Слике страница
PDF
ePub

В

[ocr errors]

са

ОНОМ

ithii, 1ата теч са м.lетачке стране потпуно и оправдана!

ноtgii11. Ме фактичне власти и упливисања на догађаје 1:1 'Е ПОЛЕ...е. размакнувши и одредивши даљине у

тiafo"ту! У богаству између Дубровника и останегічк1 Ari}маца (како н. пр. Тенова) можемо

С.13. Je.м :" з прије него ли је Султан кренуо на («Ви јење rora a!ем камена млетачке државе на Истоку'. 1 43 je Регулика Св. Марка послушала била свјет дубровачкоr іt. «..ника, била би без сумње сачувала тај Знаменти бедем против Османлија.

Ова Н.Е., с.lilia није још потпуна док не бацимо мa.to cЕjer.to-ru На везе републикине са оним кришћанским

ржавама које су имале велики дио у

Виеточним стварима. Испитавши ту странцy cito.blitttе убровачке политике разумјећемо боље не само у.ory Незіну у повијести левантској, него и знаменитe оrаt саје који наступају. Приро, но је да почнемо

с којом бјеше „Дубровнику суђено живoвaти у тисућљетном немирном Са Мачима, сусје.tеrѕу на мору и на суху.

Млетачки уж Андреја Дандоло, када га Петрарка 0,двратніе 1 раз та са Беновом, одврати великоме пјеснику: „Треба се угледати на старе Римљане, те оштрије бити ближtera сусједа, премда је слаб, него ли јачега

1. и 11.Бега 1 Манина. « Ово је сва млетачка политика 11:4ема ДубровнHку кроз тисућу година сусједовања на уру и на суху. Ријеч великога задарскога крижаране чя геc.tо jе редовјечнога Рима лагуна. Ата је

..; цің 1, 2 у да је мало која држава доди8. 1148:ству Прејасне Републике како тај і існуд млетачком земљом.

Исасма ре,дом утрнуше и на једној и на

[ocr errors]
[ocr errors]

wіt esco Condola и т. д. Ркп. Jug. Akad. бр. 79. ht rи да није на анамјера проговорити о »» 18 км него уколико се интереси и једне

у Цариграду.

другој обали Јадранскога мора мањи или већи организмі који живьеше мањом или већом самосвoјношћу, остадоше на два краја тога мора само двије опћине једна црема другој у кнежевскоме плашту обавите: Млеци и Дубровник. Ако је дужд излазио на Бучиндору да баци вјенчани прстен у море" » golfo di Venezia“ ако је то море и било у истини млетачко језеро, ипак један једини мали град спомињаше галијама Св. Марка да оно вјенчање није са свим савршено, да онај куф није са свим млетачки, да валови онога језера љубе неке хриди које не носе знак лављих панца. Дубровачки бијели барјак дубровачки поклисари, монотоне и Млецима досадљиве тужбе мале Републике, периодични просвједи против монопола заједничкога мора, прекидаху застару млетачкога тобожњега права *. Заман Млеци немољивим разлогом силе вријеђаху достојанство, а каткад и суверенство дубровачко, а страшним силовитим порезама, онемогућиваху дубровачку трговину по Јадранскоме мору. Заман закри

2

1

2

и

«Desponso Те, тare» говораше дужд бацајући прстен «in sigпит « verae et perpetuae potestatis». Барјак ратне

трговачке мрнарнице републикине бјеше сав бијел са ликом Св. Влаха.

з оспору међу Млецима и Дубровником за слободу бродареньа у Јадранскоме мору говоримо у II. књизи овога дјела,

То бјеше, ствар позната у Јевропи онога времена, али нико је није енергичније жигосао од Францускога поклисара Louis Helien-a. Кра. Будевит XII, који бјеше у рату с Млецима, заповједи године 1 509. овоме дипломати да по Њемачкој и по Угарској проповједи потпун расан млетачке државе. Том приликом Helien написа год. 1 5 10. у Аугсбургу силовит говор против Венеције коју зове : (venenosissima ac resurgens

vipera”. Посланик описује најенергичнијем ријечима тјескобу Дубровчана у Јадранском мору, «Nam ex hoc matrimorio (sc. cum Mare Adriatico)» вели Louis Hélien «nati sunt Venetis liberis, ab avidіѕѕіmіs еt crudelissimis «parentibus non degenerantes, insaciabiles balenae, immanes Lestrygones, rinfandi Cyclopes et Polyphemi, qui ita

obsident atque infestant, aut nulla monstra maris, nulli scopuli, aut tempestates, nulli praedonis «aut pyrrhate vehementius.

