Слике страница
PDF
ePub

Ово се гoдиште искотура у великијем приправама и у сазивању кршћанскијех владара. Четрнаестога априла 146 4. крену Папа на купке у Петриоло. Іњегова основа бјеше ова: поћи у Јакин, дочекати своје и дубровачке галпје и млетачку Флоту превести се у Дубровник, те се тамо удружитін са угарскијем краљем и са Скандербегом. Залуду га посланици настојание вратити од смјеле основе. У Дубровнику бјеше букнула куга која готраја три пуне године. Прикажу Папи погибао епидемије па непријатељско држатье босанскијех патарена. Све залуду. У Дубровнику бјеше на тај глас већ 23. маја све приправљено да га приме. Сенат одлучи? да ће сам кнез и двадесет властелина ноћи у сусрет великим гостима све до под Колочеп, у накићенијем лађама, свак у својој. Провидјеће се потребита храна за папину војску. Одредиће се шесдесет и осам кућа за дужда млетачкога и осталу господу.

Одлазак папин пут Јакина би одређен на осамнаести јунија. Пијо се једнако надаше да ће у Јакину мимо дужда

наћи дјецу Франа Сфорце миланскога војводе са сјајном четом витезова и пјешака, па чете и бродове сијенске, моденске, мантовске, болоњске, лукешке, и дубровачке Републике и Родскијех витезова. Путем ношаху Папу у носиљці. Небројено се много крижара бјеше одазвало папину позиву са свих страна Јевропе. Али долажаху боси, јадни, без оружја, без приправе, те их у Јакину једва могаху угостити и наоружати. Тога, се

Папа полази у Јакин

(18. јунија).

4

1

2

Ilactop II., 243. Annales Ragusini Anonimi ad a 146 4. Fu comenzata peste a Ragusa et durò anni 3.

«Per honorare la santita del nostro signor Papa e serenissimo Doxe di Venezia et altri signori e prelati li quali come è fama. al transito che fanno contro i turchi devono tocchar Ragusa.” Cons. Rog. 23. maja. (B. Скур.1a op. cit. стр. 1 57). Дуги и занимљиви «providimento” сенатско за примање Папе, дужда и осталијех в..адара у Дубровник. В. y Documenta на крају.

3 Италиј. Calamotta, острво на западу Дубровника међу Даксом и 1ону дом.

В. Пастор II. 2 46.

тие султана (августа 1464).

ради многи повраћаху и хајдуковаху по јавнијем цестама. Поворка сусреташе путем ту несрећну чељад, па да их Папа не би видио и да се не би расцвијелио, спуштаху сваки пут застор од носиљке. Деветнаестога јулија уљегоше у Јакин носећи Пија полумртва од грознице и од пута. Сред љетње жеге без удобнијех станова у напола окуженоме јадранском граду дани пролажаху у мучној тјескоби. Не бјеше видјети једра на пучини. Кнезови се оглушиваху. У један мах (августа 1464.) стигоше у Јакин дубровачки посланици Џиво Палмотић и Илија Бунић. Јављаху Папи у име Републике да је велика турска војска притисла дуДубровник полим Пану ке: бровачке земље и да пријети распом Дубровнику, не плати ли данак и не одрече ли Папи обећане галије. Страва попаде свакога на те кобне гласове. Пијо II. нареди у тили час да се његова телесна стража

четири стотине стријелаца укрца пут Дубровника са много жита. Након тога стаде да вијећа с кардиналима Иваном Карвајалом и Аманатијем о мјерама за случај опсаде Дубровника. Побожни Карвајал хтеде кренути оне исте ноћи са папиним галијама у помоћ граду. А зашто не бих и ја запловио?“ повика Папа, »ја сам, брате, одлучио поћи тамо ако Турци опколе град! « „Болесни Папа « говори биограф Пија II.* »једнако рачунаше на морални утицај своје присутности којом би Турке препао, а кршћане у великом броју повукао к себи. « Карвајал пристане.

