Слике страница
PDF

je

Папа својим очима о неслози кршћанскијех кнезова и о пропадању правога кршћанскога духа. Више од по године испрати у мољењу, мирењу и договарању, преваpeн и остављен од свакога до саме двије три државе: Мантове, Рода и – Дубровника. Република по своме поклисару Николи Шимуна Боне обећа Папи двије галије против Турчина, а дубровачки поклисар „задивљен како кршћански владари дијеле у мисли турске земље, а не знаду да с њим мегдан дијеле, предлози конгресу потпуну основу ратовања на суху и по води“.“ А ипак ни једна држава није стрепила толико од освајача како сам Дубровник. Већ годину дана прије пропасти Босне Република осјети тешку руку султанову. Овај затражи да му Репу“:“ блика преда властелина Ђона Ђорђића који се бјеше прославио у пошљедњој угарској војни за ослобођење Биограда. На Републикин одговор да се Ђорђић не налази у њезиној служби, да га дакле не може предати ни да би хтјела, Мехмед у тили час похвата дубровачке трговце по Турској, заплијени им благо и баци их у тамницу.“ Али друге знаменитије задјевице одврате га за тај час од Дубровника. Босански краљ по наговору Матије Корвина одрече исте године султану данак. To љ весео неразборито дјело“ државе која већ тада живљаше од султанове милости учини те се Мехмед на

кани на рат. И овај пут кршћани а не Турци прекршише

задану ријеч. На турској страни војеваше дакле и сила

“ Гондола, Рести стр. 357., 367. који додаје да су „i tre savii dela guerra" били довели у град 2500 најамника из Италије за обрану и навалу против Турчина. В. такођер Цинкајзен, II. 268. За чудо Пастор o томе не говори ништа, премда то нарочито спомиње и сам Voigt (Eneas Silvius Piccolomini als Papst Pius II).

* Cons. Rog. 30. јулија и 2. августа 1462. у дјелу каноника Šlj. Skurle — Sveti Vlaho Biskup i mučenik od Sevasta dubrovački obranitelj. Дубровник. 1871. стр. 70.

* Rex Gentis“ вели сам Пијо П. Anovus tributum, quod sui maјогеs jаmрridem Turcis consueverunt, incertum qua spe fretus, recusavcrat. Comment. Lib. ХI. у Балана, op. cit. 204.

и право. Залуду се Стјепан Томашевић послије покаја

Турци му одговорише успававши посланике варљивим

обећањем мира. Погрјешка иза погрјешке. Несретније и незгромније није се могла владати Босна. Помоћ од никуда. Млеци на папине поруке одговараху да су и саме њихове колоније на истоку у погибли и да су приправили за обрану државе Флоту од тридесет галија." Босанске поклисаре обасипаху лијепим ријечима, опомињући краља да устане око својијех посала како се пристоји католичкоме владару.“ Дубровник, жалећи да не може помоћи босанскоме владаоцу, одрече уљудно сваку помоћ, јер самоме требаше војске у граду.“ Па шта више, не хтје удружити своје посланике са посланицима краљевијем и херцега Стјепана к Матији Корвину, него одговори да ће их послати кад устреба.“ У исто доба Република одреди јавни опћи пост у очи Тијела Господњега (19. маја).“ Тако Босна бијаше сама кад Мехмед прегази Дрину. Рат се доврши у мало дана. Правога рата баш није ни билоГдје сила не поможе Турчину, ту му отвори врата издајство самих Бошњака. Падоше редом Бобовац, Јајце, Кључ. Несрећнога краља ухватише у бијегу. Већ десетога јунија млетачки посланик Бернардо Ђустинијани приошћи Папи и кардиналима кобни догађај те обећа у име своје сада тек пробуђене владе, да ће Република знати одвратити нову погибао од Италије."

* Сенатске писмо поклисару у Риму Бернарду Јустиниану 15. јануара 1463. Љубић, Листине Х.

