Слике страница
PDF
ePub

стотина што

Мохамед иовисује данак

Републици.

Ивану Ласкару, Димитрију Халкондили, Теодору Спандуђину и Павлу Тарханшоту, те их превезе у Италију да наставе пут к двору Lorenza de Medici. и овај пут плати новцем. Разјарен Мехмед повиси јој данак на три тисуће дуката, мјесто онијех тисућу и пет до та, да плаћаше. Од то доба па све до Мехмедове

смрти дубровачки данак расте како жива у барометру. Свакој побједи султановој од Скадра до Персије, свакоме дјелу кршћанске љубави дубровачке, од примања цариградскијех учењака до доласка Торта Кастриотића, одговара неизузетно повишење данка.

Али Републици није само био тежак положај према освајачу Цариграда, него се имаше још рачунати са JeЈевропске везе са освајачем Цариграда.

вропом, која се, падом Цариграда, раздијели на двије поле.

На једној страни Млеци прогласе одмах политику бескрајне себезналости. Већ сутра,дан по што је Лоредано запловио пут истока Сенат нареди (8 маја своме посланику Бартоломеју Марчелу да по могућности одржи са Мехмедом добре везе и да ради за трајни мир. Марчелу посланство срећно пође за руком. Осамнаестога априла године 1454. Република Св. Марка склопи Мехмедом уговор мира и пријатељства. Признаде на тај начин, прва међу кршћанскиjем великим силама, fait accompli освојења Цариграда и устоличења Турака у Јевропи.? Млецима придружите се Т.енова, Напуљ, Милан и Фиренца. Једни црпаху великијех користи од но

1

ca

1

2

Pastor op. cit. I. 493. п. 5.

«Mann kann nicht sagen” вели историк Папа «dass die Signorie nicht bewusst wäre, wie schmählich sie handelte, denn noch vor dem Abschluss des Friedens mit dem Sultan richtete sie an Nicolaus V. ein gewundenes Entschuldigungsschreiben». Пастор, I, 507. Али што ситьорија не шћаше да чини јавно, чињаше потајно, на свој начин, плаћајући људе, који јој се нуђаху да убију султана и везире. Тако учини до краја XV. вијека. Томе имамо несумњиве доказе у тајним записницима Вијећа Десеторице које приопh in extenso гроф Мас-Патрије у сједници 20. јануара 1893. године у Француској «Academie des Inscriptions et Belleslettres».

вијех господара, други гледаху свесељем сиљење Турака од саме зависти к богаству и срећи Републике Св. Марка.

На другој страни бјеше Папа и Угарска 11ли, да боље речемо велики Иван Хутња,ди, Сибињанин Јанко наше народне пјесме. Бу, димски сабор год. 1454. изабра Хуњада војсковођом против Турчина и нареди свеопћи устанак. Хуљаду и Ивану Канистрану, на простоме пуку, који се одушевљено придружи крижарској војни, кршћанство има да захвали што се Османлијска бујица од Цариграда није свалила на Угарску, коју бјеху оставили осамљену велможе и достојанственици, а кроз њих на несложну Jeвропу. Велики Румун имаше за срећу утјеху и помоћ у Петровој столици на којој сједание Николин нашљедник ІШпаньолац Борђија под именом Каликста ІІІ. „Крижарска војна против рођенога душманина кршћанскога имена бјеше основа свега његовога живота, тачка у којој се сје

дінише свін зраци његовога дјеловања. Ватрени Папа у чијој шпаньолској крви бјеше жива предаја рата против Арапа у за крст часни и слободу златну“, ступивши на Петрову столицу закуне се да не ће мировати док не предобије Цариград и не погази »ђаво.љега сина Мохамеда. « Прогласи по свој Јевропи, од Италиcкoгa рта до Скотске и Норвешке, Свети рат. Помири Бургундију с Француском. Побједи зловољу краља Алфонса Папуљскога коме на дан Свих Светих 1455. стави на раме крст. Створи у мало мјесеца Флоту. Запали неку, ма и пролазну, ватру у расцјепканој Јевропи. Да бјеше до Папе, одзвони Турчину. Али стање Запада бјеше толико јадно, и толики мах бјеше предузео себезнали дух у народима, да је Папа немоћан имао гледати напрједак душманина вјере сред свеопheгa нeхajства и неприхтајиване зловоље. Ну тај неустрашиви човјек не малакса ни за један час. Без престанка писане, мо

Источна политика Қа

ликста ІІІ.

