занемаривши, шта више одрекавши се сваке сјени војничконападачке, а донекле и обранбене, политике, исплива својом особитом дипломацијом и силним новцем у самијем онијем приликама кад је кршћанство није могло или није хтјело помоћи.

Млечићи, (а то је други епилог ове приповијести) шћаху показати свијету, да је Дубровник био сретан и блажен под портиним сјеном и да је Република била некакав турски емисар у кршћанству. Али та освада (која би се могла у другом облику обрнути и против самијех Млетака) пада пред чињеницима. У пркос њезиној древној вези с Портом, у пркос сретноме уређењу њезине трговине у османскоме царству, Република кад је год могла, удружила се са кршћанством да проћера Турчина из Јевропе. Видјели смо каквим је узвишеним патосом звала Угарску Матије Корвина и Сибињанин Јанка у Босну. Видјели смо који је дио имала у крижарским војнама против Турчина, а видјећемо како је, после ослобођења Беча, опет хлепила за ћесарев долазак, ћесара онога времена, к њезиној међи.

Али Дубровник није се тога ради предао беспутноме

сентиментализму, нити се одрекао оне политике мудра и умјерена уздржавања, која управо чини његову оригиналност. На све хитрине и укоре химбених сусједа, Република одговараше постојано, да је њој „милије граничити са „Турчином него са којим му драго кршћанским владаром »јер их Турчин брани у свакоме послу, а да међи са »којим крпћанским владаром, овај јој не би дао мира; » да се дакле држи Турчина, да закрили слободу 1.

Овај излишни парадокс има своје рјечито оправдање у самој повијести. Република неколико се пута у пови

1 » Più volte ho havuto colloquio con gentilhomeni Ragusei, e con «loro discorrendo di loro male procedure, e che inclinano più al Turco che «a nissun principe christiano, da loro mi fù risposto, che a loro torna «più conto haver al confine un Turco che nissun principe christiano, perche il Turco li protegge in tutte le loro ationi, ne che da lui hanno alcun

јести покушала ријешити Турчина, али сваки се пут указало, да Јевропа, која се то боже згражала над њезиним живовањем с Турчином, лијева сузе само да је лукавије задуши. Ну, за срећу, Дубровник се умио вазда повратити на вријеме к оној држави, која у пркос варварској ћуди, бјеше везана са Дубровником толиким различним везама, да их све буре времена не могоше прекинути. Република погоди оно што гласовити египатски јунак Мехмед Али није био кадар разумјети, бива да је номинални јарам портин најбоља обрана против освајачке политике јевропских држава.. То је она тако јасно била разумјела и уцијепила у крв своје дјеце, да су њезина расцарена властела у очи самога Бечкога конгреса (год: 1814.) настојала пробудити портину интервенцију за » васалну дубровачку Републику“, везати наиме ствар интегритета османске царевине за ствар дубровачке слободе.

И тако у пркос мукотрпној повијести, која се тек од године 1481. објављује у свој својој суморности, ми можемо мирно изрећи увјерење, да нам је османско царство нехотице, сред толикијех рушевина, спасло најчистију славу Југословенства.

«aggravio, via del solito; ma che se fosse un principe christiano suo "confinante, non gli lascierebbe vivere cosi in quiete; che però non mi «meravigliassi se tenivano dal partito del Turco per conservare la loro «libertà.” Извјештај врховнога Провидитура далматинског и арбанаскога Александра Молина Дужду 8. децембра 1692. (у Љубића Ор. cit. III., 132.

1

DOCUMENTA

АРКИВАЛНЕ ИСПРАВЕ.

1. Папа Каликст III. Републици, 1456., Рим.

2. Папа Каликст III. Републици, 1457., септ. 18., Рим. 3. Папа Каликст III. Републици, 1457., дећ. 3., Рим.

4. Папа Каликст III. Јовану Навару, 1457., дећ. 3., Рим. 5. Папа Каликст III. Јовану Навару, 1458., Фебр. 6., Рим. 6. Папа Каликст III. Републици, 1458., Фебр. 6., Рим. 7. Приправе Републике за долазак Папе Пија II. и Дужда Кристифора Мора са Крсташком војском у Дубровник год. 1464.

8. Статут друштва дубровачкијех трговаца у Истоку у Биограду, од год. 1673.

ca сједиштем

9. Папа Урбан VIII. Републици, 1624., дећ. 7., Рим. 10. Папа Урбан VIII. Републици, 1626.; јун. 27., Рим. 11. Папа Урбан VIII. Републици, 1628., маја 26., Рим. 12. Заповијест Султана Мехмеда IV. за дубровачку цркву у Биограду, 1675., јун. 30.

13. Поклисар Џиво М. Растић Сенату, 1571., нов. 20.

14. Наручба Паладину Гундулићу и Паладину Лукаревићу поклисарима Републике к Султану Мехмеду II. год. 1458.

15. Наручба Џиву Рестићу поклисару Републике к Султану Селиму II. год. 1572.

16. Наручба Нику Соргочевићу и Аугустину Бунићу, поклисарима Републике к Султану Ибрахиму І. год. 1641.

17. Полазак поклисара Мара М. Кабоге и Џона Рестића из Дубровника за Цариград дне 8. јулија 1706.

18. Саслушај поклисара Кабоге и Рестића код Султана Ахмета III. у Цариграду 12. октобра 1706.

19. Писмо Султана Мустафе III. Републици Дубровачкој од 29. октобра 1757,

20. Емри Султана Мустафе III. дубр. поклисару Антуну Гучетићу, од год. 1773.

21. Велики Везир Султана Абдул-Хамида I. Републици год. 1784.

22. Сулејман, син Селима II. Републици, 1516., септ, 18.

>

ДУБРОВНик и осСМАНСКО ЦАРСТВО

15