1

«......equid inquit Pontifex, connavigare tecum, fratre me prohibet ? Consilium certum est si illuc Turcus, adveniat, cum iis quos potero triremibus eodem sine mora contendere. Civitas in litore maris est sita, natura loci et manu multum munita. Eadem quoque portu abluitur ad bene agendum opportunitas erit. Invehi in urbem sine periculo possumus. Sola praesentia Pontificis opinio Turcum Deo ita volente ab opsidione repellet.» Ep. Cardinalis Papiensis ad Franciscum Piccolomineum Cardinalem Senensem. B. Cerva, Metropolis Raguѕina (Pкп. у Библ. Малобраhана у Дубровнику) in Vita Jacobi de Venereis (Veniero) Archiep. Raguѕini. Овај дубровачки надбискуп родом из Реканатија би папин легат против Турчина за Николе V. (1 453) уочи пада Цариграда. в. такођер Пастор, op. cit. І. 49 4., ІІ. 2 5 1. и Цинкајзен op. cit. II. 291. з од нашијех ГондолаРести стр. 369.

Voigt. у Пастора op. cit. II. 2 5 1.

2

[ocr errors]

„Ја сиромах“ признаје Аманати одвраћах га свом својом моћи од богољубне основе, јер, како биjах ослабио од грознице, бојах се умријети на путу. « Ну Карвајал и Папа остадоше при основии, док након четири дана не поруче Дубровчани да их је погибао минула и да је султан опет поштедио град."

Ови догађаји сломе и онако ишчиљело тијело Пија II. Самртни се час примицаше. Бјеше му још дато да угледа

Смрт пија II. опраскозорју дванаестог августа млетачке галије на далеком хоризонту. „Ево“ завапи у до данас не достајаше Флота моме одласку, а сад не достајем ја Флоти! « Искрцавши се на дан Госпе Велике, дужд Кристофоро Моро нађе Папу у цркви Св. Киријака на мртвачком одру.

Крижарска војна сађе у гроб с великим ІПапом. Дужд се поврати у Млетке сретан и блажен. Дубровник бјеше опет ослобођен и то се ослобођење нема мало захвалити приправама Пија II. Сенат на годину свечано прогласи опћи пост у очи Коросанта* за велике милости примљене од Господа, јер у онај дан град видје крволочнога неприијатеља Мехмеда у цара турског који хиташе на нашој пропасти жељан да се напије наше крви, како одустаде од кобне основе. « Сенат изрицаше уједно над да ће се усномена толикијех благодати и чудеса причати, од паса до паса, па да ће у све то вишој милости бити од онога чије се име у тај дан слави. Али од то доба Турчину бјеше отворен пут к Дубровнику. Конавле бише опет опустошене године 1471.“ Питање живота било се примакло Републици неодољивом елементарном силом. Од ово доба оданост дубровачка према Угарској поче се

1

2

Посланици Паладин Лукаревић и Никола Палмотић принесоше су..тану данак од 1500 дуката и триста дуката у даровима, и тако одврате султанову навалу. В. Гондола Pести, 369 — 370.

Дубровачки назив благдана Тијела Господиновога од италијанске ријечи «Corpo Santo.»

3 Cons. Rog. 8. јуна 14 6 5.

Annales - Ragus. Anon. код год. 147 1. веле: Furono cavati li fossi alle Pille.

4

2

љуљати, и љуљаће се све до Мохачке битке. Република види слабьење Угарске а си.љење Турске. Ступа тмином опрезно и тромо, и не ће више да веже себе за срећу круне угарске. На позив Матије Корвина (1475) да пошље - своје поклисаре на будимски сабор који имаше вијећати о рату против Турчина, Сенат стаде размишљати. У састанку 13. маја пре,д.1ог: да се одгоди вијећање о посланству сакупи до душе само осам гласова, и посланство крене на пут, али пошто сабор бјеше минуо, а кра.. опседнуо Смедерево (1476). Матија удружен са Стјепаном Баторијем чекаше турску војску године 1478. у Сибињу. Све бјеше успламтјело пожудом за рат. Августа те године стиже Сенату опет краљева порука: Матија Корвин моли двије галије за поморски рат против Турчина. Краљев поклисар Мато Борђић, властелин дубровачки, имаше упуство да свом силом измоли помоћ у Републике. Али једна турска војска бјеше од скора под Скадром. Обалом дубровачке државе једнако се разлијегаше ратна вика и трепет султановога имена. „Ми не