[ocr errors][merged small]

ламп", пријечајле, Помагане на сне стране свијета. Не (јеш? Погибли ни тешкоће кадре охладити старчево одуМемление, Сам сојим примјером показиваше свијету думност (олога приемела, Претворивши све злато и драго Клме" татикалско у новац за рат против Турчина, изјави ли је приправаи за обрану Светога Јеванђеља и прије пјере задоволити се и ланеном митром «? На полетку дође и дал славе. Мехмед крену љети 1456. са

силном војском к Биограду. Освојењем тога тра да бјеше Пару отворен пут у срце Јевропе. Дочека ги Хунали са седам псуһа крижара, простом и сироматном чел.,ди, већим дјелом невјештом оружју, али (), утеплопом за свети бој. Три Ивана владаху том шаТом 1.улін: папин легат побожни Кардинал Иван КарІвајл.1, 11ван Хуна, II и Фратар Иван Канистран. Четрна(стога јулија ухватите се војске на Дунаву. Након пет часова боја ријека потече крвљу турском и кршћансом. Хуіп.1, 41 ), раса сјајну побједу, те, поломивши тур": у 10ту, охрабри опсједнуту биоградску тврђаву. Након се, там 4та Су. 1тан осумрачју двадесет и првога јулија інгапопје, и своиһи јуриши на гра, д. Канистран показиване (а тиране посвећено Распе.10, које је Папа посветно и сре, і боје прене никіпе си. Нијем г.пасом: „Ох Боже мој! ( окриете! Гдје су ти старе благодатн? Ох дођи, доћи, томони! Пle , оции, оби, ос, обои нас, Тії који нас откупи сојом грн, у : дори, да не реку: где је њихов Бог ? « Турци битie \rетом получении. Цию непријатељски табор, ?? сним топонима, и, е упаке кришћана. Султан рањен 1tобјеке г. 11 ном бе обзира. „Биоград, Угарска и донекле

panhantee at Jemponerat UMBILurzamnja vjery cracenii, a неһи , не де, те и те натреној ревности неуморнога Ка

[ocr errors]

3

пиcтрана који уз Хуњада би душа боја и највише допринесе срећноме успјеху. '

Дубровачки изванредни посланик јави одмах Светом Оцу побједу кршћанскога оружја. Најблията душманину, како јој Папа поручи, природно бјеше да се Република највише и обрадује његовоме поразу.* Папа приписа побједу више божијој милости, него човјечијој десници. Одговарајући Дубровнику нагласи да је божије величанство услишало свеопће молитве кршћанскога свијета.

У страху да погине, па дошљедњој невоын да удари оном истом политиком којом Млеци бјеху ударили од Дубровник одриче Папи кри- обпјести, а опет желећи да се одужи кр

шћанству, Дубровник пролаямаше немирне дневе. Та, он је боље него ико знао колико је слаб насип српскијех држава, по имену држава, а већ тада предатијех Турчину на милост и немилост. Папино ревновање не бјеше дакле ни њему много по ћуди. А тијем више, што се након Хумадијеве смрти ратна позорница бјеше помакла на југ, у највишој близини дубровачкој, гдје Ђуро Кастриотић задаваше Турцима тешкијех удараца. Охрабрен биоградском побједом Папа у живахној машти помисли да је одзвонило Турчину. Умножи дакле настојања и молбе особито у источном кршћанству, да би се послужило ометом Турака и проћерало сасвијем

и

жарске новце склада нов

уговор са Мохамедом ІІ.

[ocr errors]

2

Pastor, op. cit. I, 59 4.

