Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

3.

примити деспота јер се тијем одуживаше оној љубавин којом примаше Дубровчане готово сва Јевропа, а да Република не зна колико јој је блага деспот предао на оставу, јер су кесе везане и запечаћене воском. Све те лијепе ријечи", у којима се лукавство и неистина складно мијешаху са истином, поклисари попратише сјајним даровима ?.

Ова година мину у безуспјешнијем разговорима, нова, 14 41, у тјескоби деспотова бијега. Уз пркос дивљењу султановом дубровачкој вјерии, он бјеше прогласно Јасак против дубровачкијех трговаца и најпослије стаде опет Peпублици да пријетін оружаним походом. Забуни се Сенат на те гласове. Па док, утврђујући град, набављаше војску из Италије и шиваше писма босанскоме краљу и Папи Евгенију IV, новии посланици, грађанин Петар Прими и властелин Нико Гучетић, наставе преговоре са самим царем. Мјесеца Фебруара (1442) дубровачки дипломати и цареви доглавнIIЦII сагласише се потпуно. Султан постави са Дубровачким кнезом и властелом праву вјеру и љубав намјесну « * Ослободи дубровачке трговце од јаска, и одобри Дубровчанима да тргују по царству без плаћања царине; а да ће Дубровник с.лати сваке године 1400 златнијех дуката по својим посланицима на Порту. Мјесеца марта 1443. године измијенище и ратификације на најсвечанији начин. Два султанова поклисара, Али Бег и Грк Димитрије, донесоше атламу, бива царску повељу у Дубровник, и Кнез, окружен Малим Впјећем, закуне се у дворани сенатској да ће вјерно држати уговор. Покли

2

2

2

2

шест стотина

Resti, op. cit. књига XI. стр. 280 — 2 8 1.

Један лашт од златнога броката, триста самуровијех кожа, двије одјеће од црнога и зеленога баршуна,

«dossi di vаlѕі», један врч, једну умиваоницу и неколико служавника све од сребра. Resti, стр. 39 4.

з означењу Јаска. види главу ІІ. ове књиге.
Ово је први уговор који нам се сачувао у изворнику,

а приoukuo ra je Muxiowuf y Monumenta Serbica 6poj CCCXXXIX.

[ocr errors]

сар Петар Прими прогласи мир дубровачки са Султаном по свим српским земљама.

Бјеше то година приправа Угарске да закрајини на Турчина. Сенат, разумијевајућін сумыво обиљежје те политике пазарења између Порте и Угарске, даде упуство својим поклисарима у Будиму да умире краља и да му растумаче зашто је и како Дубровник био приси.љен да углави мир с Турчином. „11 да нијесмо учини. и онако“, пише вијеће убива зајамчили мир и слободу наним тр» говцима, били би са свијем уништеніп, тако да ни вании » вјерни Дубровчани ни ваш град не би се никад више » подигао, јер Дубровник без српске земље не може жін» вјет“?

Ове исте године угарски краљ Владислав и СибиІњанин Јанко Хуњади) с Турђем Бранковићем објавите

рат Турчину. У кршћанској војсци бјеше папин легат учени и племенити кардинал ТБулијано Кезарини. ІБегова ријеч бјеше пробудила тромо прасцјепкано кршћанство. Прије него што ће у бој, Владислав прими у Будиму посланства готово свих јевропских власти. Одушевљење бјеше велико. Успјех одговори свеouћему очекивању. Три пута потукoшe хаметом Турчина. Арбанаска се под Торђем Кастриотићем подиже. Ну сред бојне славе Угри у зао час ухватите вјеру с Муратом, те се у Сегедину (1444) погоде да ће десет година мровати. Влашка ће иришасти Угарској, Бугарска Порти, Србија Деспоту.

Дубровник војује с Паном иротив Турчина (1443).

2

Resti, op. cit., књига XII. стр. 285 — 28 6.

«Et cosi mediante la detta ambaxiata finalmente impetrassemo dal rdetto signor Turcho che ne francho et libero li detti nostri mercadanti con «tutto lor aver et mercanzie et concessione che liberamente potessimo «traficar, usar et mercantar con picholi pagamenti di doana fin tanto che «singnorizarà essa Schiavonia. Et se non avessimo fato cusi, zoe patizato ret francato li detti nostri mercadanti de tuto in tuto eramo desfati, per remo che mai ne li vostri fideli di Ragusa, ne la detta cita vostra più non «se rifacea per caxon che Ragusi senza esso paexe de Schiavonia non puo «far?». Писмо поклисарима 7. октобра 14 43. год. Diplomatarium.

2

Прије него се тај мир склопно, Папа Евгеније IV. бјеше позвао поморске државе да скупе крсташку Флоту против Турчина. Дубровник се озбиљно беше заузео за тај свети рат. У писму на Светога Оца још прекори кршћанство што није већ за првога рата заједрила једна Флота на Исток. Чини се дакле да су се дубровачки поклисари у Турској били увјерили омогућности побједе, знајући султана забављена у малој Азији. Коронски бискуії дође у Дубровник, као папин легат, да иште од републике три оружане галије на трошак саме свете столице. Имаху послати већін број галија Алфонз Арагонски, Хенрик VI. Енглески, војвода Бургундски и Милански, па Млеци и Бенова. Напокон сам Евгеније обнови прошњу. Сокољаше Републику на рат. Приказиваше јој не само славу кршћанскога имена, него и велику корист за Дубровачку државу. Чуо је да Република има пет галија у луци. Ако је тако, нека му Дубровник даде у зајам још двије, које ће он наоружати на свој трошак. Република 0,1говори IIани дугим писмом у коме не знамо што ли је савршеније, дипломатски такт или државнички лет. Пакон приступа пуна захвалност, понизности и оданости, Сенат се ухвати главнога посла њему необичном енергијом: Peпублика је обећала коронскоме бискупу, Панном легату, једну, добро оружану, галију, ако би кршћанска Ф., 1ота против Турчина бројила тридесет бродова. Она са,да 10иста видII да је Папа, рег би, одређен од Бога да војује за кршћанско име против душманина вјере, како и један 40 сада није био ни помислио. Република пак држи, ако біг ове године и слаба Флота одједрила пут Галино.ља, па се тамо сусрела са кршћанском војском, да бii ynephanda Machometi secta“ била уништена. РазмотривIII све ово,

Peпублика предаће овога љета његовој светости двије галије потпуно оружане на свој тропак али под погодбом да кршћанска Флота не буде мања од дванаест галија.