° „Et ita etiam loquentes solita sinceritate cum ipso serenissimo rege. hortamur eum ad providendum magnanime rebus suis, sicut catholicum principem decet,7 Одговор сенатски босанским поклисарима 28. Фебруара. 1 l (63. Ibid.

° Cons. Rog. 6. маја 1463. Рачки, Dubrovački spomenici o odnošaju dubrovačke općine naprama Bosni i Turskoj godine raspa bosanske kraljevine, (Starine књ. VI).

* Безимена кроника рукопис бр. 839. Југ. Акад. (ibid. стр. 763)

* Cons. Rog. 17. маја (Scurla op. cit.). “

° Пастор II., 220. Млетачка писма посланику Ђустинијану и Папи Пију II. 14. јунија 1463. (ibid.) обилују патосом, премда Република, како видјесмо, не учини ништа да одврати пропаст од Босне. Након освојења.

Дубровник, на глас о прошасти краљевине, забрину се за своју земљу и слободу. Ну прије свега хотио је ““,“.““ бити до краја велики госпар. Четрнаестога јунија“ одлучи да ће примити у град краља и херцега Стјепана ако прибегну дубровачкијем странама. Три ће властелина дворити краља у име Републике. По том на истој сједници IIшкола Палмотић и Плија Бона бише иза

брани да као посланици принесу Мехмеду II. данак и бо

гате дарове, е да би га одвратили од какве погибне

основе. Два дана доцније Сенат гласова обрану државе.“ Без оклијевања одреди да се утврде бедеми са стране Срђа, да се развале цркве око града, а кад мине погибао подигнуће се толико бтара колико бјеше светаца и светица којима служаше храмови. Куће на Пилама и на Плочама бише порушене. Густијерне у Ријеци и у Гружу отроване. Буде ли од потребе порушиће се „конб“ водовод што ту од скора приведе смјела рука Онорија di la Cave. Пише се цару Мехмеду да пошљe salvusconductus посланицима. Шаље се властелин у Далмацију да нареди домаћијем галијама да се поврате у отаџбину. Стонском је кнезу наређено да брани на међи Републику. Ни један властелин не смије из града. Отиде ли, издајник је отаџбине.“

Ови догађаји прену иза сна млетачку владу која из петнијех жила настојаше око мира с Турчином и тога ради простодушно бјеше присуствовала пропасти Босне.

те државе, стаде султан наваљивати на саму границу млетачке државе и тада се Република пробуди. „Jam beatissime pater" пише Сенат карраratibus, viribus, expeditione celeri et facto indigent res. Non est ovile dei, non grex vestre rectioni divinitus creditus in tanto discrimine deserendus: nom lupis et truculentissimis bestis in escam tradendus; quimimmo defendendus omnibus viribus vestre nunc admirande sapientie vestre insignis interest pietatis. Nos pro virili parté beatitudo vestra nunquam deerimus. Vestra Auspicia, vestram autoritatem sequimur, ехегсebimus vires, exponemus opes, sanguini et vite iрsе и т. д."

" Сons. Rog. 14. junii (Starine VI).

° Cons. Rog. 16. junii (ib.)

° Cons. Rogatorum 17. junii (ib.).

ni u m --- un-

Ну шогибао сусједнога Дубровника бјеше нешто знаменито и за саму Републику Св. Марка. Груж и Град у рукама турским, Далмација оде, а можда и јужна Италија. Ни Млеци ни Папуљ дакле не одрекоше помоћи Дубровнику. Али док се први задовоље са неколико утјешљивијех ријечи и крижањем неколико галија по дубровачкијем водама,“ Папољ посла граду и војника и врховнога капетана »njешадије и копаља“, Спирита де Алтамура који са седам чланова Сената имаше владати дубровачком обраном.“ Староме републикину савезнику војводи хумскоме Ивану Влатковићу поручи Сенат да похити граду у помоћ ca сто добро оружанијех момака“.

