Слике страница
PDF
ePub

мјер те портине наклоности према Дубровачким поклисарим: двадесет и деветога јануара 1605. умре у Цариграду посланик Валентин Ђорђи. Кајмакам великога везира даде посланицима Марку Базељу и Јакову СоргуБобаљевићу бурунтију бива допуст, да поклисара сахране у Галати. Спровод пролажаше обалом морском. Раиси, бива мрнари на галијама, побунише се видећи кршћанску литију и на тисуће нахрупише на улицу и препријечише пут спроводу. Настане силна забуна. Поклисари измакоше и већ шћаху однијети мртво тијело у виноград покојникова нећака Брње Ђорђића, али јавивши неко о буни дивану, султан заповједи да се поклисар сахрани у Галати и то у брк онима који то не би хтјели. « Тако се зби свечана поворка, на султанову заповијест, а на опће дивљење другијех поклисара, упути се најдуљим путем, да је свак види, и поклисара сахранише са великим сјајем. Сутра дан поклисари искаху задовољштину код кајмакама и казну смутљивцима. А паша ће њима: „не сумњајте о „томе, али не узмите то за уврједу, јер док вас цар части, ,не може вас осрамотити лопов, који ће, вјерујте ми, бит себи учинио срамоту, а не вама⟪1.

[ocr errors]

сарскијех вијести за Јевропу и за Исток.

Мјесто, што Дубровник бјеше освојио себи и својим поклисарима у Цариграду, имао је приписати још једној Дубровник је сијело покли- другој околности. Дубровник бјеше на име, својом политичком радњом, силним поморским везама његових бродова и најпосле занимањем за ствари свијета, које су се На сто начина дотицале његових интереса, бјеше, велимо постао средиште политичкијех вијести тако знаменито, да би се једва која модерна пријестоница могла мјерити с њиме. Ова би се наша тврдња могла учинити прећерана, да се не би могли утврдити необоривим доказима из дипломатскијех списа онога времена. Знамо н. пр. да су прву вијест о смрти чувенога гусара Хајредина Барбаросе 27. јулија 1546.

1 Депеша поклисарева Сенату 1. фебруара 1605. Архив Gozze.

Дубровачки поклисари у Цариграду јавили Сенату, који је приопћи Дужду и да се тако млетачки поклисар могао хвалити Карлу V., да му је он први дао тај глас 1. Бој на Лепанту (7. октобра 1571.) Република није обзнала него тек 6. новембра из Млетака и Јакина, али то само с тога што галија, која је у Млетке носила вијест о кршћанској побједи није могла приспјети у Дубровник због страшне олује. (Lett. e Comm. di Levante 1571.-73. Али смрт Хенрика IV. (24. маја 1610.) јавише дубровачки поклисари у Цариграду самоме посланику Gontaut-Biron-y. коме приспије та вијест тек четрдесети дан 2. Чини се, да је такође Урота Праха против енглеског парламента

1 «Questa mattina con la solita riverentia mia recevi lettere di V. Serta de 29 del passato, per le quali mi è commesso ch' io commu«nichi a sua Mtà l'aviso della morte di Barbarossa, havuta per via di »Ragusei comme in quelle; et perche heri nelli avisi che li communicai, «si diceva ch' el detto Barbarossa era migliorato, procurai di subito far «intendere a Sua Mta questo novo aviso, acciochè prima da altri non »fusse communicato.» Депеша Алвиза Moceniga Дужду из Ландсхута 8. августа 1546. B. Venetianische Depeschen vom Kaiserhofe, herausgegeben von der K. Akademie der Wissenschaften, Wien, 1889. Temsk y I. Band. Ми смо у државноме Аркиву нашли писмо републикино 19. јулија год. 1546. без адресе управљено може бити кардиналу Протектору или напуљском подкраљу, које гласи у изворнику овако: Exme Dne Dne Semp. Obsme. Per non manchare dalla solita devotiine nostra e servitu quale portamo alla vra Exa habbiamo per questo corier a posta voluto inviare le presenti a V. Ecc. e significarli qualmente per lettere di ny (nostri) del cor. (слиједи једна нечитљива ријеч) Const habiamo come Cariadinbassa detto Barbarossa sendo stato infirmo alcuni giorni di flusso alli XXVII del passato mese era passato dalla presente vita, la quale nuova e certa e vera pero pregamo Dio voglia ad (venire) la Repubca chrna e non havendo che dir (слиједе двије нечитљиве ријечи) rli bacciato le mani humille se (опет нечитљива ријеч) accomand pregan N. S. Iddio la conservi. Da Raugia el XIX de luglio MDXLVI, Exe V. Devotiss Rector êt Consilium Rhag-y. Овако ће од прилике бит Република писала И Дужду истога дана.

