свечани начин новога ресидента, који приказа Сенату краљеве кредитиве. Noailles обећа да ће се у Цариграду у име краља старати за Републику код Султана и да ће живо препоручити слободу њихове државе »qui n'est pas“ говори Noailles краљу „hors de la jalousie et envye de „leurs voisins«1. Али ништа не означује јасније политику републикину као што њезин сукоб с Француском оне исте године које прими тако свечано и љубежљиво првога Францускога ресидента. Noailles дође у Цариград 13. марта 1572. и нађе да Дубровчани не бродаре више под Француском заставом и да су се ријешили јурисдикције Француског консулата у Александрији. Дубровачки посланици у Цариграду бјеху то предобили код Ва Ва Мехмеда Соколовића њиховога великога пријатеља „d'aultant qu'il est d'Esclavonye et nay bien près de la dite ville de Raguse." То није у осталоме био први Дубровачки покушај, да се отресу Француске заставе у Леванти. Noailles сам спомиње краљу, да за посланства d'Aramona (1547.-1550.) учинише исто, „dont estant adverty le feu roy Henry vostre pere" нареди свим заповједницима Средоземна мора и Леванте, да ударе на дубровачке бродове као на непријатељске 2. Noailles видјевши да је велики везир заузет за Дубровчане, приказа меморандум султану и рече му јасно, да он, посланик, не жуди ништа мање од султана републикин опстанак, али да ће сам султан увидјети да та ствар може имати неугоднијех посљедица. „Не ради се ту само о Дубровчанима“ пише Noailles краљу јер ови наставе уживати повластицу што примише,

» ако

2

1 Lettre de l'évèque d'Acqs à Charles IX Raguse 24 janvier (Ib. стр. 245.) Noailles моли краља да повиси плаћу ресиденту, јер се увјерио «par la «cherté que j'ay trouve icy, qui est excessive pour l'invasion et ravage «de toute l'Esclavonye, ou il ne se mange unq seul grain de bled qu'il «ne faille aller chercher à cinq cens mil d'icy. qu'il seroit impossible «à vostre agent d'y vivre d'un escu par jour de sorte qu'il plaira à V. M. luy faire augmenter son entretenement."

2 Noaille Карлу IX. из Цариграда 10. јунија 1572. Ibid. III. стр. 275.) «et la dessus» надодаје носланик «fut prins ung de leurs navires vallant «trente-cinq ou quarante mil escus, dont il ne fut onques rien rendu.»

будите увјерени, да ће, пошто се мир уговори, Ђеновези, » Флорентинци, Напуљци, Јакињани и Миланези испословати исто. Јер ништа нема овдје што се не би могло купити. Ето Шпањолаца тим средством утврђенијех код » Порте, ето Ваше моћи ослабљене, Вашега консулата у » Александрији уништена. Тако ће нам нестати трговине у Леванти и Марсиљског извоза неће више бити". Noailles енергично проговори дубровачким посланицима у Цариграду, па обазнавши да Република шаље посланике у Париз да се помири с краљем, свјетова овоме да исто тако оштро проговори њима. Noailles се надаше успјеху. „Јер Дубровчани не могу трговати на ове стране само »робом што долазе да купују у Франчу, у Фландрију и » у Енглеску како carrisées, коситар, платно, мастила tainctures) и друге ствари. Ваше Величанство не моке , сумњати, да ће они, имајући пролазити кроз Ваше земље, ставити на коцку за тако малу ствар сву корист што „црпају од бродарења по Вашему мору, најбољи дио њиховога богаства «1.

Све настојање Француске би узалудно. Република једнако примаше одличне Французе сваком поштом И необичним сјајем 2, и једнако тјераше самосвојну политику у Леванти. Догађаји, који слиједише за краља Хенрика ІІІ. показују како важност и уплив Дубровника бијаху са свим не размјерни са опсегом његовијех земаља и бројем његовог пучанства. Република се не задовољи тиме, што је своје бродове ослободила Францускога протектората. Седам година касније получи од Порте хатишериф по коме „сви Флорентинци, Ђеновези, и Сицили»јанци и Јакињани“, говоримо ријечима краља Хенрика ІІІ.