«Vos autem quos ut proximos eris (sic) ad excipiendum furorem immanissimi hostis Turchi pre ceterès equum est agere gaudium de illius oppresione hortamur ut immortali Deo cujus celestis potentia tam oportuno tempore populo christiano succurit meritos honores et gratias reseratis). Бреве Панте Каликста III. Дубровнику мјесеца августа 14 5 6. Ватик. тајни Архив Lib. Brev. Arm. XXXIX с. 7. fol. 27-b. Један други одломак овога писма има Пастор. Op. cit. I, 597. п. 1. Види прилог на крају. Пријепис овога писма и свијех оста..ијех писама Каликста III. Републици окојима је доцније говора, благодаримо доброти часнога и ученога оца Denifle-a подархивара Св. Столице. в. потпуни текст тога Брева у додатку.

«Compertum enim est, quid divina illa majestas nunc pro sua sacrosancta religione operata sit nostri et aliorum Christi fidelium precibus inclinata, quas cum summa devotione per universum orbem christianum fieri mandamus». Ibid.

3

ДУБРОВНИК и ОСМАНСКО ЦАРСТВО

на

душманина крствога. Отправивши легата с флотом Исток, позва Дубровник да придружи своје бродове и галије. Обећа додуше да ће бранити и саму Републику од турскијех нападаја и даде згодна упуства своме легату." У исто доба отправи Нунција Ивана Навара (септембра 1457.) у Дубровник, у Далмацију и у Маћедонију да купи десетину за рат против Турчина. Главна задаћа нунцијева бјеше прекорити Републику што се отима плаћању десетине и позвати је на послух. Али се Дубровник оглушиваше папиној поруци. За крижарску војну Каликст се био задужио у Флорентинскијех трговаца de Pazzis. Нареди дакле Дубровнику, да од новаца које тамо бјеше скупио Малобраћанин Marian de Senis исплати десет тисућа дуката повјеренику оне Флорентинске куће Мартину Кларини-у, а остатак да раздијели краљевима Угарске, Босне и "Борђу Кастриотићу.* Али Републици требаше и самој новаца да умекша Турчина, а опет није јој било мило давати их краљу Томашу, невјерноме савезнику године 1452. Краљ босански немоћан да чува мир и ред у властитој земљи,“ како би био могао покушати да закрајини

[ocr errors]

2

Писмо Републици ibid. passim.

...met satisfacto dictis mercatoribus et sociis de Paziis (sic) usque ad summam decemmilium ducatorum residuum ipsarum paecuniarum in tres equas partes dividat (sc. Johanes Navara) et carissimis in Christo filiis nostris Hungarae et Bosnae Regibus illustribus duas, tertiam vero dilecto filio Georgio Scandarbech Albaniae domino persolvat ut earum adiummento virilius in Turchos depugnare possint», итд. Писмо Дубровнику 18. септембра 14 56. Арх. Ват. ibid, fol. 122. в. додатак Бр. ІІ.

з и Никола V. одреди књижарски новац сакупљен у Дубровнику за припомоћ другим властима. Године 1450 (6. Нов.) дозначи га Родским витезовима који се брaњaxy од Сараценске Флоте. (В. папино писмо Ивановцима у Пастора I, Documenta). Писмо Каликета III. краљу Томашу 28. јулија 14 57. B. Balan op. cit. Documenta XIII.

За унутрашње стање Босне, а може бити и за зловољу дуброяачку, значајан је овај догађај: Мјесеца априла 14 54, баш у доба Наварова посланства, босански племић Твртко Станчић ухвати дубровачкога властелина Ивана Градића, који полажание самоме краљу, па к српскоме деспоту и угарскоме краљу са булама и писмима папинијем, оплијени га, измучи и баци у тамницу. Каликeтo III. врло раз.»yһен нареди утили час краљу да ослободи Градића и да оштро казни онога племића, 4valde miramur de Serenitate tuа» вели Папа «que per suos subditos tan

те

« ПретходнаНастави »