На пошљетку сам Скандербег да би исказао своју захвалност опћини, која га толико пута поможе и заклони, дође главом у Дубровник с једним бродом и осамнаест људи не иштући за то никакве плаће.“

Двадесет и седмога јунија посланицима Палмотићу и Бони би наређено да под вече одступе од града. УпуПосланство Бонино и Пал

“,“ ство бјеше ово: нека учине што узмогу да султана склоне на мир. Пађу ли га у Босни, па да

° Млетачки Сенат пише 17. јунија : „quod disponimus habere eos

(sc. Ragusinos) non minus caros, quam propria loca nostra," a 1 јулија

шаље заповјест поморскијем заповједницима у Далмацији: „Оuоd si Turcus adversus Ragusium proficiscerat, ad omnem requisitionem ilius regiminis eo cum galels sibi commissis ire deberent pro solamine et presidio civitatis ipsius? B. .Byčuh, II, 56, који приписује тој шетњи млетачке мрнарице узмицање турско. Али то није ни мало утврђено. Прије свега Млеци бјеху немоћни бранити град од велике навале на суху, па није ни вјеројатно да би млетачка Флота била престрашила онога султана кога све приправе Матије Корвина не одратише од освојења Босне.

FCons. Rog. 27. јула (Starine VI) Одредба сенатска по којој Алтамури би придијељено седам вијећника има се приписати вјечноме страху од стајаће војске, а особито од туђега заповједника који би се лако био могао дочепати власти а да га држава остави сама да војском влада. Два вијека послије (1678) видимо сличну мјеру опрезности према напуљскоме заповједнику Франческу de la Torres. B. другу књигу овога дјела.

4. Ibid.

* Mali. Cons. 28. јуни. (У Скуpле op. cit. стр. 71). Пијо II. пише 1. октобра 1463. Флорентинцима да не одреку помоћ Дубровчанима који ове године , magno in timore constituti fuerunt." Acta Bosnaе 256. 71.

„ми“

иде к Дунаву, те мисле ли да се наканио на Угре, нека се спасу гдје год могу. Њихово је посланство тада довршено. Али се посланици не оправивши посао вратише скоро кући. Султан бјеше мјесеца јунија провалио у саму Херцеговину, те сада озбиљно пријећаше и Дубровнику. Војна у кршевитој земљи не бјеше мака ствар, Након дуге опсаде цар се окани тврдога Благаја. Кључ и Љубушки одржаше се срећно." Но уз пркос тешкоме ратовању цар се ухвати међе дубровачке. Забуна нам у граду “:“,“““ свједочи да погибао бјеше крајна. Сенат стаде да вијећа. Имамо о тој сједници живо описивање безименога писца пуно чара и драматске силе.“ Два се мнења створише у вијећу. У једноме чујемо одјек страха који завлада кршћанством и парализова му памет. У другоме свијест тешкога положаја и одговорност коју догађаји свалише на Републику. Ово мнење бјеше јаче и живље. Један вијећник (то нехајство кронисте да сачува имена говорника добро показује имперсоналност оне владе) рече да се ваља мушки бранити, не само пука ради, него и због кршћанства које би штетовало да се Дубровник преда. Други: да се султан обаспе даровима јер се немоћни људи, рече, боје силника, прво: да не изгубе државу, друго: да даду мир и покој својим поданицима. Најзнаменитији говор би овај: Утврдимо град и приправимо се за обрану. Душманин неће наћи јестива својој војсци. Ако му на против обећамо данак не ћемо имати више ни часа покоја, него ће тражити све више, он ће јачати а ми слабити. То бјеше на око најразложитији свјет. Корист бјеше јасна за један дан. Кршћанство би, мнијемо, било потрчало у помоћ пошљедњему бедему Италије и Запада, Дубровник би се био ослободио. Па онда? Колико би мјесеца и дана био уживао побједу? А трговина на суху? А трговина на мору? А Млеци? А

* Cons. Rog. 14. и 18. јули (Starine VI).
° Crvenica Anonima (ibid.). В. такођер Гондола Рести стр. 366—367.

« ПретходнаНастави »