„Ми не можемо то учинити“ одврати Сенат Борђићу? „без очите погибли и пропасти наше државе. А вама Госпару Маро, говоримо: „Ви сте брат и син наш, крв наша и наша пут. Повјеравамо се вама. Ви ћете као добар син ове Републике, одговорити тако лијепо, да ћемо остати у миру. «

Након Мехмедове смрти (1481) коју кршћанство поЗдрави звоњењем звона, ватрама, пуцњавом из топова,

свећаним службама божијим, я и Репувор са Бајазитом II. (1 482). блика мало одахне. Мехмедов нашљедник Бајазит II. бјеше с.лаб и мирољубив владар. Љубљаше науке и пјесму а зарати се само од невоље. „Султан СуфII“ како

га зваху источни писци бива мудрац, поче владати дјелима умјерености и дарежљивости. Коцем маја прими честитања

Дубровник склаиа нов уто

B. лукаво писмо краљу априла 1477. Diplomatarium.
2 Ex. Cons. Rogatorum 22. септембра 1478. Diplomatarium.
з овеликом весе.љу у Риму. В. Пастора, раѕѕim.

2

[ocr errors]

дубровачкијех паланака, који му принесоше даре у вриједности од 5000 дуката. Султан умањи Републици данак за 3000 дуката, тако да од оно доба поче плаћати 12500 дуката. "Удијели затијем Републици четири повластице које у толикој мјери не уживаху ни Млеци по гласовитом уговору год. 1454. У овој Атнами би уговорено: 1) Да властина Дубровчана умрлијех у турском царству не смије припасти турској влади, него нашљедницима покојникоВИМ; 2) Дубровчани плаћаће унапријед у име царине на робу продану у Царству само 7,7%. * 3) Приступи ли Дубровчанин пред кадију за који му драго разлог, да свједочанство против њега буде ваљано, треба да свједоче 12 хоца у које не пију вина“ и два кршћанина. У четвртом чланку бјеше Дубровчанима напокон дата власт да сами себи суде узајамне распре у Турском Царству. Тако би удијељено Републиции право грађанске и кривичне судбености над њеним поданицима.

У згодни час обнови Дубровник уговор с Портом. Приступаху дани гдје ће Република имати дијелити свагОсвојење Херцеговине (1 482) дашњи мегдан са Турчином самим оруђем

кина ирема Порти. ума и светошћу уговора. Годину дана након тога суха грана краљевине босанске, земља Херцегова паде (1482) у шаке Турске. Влатко средњи син Стјепанов, прибјеже у Дубровник. Најмлађи се Стефан потурчи. „То је био пошљедњи потрес, од кога не оста ни трага славенске независности од Саве и Дунава на југ. Што је год дотле личило на самосталност, све погибе у тaлaсима турскога потопа. «* Дубровник остаде сам на бијенијем хри

4

и нова политика републи

1

Цинкајзен. ІІ. 496. Annales Rag. Anon, ad a. 1 4 6 1. «E I'ano 1 4 8 1» вели Razzi La Storia di Raugia. Lucca. 15 8 8. «furonо mаndati altri ambasciatori alla coronacione di Bajazeto con presenti di 5000 ducati, E furono deti Ambasciatori graziosamente veduti et uditi. E rilassò loro del Tributo cotanto accresciuto dal padre suo 3000 ducati e concede loro molte grazie particolari.» В. Гондо.la Pести стр. 380.

Ова повластица одговара чланку 12. млетачке капитулације 145 4.

Млечиһи на против 2% (ч.лан 1. и 2. капитулације іt. с.). 4 В. Главу ІІ.

Ријечи Мајковљеве op. cit. стр. 184.

3

5

ДУБРОВНИК и ОСМАНСКО ЦАРСТВО

5

« ПретходнаНастави »