qBene sciunt hoc Rhagusani, qui in limitibus Turcarum aristocratiam atenent munitissimam, quos vocando et classibus opprimendo ad tantam rinopiam atque desperationem adduxerunt, ut ad Turcos confugere et illis «tributum pendere coegerint». (Овде писац преһерује истину. Дубровник није, ради млетачког насиља, почео данак Турчину давати, али је истина,

[ocr errors]

mare

Могаше

Биваху побуњене поданике Републике Св. Влаха. Заман, fiто дужд не

од стида да учини, чињаху по дубровачкоме мору његови службеници, проведитури, гувернатори, капитани іn Golfо, или

или како се већ сви зваху". Заман примаху и онај и ови поклонства и саламелеке дубровачкијех поклисара, сребрне врчеве и понизна

Сама чињеница једнога живога организма који имаше свој устав и своје законе, заставу, Флоту, војску, дипломацију и цркву, бјеше довољна да помрачи јединство млетачке хегемоније, да присили Прејасну да створи неку политику, и да призна, на тај начин, неко кореално суверенство мимо свога. За то је млетачка Република, са малим интермезима, у непрестаном спору са нашом. А тај

Писма.

1

да

потанко опише

II

саме

да се ради погибљи од млетачке похмелности, није никада хтио ријешити Порте). «Duo littora» наставља Нélien «Adriatici maris, Italicum et Пlyrricum ita inter se connexa, ut alterum absque altero vix vivere possit, a usque adeo disiunxerunt suis pestilentissimis edictis et pyratis, ut in csirtibus, in freto Siculo aut in maxima tempestate quicunque deprehendi (maluerint, quam Adriaticum navigare, Itali in libertate et ad mare nati » mare spectare potius, quam uti, frui navigareque possint.) B. Lamansky. Secrets d'Etat de Venise St. Petersbourg 1884. стр. 4 19.— 4 2 0.

Од небројених жаоба дубровачкога . Сената против летачкога насиља бирамо типички догађај. Године 16 69. (18. јануара) Сенат пише своме пословођи у Млецима Миху Соргу-Бобаљевићу да одмах пође к Дужду и му

све окрутности и сва насиља Говернатора in Golfo Giustiniani-ja на дубровачкој земљи да тражи у оне владе задовољштину. «Овај Giustiniani презревши нашу власт, «објесио је на својој галији једну потурицу испод наше твр«ђаве. Вративши се у Груж, провали у кућу некога Марина di Molo «II готово му силова кћер. Отац га пролера, али му се он освети. За«повједи наиме својим галеотима, те га ови нободоше ножем у прси и «У руку. У врту Лука Франа Боне шћаше му силовати дјевојку. Наручио «је из Боке Которске три лађе хајдука, на их сад пушта да живе у Гружу како хоће: руше са његовим галеотима и обарају оне куће, које оста« доше од трешње, шање их у Турску, да плијене и робе под очима «Турака, који станују у Груяжу. Промислите колико је то погибељно за «нашу слободу. Заповједи једној галији да стражи међу Корчулом и «Мњетом и да плијени све бродове из Јакина и Млетака, па да их поробе «и узму новце што носе. А нећемо ни да говоримо о гнусобама што «ради по Грунку са неком његовом турском робињицом. Наша држава «трпи у својој тргог ини и у својој слободи. » Lettеrе e Relazioni delle Commissioni dal 1662. al 1674. Nr. 2. Lettere scritte a Michele Sorgo-Bobali in Venezia. Државни Архив.