1 Ibidem.

2 «Mr le Marquis du Maine estoit arrivé a Gravouse, distant cinq «ou six mil de Ragouse, ou les Sg-rs ragouzois avoient envoye devers luy «deux Ambassadeurs qui l'avoient fort honorablement conduict et festoyé « audit Ragouse, dont il partit le jour après pour continuer son voyage vers «Corfu». Noailles Карлу IX. из Цариграда 23. јулија 1572. (Charr. III. 296.).

C

„који дођу у Александрију, на дубровачкијем бродовима, , немају више бити подложени јурисдикцији Францускога » консулата у ономе граду, него се подложити дубро„вачкоме, тако да под Француском јурисдикцијом остану само Французи и Каталоњани (Шпањолци) « 1. Краљ нареди Француском пословођи у Цариграду да се пожали на Републику код великога везира и да испослује заједно са консулом у Александрији да се ствари поврате у пријашње стање. Новоме посланику кога шиљаше к Порти, Баруну Germigny de Germoles, нареди да свом силом настоји да Порта укине Дубровчанима ту повластицу qui seroit l'esnerver" наиме Француски консулат у Александрији » de la plus grande partie des auctoritez et droits »qui y appartiennent, et le rendre presque inutile, avec »trop grande offence de ma reputation et diminution du »respect en quoi l'amitié de mesdits predecesseurs a esté tenue par les dits grands seigneurs« 2.

Француски пословођа, примивши ту заповијест, писа одма краљу да ће говорити с великим везиром, али да прије чека, да му консуо у Александрији пошље пријепис једног хатишерифа у коме Порта на молбу Француске заповједаше Дубровчанима, да приспјевши у Александрију, укажу Француском консулу теретну књигу брода, како би овај ућерао царину на робу недубровчана која се налажаше на дубровачкоме броду *. Међутијем стиже у Цариград нови посланик Germigny. Овоме пође

1

1

Краљ Хенрик III. Францускоме Chargé d'affaires Jugé-у у Цариград, 16. јануара 1570. «Le consul de la nation françoise résident a Alexandrie m' à faict entendre que les Ragusois non contents de s'estre distraicts «puis quelques années de la bannière de France, ont poursuivi et obtenu «au prejudice de privileges dont nos prédécesseurs roys ont jouy ès terres adu G. S. quelque nouveau mandement pour soustraire de la juridiction «dudit consulat tous Florentains, Genevois, Siciliens et Anconitains, qui «yront audit Alexandrie, sur vaisseaux ragousois et les reduire soubz le «consul que iceulx Ragousois y tiennent, demourantz seulement les Fran«coys et Cathelans subjectz à celluy de France.» (Charr. III, 791). 2 Le Roi Henri III à M. Jugé (Ibid.). 3 M. Jugé краљу, априла 1579. (Ibid.).

сретно за руком обновити капитулацију са Портом (1581.) и поразити сва настојања дубровачкијех посланика, да одрже оно што бјеху толиком вјештином задобили. У чланку првом капитулације бише изузети сами Млечићи Од Француске заставе. Сви остали поморски народи поклонише се опет хегемонији Француске на Истоку. Помућене везе с француском круном поправе се. Germigny-јев нашљедник Јаcques Savari, Seigneur de Lancosme, прође на краљеву заповијест Дубровником, приказа Сенату кредитиве и приопћивши му краљеву наклоност, изрече да ће у свакоме послу помагати Републику и њезине министре. Али погодба бјеше да ће Република признати Француску у Леванти1. Lancosme обнови године 1604. капитулације с Портом. У чланку првоме, мимо Млечића бјеху изузети и Енглези, премда Lancosme учини што може, да се Енглеска не ријеши Францускога барјака 2. Пријатељство, за кратко помућено, још се боље утврди за владања великога Хенрика IV. (1589. —1610.). Краљ, који бјеше рад повратити на Босфору сјај францускога имена, како бјеше за Франа I., именова године 1604. једнога од својијех најмилијех пријатеља Ивана de Gontaut-Biron-a, баруна de Salignac, за поклисара код Порте. У врло знаменитоме напутку 26. јулија ове године, Хенрик IV. заповиједаше поклисару да походи Млетке и Дубровник. Сенату дубровачкоме имаше приказати кредитиве, поздравити га у име краља и молити Републику да би се старала око краљевих посланика и посала, а

1 Mémoire du Dépôt des affaires étrangères du 19 aout 1753 sur la question (врло чудно питање): Si la République de Raguse est nommement sous la protection du Roy (В. Шврљуга Ор. cit.). Дакако споменица заглављује тиме да Република није «sous la protection du Roy».