2 Истина је до душе да Bordier историк Gontaut-Biron-овога посланства тврди, да се убиство Францускога краља обазнало првом од млетачких јевреја (B. Ambassade en Turquie стр. 8.) Али против тога имамо ријеч самога Баила Симона Контарина, који говорећи у свом извјештају о вијестима које Дубровчани проносе о стварима кршћанства по Цариграду, надодаје као знаменит примјер «la morte del Re Chri«stianissimo che lo stesso Ambasciatore di Francia la seppe appunto da loro «Ambasciatori.» (Relazione y Barozzi e Berchet).

год. 1606. приопћена првом од дубровачкијех поклисара великоме везиру, који је рече запањеноме енглескоме посланику. О угарским стварима француски посланик Gontaut-Biron извјешћује свога краља на основи разговора са дубровачким поклисарима, шта више приопћује краљу њихова предвиђања 2. Али у Јевропи није било града, не изузевши ни саме Млетке, који би боље знао што се збива у Цариграду и на свему Истоку. То је природно, ако промислимо, да је Дубровник само знајући све и све прије од свијех другијех могао на вријеме одољети, својом дипломацијом, невољама времена. Имао је дакле право Ђуро Mattei рећи дубровачкоме архибискупу Конвентатију (1714.), да ће од властеле обзнати „delle nove >> spettanti alla Corte di Constantinopoli che in Roma ven>>gono e stimate e gradite come certe e più sincere, che » quelle che di qualunque altra parte colà vengano". Heбројене су исправе које потврђују, да је Република краљу Угарскоме и Папи давала најбоље и најпрве вијести о источним стварима. А што је још знаменитије, Млеци, који имаху ипак сталнога Баила у Цариграду, обазнаше доста пута догађаје на Истоку тек од дубровачкијех поклисара или од простих Дубровчана неслужбеним путем

[ocr errors]

Овако тврди у својој денеши 14. марта 1606. Gontaut-Biron, премда поклисари Базељи и Сорго-Бобаљевић настоје доказати противно у њиховој депеши 23. фебруара исте године (Архив Gozze). Поклисарима је међу тим било стало да се оправдају пред енглеским послаником што су ту вијест приопћили великоме везиру, па зато не знамо колико им смијемо вјеровати.

2 «Les Ambassadeurs de Raguse", пише Gontaut-Biron 26. јулија 1606. «qui arrivèrent samedi dernier portans le Tribut qu'ils doivent, croyent «cest accord faict (говорило се наиме о погодби Бочкајевој и угарских «бунтовника са һесаром) et que les Hongres ayent repris sur les Turcs la ville de Lippa, et taillé en pièce quatre ou cinq mil Tures qui mar«choient pour en empescher l'effect." Correspondence diplomatique, 65. В. такођер депешу 12. маја 1607. Ibid 139.

3 Informatione data a Roma del 1714 а Mons. Conventati nuovo Arcivo di Ragusa da D. Giorgio Mattei sopra varii punti utili al buon governo della sua chiesa. Zibaldone No 267/416. Библиотека Мале Браће. О томе имамо мноштво доказа у Сануда (Diarij), а то зл саму периоду 1496.-- 1533, Тако н. пр. године 1499., 1500., 1503., 1510.,

ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО

13

Порти догађаје у кршћанству

И овом предности, која је још више била у цијени у оно доба никаквијех комуникација и тромијех вијести, Дубровник приопћиваше служио се Дубровник како силним оруа овоме догађаје кох Порте. жјем политичке моћи у Цариграду и у Јевропи. Док је кршћанству служио за гласника најтајнијех турчинових основа, он је у милости био код овога причајући му о догађајима у кршћанству. Ова последња ствар показаће се може бити као срамотна за кршћанскога кнеза и доиста и Млеци остентативно куде Дубровник и говоре с презиром о њему 1. Али истина је та да је то било у духу времена, и да ни друге државе, не само Дубровник, нијесу мислиле окаљати своју част на овај начин. Флорентинци, користи ради њихове трговине, приопћаваху Порти сваку новину у кршћанству 2, холандски и енглески поклисари чињаху то исто 3. А сам

3

1512., 1513. и 1520. Нико Гондола шаље из Дубровника млетачкоме Сенату родовно стабло персијске династије «la qual sara», вели Санудо, «qui avanti scrita e bela di lezer e saper". Другом опет Дубровачки Сенат описује млетачкоме како се збила мирна револуција на КОРИСТ новоме султану Селиму I. (1512.) и то да не може бити вјерније. Сандо уврсти писмо у сенатски протокол. О још знаменитијим примјерима говоримо мало даље.

