Слике страница
PDF
ePub

Ово се годиште исктура у великијем приправама и у сазивању кршћанскијех владара. Четрнаестога априла 1464. крену Папа на купке у Петриоло. Његова основа бјеше ова: поћи у Јакин, дочекати своје и дубровачке галије и млетачку флоту превести се у Дубровник, те се тамо удружити са угарскијем краљем и са Скандербегом. Залуду га посланици настојаше вратити од смјеле основе. У Дубровнику бјеше букнула куга која потраја три пуне године. Прикажу Папи погибао епидемије па непријатељско држање босанскијех патарена. Све залуду. У Дубровнику бјеше на тај глас већ 23. маја све приправљено да га приме. Сенат одлучи да ће сам кнез и двадесет властелина поћи у сусрет великим гостима све до под Колочеп, 3 у накићенијем лађама, свак у својој. Провидјеће се потребита храна за папину војску. Одредиће се шесдесет и осам кућа за дужда млетачкога и осталу господу.

[ocr errors]

Одлазак папин пут Јакина би одређен на осамнаести јунија. Пијо се једнако надаше да ће у Јакину мимо дужда Папа полази Јакин (18. јунија). наћи дјецу Франа Сфорце миланскога војводе са сјајном четом витезова и пјешака, па чете и бродове сијенске, моденске, мантовске, Болоњске, лукешке, и дубровачке Републике и Родскијех витезова. Путем ношаху Папу у носиљци. Небројено се много крижара бјеше одазвало папину позиву са свих страна Јевропе. Али долажаху боси, јадни, без оружја, без приправе, те их у Јакину једва могаху угостити и наоружати. Тога се

1

4

Пастор Н., 243. Annales Ragusini Anonimi ad a 1464. Fu comenzata peste a Ragusa et durò anni 3.

2 «Per honorare la santita del nostro signor Papa e serenissimo Doxe di Venezia et altri signori e prelati li quali come è fama, al transito che fanno contro i turchi devono tocchar Ragusa." Cons. Rog. 23. маја. (В. Скурла ор. cit. стр. 157). Дуги и занимљиви «providimento" сенатско за примање Папе, дужда и осталијех владара у Дубровник. В. у Documenta на крају.

3 Италиј. Calamotta, острво на западу Дубровника међу Даксом

Лопудом.

+ В. Пастор II. 246.

ради многи повраћаху и хајдуковаху по јавнијем цестама. Поворка сусреташе путем ту несрећну чељад, па да их Папа не би видио и да се не би расцвијелио, спуштаху сваки пут застор од носиљке. Деветнаестога јулија уљегоше у Јакин носећи Пија полумртва од грознице и од пута. Сред Љетње жеге без удобнијех станова у напола окуженоме јадранскоме граду дани пролажаху у мучној тјескоби. Не бјеше видјети једра на пучини. Кнезови се оглушиваху. У један мах (августа 1464.) стигоше у Јакин дубровачки посланици Џиво Палмотић и Илија Бунић. Јављаху Папи у име Републике да је велика турска војска притисла дуДубровник познае папу про бровачке земље и да пријети распом Дубровнику, не плати ли данак и не одрече ли Папи обећане галије. Страва попаде свакога на те кобне гласове. Пијо II. нареди у тили час да се његова тјелесна стража

султана (августа 1464).

четири стотине стријелаца укрца пут Дубровника са много жита. Након тога стаде да вијећа с кардиналима Иваном Карвајалом и Аманатијем о мјерама за случај опсаде Дубровника. Побожни Карвајал хтеде кренути оне исте ноћи са папиним галијама у помоћ граду. „А зашто не бих и ја запловио ? повика Папа, „ја сам, брате, одлучио поћи тамо ако Турци опколе град! » Болесни Папа говори биограф Пија II.2 „једнако рачунаше на морални утицај своје присутности којом би Турке препао, а кршћане у великом броју повукао к себи.« Карвајал пристане.

[ocr errors]

1 «........equid inquit Pontifex, connavigare tecum, fratre me prohibet? Consilium certum est si illuc Turcus, adveniat, cum iis quos potero triremibus eodem sine mora contendere. Civitas in litore maris est sita, natura loci et manu multum munita. Eadem quoque portu abluitur ad bene agendum opportunitas erit. Invehi in urbem sine periculo possumus. Sola praesentia Pontificis opinio Turcum Deo ita volente ab opsidione repellet." Ep. Cardinalis Papiensis ad Franciscum Piccolomineum Cardinalem Senensem. B. Cerva, Metropolis Ragusina (Ркп. у Библ. Малобраћана у Дубровнику) in Vita Jacobi de Venereis. (Veniero) Archiep. Ragusini. Овај дубровачки надбискуп родом из Реканатија би папин легат против Турчина за Николе V. (1453) у очи пада Цариграда. В. такођер Пастор, op. cit. I. 494., II. 251. и Цинкајзен op. cit. II. 291. а од нашијех ГондолаРести стр. 369.