2 Saint-Priest Mémoire etc. и •Споменица год. 1752. Посланик Gontaut-Biron, великим својим упливом код Порте, поврати ствари какве су биле од старине и испослова од султана 26. априла 1607, хатишериф којим се укидаше капитулација с Енглеском и наређиваше да Енглези бродаре по Леванти под Францеском заставом. Gontaut-Biron, Correspondence Diplomatique.

особито око службе улака, који чполазијаху из Цариграда пут Млетке за Париз. Gontaut-Biron имао је пак у Цариграду старати се за дубровачке ствари, како и за млетачке, не допуштајући, да како, да ни једна ни друга Република увриједи Француске повластице 1.

У уторник 9. новембра 1604. Француски брод Saint-Roc са поклисаром Gontaut-Biron-oм и тридесет и седам чељади пратње, поздрави из топова дубровачку заставу. Поклисара примише на „Понти“ Француски ресиденат Никола Bourdin, Seigneur de Vilaines и Сенатско одасланство. Кнез са малим вијећем прими га на свечан саслушај у дворани великога вијећа. Gontaut-Biron, приказивши кнезу краљево писмо, сједе му о боку. „Se

2

«Ledit Baron de Salignac continuera son chemin par Raguse, où «il visitera aussi ladite Seigneurie de la part de Sadite Maj-te, et s'asseu«rera de sa bonne volonté; mais non avec des termes si relevés que la «dite Seign-ie de Venise, pour l'inesgalité de leurs Etats et puissances, les «priant de favoriser ses ministres et affaires, aux occasions qui se pre«senteront, suivant les lettres de créance qui luy seront à cest effect «baillées pour les présenter a ladite Seign-ie de Raguse. En quoy il «se conduira pour l'advis du S-r Bourdin résident pour les affaires et «services de Sadite Maj-té audit lieu. Lequel y estant principallement «entretenu par elle pour la direction des lettres et pacquets de Sadite «Maj-te à ses ambassadeurs en Levant, bien que ledit Bourdin ne s'en «soit jusques à présent beaucoup entremis à l'occasion des frégates que «ladite Seign-ie de Venise faict partir de quinze en quinze jours pour «porter leurs dépeches à leur Bayle résident en Constantinople, il regar«dera avec ledit Bourdin l'ordre qu'ils auront à tenir à l'advenir par «bonne et mutuelle intelligence pour l'envoy des pacquets de Sadite Maj-té, «mesmement quand ladite voye de Venise viendroit à faillir.» Па говорећи о радњи поклисаревој у Цариграду препоручи му после дубровачке: «comme aussi» (јер је прије препоручио Млечиће) «qu'il s'employe en «ce qu'il pourra pour les affaires de la République de Raguse, sans tou«teffois permettre que les ungs ny les autres entreprennent ny obtiennent «rien au désadvantage de la bannière de Sa Maj-té et dè sa dignité et «représentation». Instruction an baron de Salignac, envoié par le Roy, ambassadeur à Constantinople B. Ambassade en Turquie de Jean de GontautBiron стр. 130. — 148.

2 Nicolas Bourdin, Seigneur de Vilaines, Conseiller du Roy би именован Француским ресидентом у Дубровнику год. 1602. Имаше 3.600 livres годишње плате. Расипавши сав свој иметак, умре у Дубровнику. Његов син Nicolas Bourdin постаде Marquis de Vilaines и би гувернер дe Vitry-le-François. B. Ambassade en Turquie стр. 21. и 4. В. писмо Хенрика IV. Републици у Додатку бр. ХѴІ. овога дјела.

3