спор, то прекинуће застаре, нема само локални значај. То је плодоносна појава чије се пошљедице указаше у нашему народноме организму и указаће се

се до далеке будућности. Свака је прилика згодна Млецима да се освете томе досадноме сусједу. Данас је насилна интервенција на Ластову. Сутра ће бити својатање Локрума. Другом опет поврједа поморскога церемонијала. Сваки је дан casus belli. Али у Цариграду, гдје Република Св. Марка' није једина што има новаца, пријатеља и поклисара, та се подмукла борба води са још већом оштрином. Тамо су те двије поморске државе једна другој равне, и није најсилнија она која ужива највише повластица, слободе, а кадкад и престижа у Леванти. Тога ради Млеци који се једва сносе с Дубровником у Јадранскоме мору, на Босфору га од све душе мрзе, што им Дубровник у осталоме од све душе повраћа. Доста је прочитати млетачке извјештаје из Цариграда. Ни један Байло не може да премучи нашу Републику, али, да угоди Сенату, гомила лажи на лажи, уврједе на уврједе. Један се пак другоме протуслови у том надметању неистина. Тако, једни веле, да им Дубровачки поклисари захтијевају да им баило први дође у походе'; а зна се да су напутци дубровачкога Сената гласили свим другојачије. То други Баило, Алвизе Контарини (1636.) добро признаје, али тјеши своју владу, говорећи, да у спору с Млецима Турци не слушају дубровачке поклисаре, а зна се, да је управо оне године турска интервенција присилила Млетке на попуштање. Једе се на добро пријатељство међу Француским и дубровачким поклисарима, називљу Дубровчане » spie doppie“ и још горе. А то све, јер дубровачка дипломација успјешно се бори на Босфору са млетачком, и јер Млеци врло добро знаду, да би без обране Царства могли кад би гoд хтјели оборити Републику. Најглавније спорове млетачке са Дубровником и њихове дипломације у

ca

І

Симон Контарини год. 16 12. Barozzi e Berchet, passim.

Цариграду испричаћемо у поглављима која настају. Ради смо само нагласити, да је та непритајена мржња, или да се послужимо реченицом Алвиза Контарина, који је пришива Дубровнику, онај њихов „livor nаturаlе соntra la Republica“ само једно лице

само једно лице системе оцpiЫівања сваке државе, која би се у Средоземноме мору или на Босфору могла трговачки -успјешно бити са млетачком мрнарицом. Виђели смо како говораху Байли о Холандезима. Али Т.енова, која имајући заједничкога непријатеља са Дубровником, пријатељеваше с нашом Републиком како ни једна друга држава Тенова, која у свој гласовити Banco di S. Giorgio примаше на оставу дубровачко благо, живоваше још горе с млетачком Републиком. У пркос настојању Байла у Цариграду да јој Порта не допусти имати ні посланика, ни слободу барјака, ни трговачких повластица,

Бенова Кесаревом заштитом извојшти (1664.) код Порте све што је тражила. Млеци јој и то не опросте никада. Байли говоре о њој још већим презиром него ли о Дубровнику, те, играјући се ријечима, говоре о ђеновезима како да су портини робови".

Млеци, да су могли били би најрадије учинили око Бенове и Дубровника оно што је досјетљиви статиста назвао la conspiration du silence. Tо нам најбоље показује извјештај Байла Ивана Моросина (1675. — 1680.), који ниједном ријечи не спомиње Дубровник, премда је присуствовао цариградској драми Маројице Кабоге, а тек једном ријечи спомиње Републику Св. ТБорђа. Али како се то није вазда могло и како су Дубровчани задали доста посла поклисарима свијетлога дужда, тако им ови Одвраћају мило за драго, и боре се колико боље могу против успјешне радње наите дипломације на Босфору.

1

Giacomo Quirini (16) 76.) oђeнoвeској капитулацији: «fecero la loro (sc. capitulazione) ma nè il credito, nè l' arte, nè tampoco l'industria poteranno in tanti luoghi pulirla, che non vi restasse della ruggine e delle aspre parole come a dire schiavilii dichiarata desiderio di ritrovarsi nella servitu del Sultano». Слично Giovanni Morosini год. 16 80. В. У Barozzi e Berchet. Relazioni.

e

« ПретходнаНастави »