gozze). Поклисарима је међу тим било стало да се оправдају пред енглеским послаником што су ту вијест приопћили великоме везиру, па зато не знамо колико им смијемо вјеровати.

° „Les Ambassadeurs de Raguse”, пише Gontaut-Biron 26. јулија 1606. „gui arriverent samedi dernier portans le Tribut qu'ils doivent, croyent „cest accord faict (говорило се наиме о погодби Бочкајевој и угарских „бунтовника са ћесаром) et que les Hongres ayent repris sur les Turcs „1a ville de Lippa, et tailé en piece quatre ou cinq mil Turcs qui mar„choient pour en empescher l'effect." Correspondence diplomatique, 65. В. такођер депешу 12. маја 1607. Ibid 139.

° Informatione data a Roma del 1714 a Mons. Conventati nuovo Arcivo di Ragusa da D. Giorgio Mattei sopra vari punti utili al buon governo dela sua chiesa. Zibaldone X. 267/416. Библиотека Мале Браће.

* О томе имамо мноштво доказа у Сануда (Diarij), а то за саму периоду 1496.– 1533, Тако н. пp. године 1499., 1500., 1503. 1510.,

дувновник и осмлнско цАРство 13

« ПретходнаНастави »