[ocr errors]
[ocr errors]

1

Види Папин Breve 17. децембра 14 4 3. y Diplom. tarium-y.

[merged small][ocr errors][ocr errors]

не

Дубровник не може дати више. Он треба бродова против гусара који ону обалу пљачкају без престанка, а опет остале су галпје врло старе, па немају ни оружја ни људи. Али Република моли Папу да свим силама настоји (оmni cura et ingenio incumbere) да би та кршћанска Флота била спремна код самога Елеспонта у према

њеfіе, свакако прије него би кршћанска војска кренула урат. Како Флота има прекинути свезу између Азије и Јевропе, док не дође кршћанска војска да затвори и порази душманина, несрећа би била да је војска тамо нађе. Тога ради Република моли Папу да пише краљу Владиславу да војску приправи за премаљеће како би отворио рат заједно са крсташким бродовљем."

Република бјеше предложила Папи зрелу и оштроумну ратну основу. Али ни она, ни Папа нијесу рачунали са тромошћу крижара који се с тешком муком бјеху удру

или у заједничкој рады. Састанак бјеше одређен у Крфу. Али премаљеће прође беспослено. Тек свршетком јулија прођоше мимо Дубровник млетачке галије за бургундскога војводу „benissimo et triumphevolmente аrmаtе“. Тридесет и првога Јулија арагонска ескадра стиже у Дубровник и отплови за Крф. Потезаxу се тромо, док дубровачке галије под заповједништвом Жупана Боне, а млетачке под заповједништвом Луиђа Лоредана, удруживши се са Папином Флотом, једријаху већ пут Галипоља.

Заповјест над здруженим бродовима бјеше предата апостолскоме легату, кардиналу Франу Кондулмару. Дубровник праћаше устрепталим срцем ову смјелу основу, једину којој се своје воље и с великом надом придружи у својој повијести.

Тезарини, међутијем, бјеше нагнао Угре да прекрше уговор са султаном. Али ту се испунише опомене и пред

2

3

1

2

B. oвo пpeзнаменито писмо 10. фебруара 1 4 4 4. y Diplomatarium-y.

Писмо Републикино своме поклисару у Угарској Влаху Рањини 31. јулија 14 4 4. Ibid.

«Speremo”, пише Сенат Рафіни «senza verun dubio quеѕtо ano sera de grande amplificatione et accrescimento dello Christianesimo) Ibid.

2

виђања Републикина. Све се било учинило са свијем касно. Угри једва биjaxy прегазили Саву кад цару Мурату допру гласови о провали кршћанске војске. Помиривши се на брзу руку са Караманским кнезом, превезе се на Јевропску обалу уз пркос настојању кршћанске Флоте да му на Елеспонту пресјеку пут, и полети у сусрет угарској војсци.

Бој код Варче (1944). Војске се сукобише код Варне (10. новембра 1844. год.). Мурат нареди барјактару да чело војске носін распарану исправу на којој беше написан сегедински уговор. Кршћани бише хаметом потучени. Краль Владислав погибе као јунак. Тезарини погибе у бијегу. Разасути остаци војске побјегоше главом без обзира, кроз Дубровник, дома. Двадесет и четвртога јануара врате се дубровачке галије » расцвијељене“ вели Рести » што су бескорисно гледале туђе опачине, кад на проТив мишљаху да ће имати дијела у побједама и заслугама што су и оне допринијеле спасењу кршћанства."

Морални пошљедак тога пораза би силан. Од тога се дана Јевропа увјери да је немогуће протјерати Турчина с Балканскога Полуострва. Битка код Варне роди оном равнодушношћу и оним егоизмом који се толико објавише у кршћанству за Цариградскога пада.

Дубровник се тешко беше огријешио о погођену неутралност. Он, који се свакога и свачега имаше бојати

3

[ocr errors]

D-r Ludwig Pastor. Geschichte der Päpste seit dem Ausgang des Mittelalters. Freiburg. 1892. І. 26 2. 377. Цинкајзен, І. 6 5 2. 377. de la Jonquière. 152.

? Pести. КІь. XII, стр. 29 2. Опачина окојој говори издајство је Беновезачко. ()н међу тим напомиње да Теновезци и неки Францези биједе издајством Млечиће, па као опрезни властелин неће да изрече своје міьетье. Ibid. Annales Raguѕіni Anonymi (ed. Nodilo, p. 60) говоре да је Мурат прегазио Елeспoнт «per passo dove tenevano guardia li Venetiani”. A Раньина додаје: «Si dice da molti, che per gran summa d'oro furnо lаѕѕаti dаll'armata Venetiana”. (1b. стр. 25 4). Али нама је тешко вјероватні да су Млечићи, као савезници, тако црно издајство починили против заједничке Флоте, и волимо мислити са Цинкајзеном (В. мало даље) да су Теновези помогли султану из мржње према Млечићима. То би потпуно одговарало политичкоме моралу онога времена.

Hértzberg, passim.

3

« ПретходнаНастави »