1 Симон Контарини год. 1612. : «Servono costoro» бива Дубровчани «al Re dei Turchi d'esploratori e messageri continui delle Cose «della Cristianita, in concorrenza degli Ebrei». Алвизе Контарини год. 1636. «Li Ragusei..,. spie doppie, perché avvisano al Papa ed a Spagnuoli «quello che operano i Turchi, ed a questi partecipano gli affari di Cristianita».

2 Hammer, op. cit. passim, Види мало даље.

3 Алвизе Контарини (1636.): «I Turchi all incontro coltivano «questa confidenza (sc. degli Olandesi) per li erudimenti ed avvisi che degli affari dei Cristiani sogliono dal ministro olandese d'ordinario rice«vere. A Giovanni Morosini (1675—80). „Per coltivare però quest-ami«chevole corrispondenza di commercio trattengono li Stati (olandesi) un «ordinario residente appresso il Gran Signore e seguendo questo l'antiche «massime degl' antecessori, inferisce quotidiano pregiudizio alla xnita tutta, «coll erudire ed avvisare li ministri della Porta di tutte le piu occulte «tratazioni e maneggi, che vadino fra xni Principi insorgendo, svelando <col solo fine del profitto della sua nazione gli arcani più profondi delle «potenze più reputate e facendo purtroppo palesi le dissensioni e le debo«lezze dell' afflita Xnita." B. Barozzi e Berchet, Relazioni. Енглескога поклисара год. 1594. називље млетачки извјештај: «spia da intendere «le cose da Cristiani». Цинкајзен III.

Француски поклисар Gontaut-Biron рече на свечаном саслушању Султану, да му је краљ заповједио „de vous avertir de ces choses et des autres qui se passeront en la chrestienté, loroqu'il plaira a Ve Hesse d'en sçavoir des nouvelles". Па и сами Млеци, ако није утврђено да су јављали основе и дјела кршћанских кнезова, опет нијесу никад узмањкали ротити се с Портом против другијех власти, па честитати оној на побједе против кршћанства, које њој нанашаху користи 2. Не знамо јесу ли ти примјери кадри сасвијем оправдати Дубровчане, али без сумње знатно умањују немилу осамљеност дубровачке политике. Па тријеба је да нагласимо још и ову чињеницу: У колико су нам познати списи онијех вјекова, можемо утврдити да новине које приопћаваху Дубровчани Порти, а особито начин тога саопштавања, није нанио Кршћанству никаква зла, што друге државе неби биле кадре устврдити то у толикој мјери *. Имамо, напротив доказа, да вијести које Дубровник даваше Јевропи о турскијем стварима бјеху кад и када од прекомјерне користи и цијене. Ми сада н. пр. знамо, да је Себастијан Менчетић, ујак гласовитога дипломате Франа Гундулића, као дубровачки посланик у Млецима, објавио Сенату основе Селима II. о војни на Ципар још године 1563.

[blocks in formation]

2 Доста би било напоменути срамотни мир с Мехмедом II. послије пада Цариграда, па изванредно посланство Петра Зена «al serenissimo «Signor Turco» год. 1523. да му честита на заузеће Рода.

3 Флорентинци, само да би им Султан удијелио неке трговачке повластице обећаше му год. 1461. да ће настојати, да раскине свезу италијанскијех владара под старешинством Папе Пија II. Ово нам ириповиједају саме Cronache di Firenze del Dei. «I Fiorentini, che erano «sulle galeazze, manifestarono al G. S. i preparativi de' cristiani contro «di lui e come avrebbe potuto difendersi dai loro sforzi e gli promisero «di far il possibile per sciogliere la lega dei Cristiani e render inutili i «loro tentativi: a tanta iniquità li indusse l'odio, che portavano ai Veneziani, e la speranza di poter essi soli esser padroni del commercio nei paesi, che il Turco conquistava. Il G. S. fece poi grandi preparativi per «la guerra contro i xni col consiglio e disegno dei Fiorentini pudet me«minisse!» (У Хамера, passim).

« ПретходнаНастави »