2 Voigt. у Пастора ор. cit. II. 251.

>>

Ја сиромах признаје Аманати одвраћах га свом својом моћи од богољубне основе, јер, како бијах ослабио од грознице, бојах се умријети на путу.« Ну Карвајал и Папа остадоше при основи, док након четири дана не поруче Дубровчани да их је погибао минула и да је султан опет поштедио град.

1

Ови догађаји сломе и онако ишчиљело тијело Пија II. Самртни се час примицаше. Беше му још дато да угледа

>>

Смрт Пија II. о праскозорју дванаестог августа млетачке галије на далеком хоризонту. Ево завапи до данас не достајаше флота моме одласку, а сад не достајем ја флоти! « Искрцавши се на дан Госпе Велике, дужд Кристофоро Моро нађе Папу у цркви Св. Киријака на мртвачком одру.

Крижарска војна сађе у гроб с великим Папом. Дужд се поврати у Млетке сретан и блажен. Дубровник бјеше опет ослобођен и то се ослобођење нема мало захвалити приправама Пија II. Сенат на годину свечано прогласи опћи пост у очи Коросанта, за велике милости примљене од Господа, јер у онај дан град видје крволочнога непријатеља Мехмеда „цара турског који хиташе на нашој пропасти жељан да се напије наше крви, како одустаде од кобне основе.« Сенат изрицаше уједно над да ће се успомена толикијех благодати и чудеса причати, од паса до паса, па да ће у све то вишој милости бити од онога чије се име у тај дан слави. Али од то доба Турчину бјеше отворен пут к Дубровнику. Конавле бише опет опустошене године 1471. Питање живота било се примакло Републици неодоливом елементарном силом. Од ово доба оданост дубровачка према Угарској поче се

3

1

4

Посланици Паладин Лукаревић и Никола Палмотић принесоше султану данак од 1500 дуката и триста дуката у даровима, и тако одврате султанову навалу. В. Гондола Рести, 369-370.

2 Дубровачки назив благдана Тијела Господиновога од италијанске ријечи «Corpo Santo."

3 Cons. Rog. 8. јуна 1465.

4 Annales. Ragus. Anon. код год. 1471. Bene: Furono cavati li fos

si alle Pille."

љуљати, и љуљаће се све до Мохачке битке. Република види слабљење Угарске а сиљење Турске. Ступа тмином опрезно и тромо, и не ће више да веже себе за срећу круне угарске. На позив Матије Корвина (1475) да пошље своје поклисаре на будимски сабор који имаше вијећати о рату против Турчина, Сенат стаде размишљати. У састанку 13. маја предлог: да се одгоди вијећање о посланству сакупи до душе само осам гласова, и посланство крене на пут, али пошто сабор бјеше минуо, а краљ опседнуо Смедерево (1476). Матија удружен са Стјепаном Баторијем чекаше турску војску године 1478. у Сибињу. Све бјеше успламтјело пожудом за рат. Августа те године стиже Сенату опет краљева порука: Матија Корвин моли двије галије за поморски рат против Турчина. Краљев поклисар Мато Ђорђић, властелин дубровачки, имаше упуство да свом силом измоли помоћ у Републике. Али једна турска војска бјеше од скора под Скадром. Обалом дубровачке државе једнако се разлијегаше ратна вика и трепет султановога имена. „Ми не можемо то учинити одврати Сенат Ђорђићу, без очите погибли и пропасти наше државе. А вама Госпару Маро, говоримо: » Ви сте брат и син наш, крв наша и наша пут. Повјеравамо се вама. Ви ћете као добар син ове Републике, одговорити тако лијепо, да ћемо остати у миру.

Након Мехмедове смрти (1481) коју кршћанство поздрави звоњењем звона, ватрама, пуцњавом из топова, Дубровник склала нов уго- свећаним службама божијим, 3 и Репувор са Бајазитом II. (1482). блика мало одахне. Мехмедов нашљедник Бајазит II. бјеше слаб и мирољубив владар. Љубљаше науке и пјесму а зарати се само од невоље. "Султан Суфи како га зваху источни писци бива мудрац, поче владати дјелима умјерености и дарежљивости. Коцем маја прими честитања

1 В. лукаво писмо краљу априла 1477. Diplomatarium.

2 Ex. Cons. Rogatorum 22. септембра 1478. Diplomatarium.
3 0 великом весељу у Риму. В. Пастора, passim.

2

дубровачкијех паланака, који му принесоше даре у вриједности од 5000 дуката. Султан умањи Републици данак за 3000 дуката, тако да од оно доба поче плаћати 12500 дуката.Удијели затијем Републици четири повластице које у толикој мјери не уживаху ни Млеци по гласовитом уговору год. 1454. У овој Атнами би уговорено: 1) Да влаштина Дубровчана умрлијех у турском царству не смије припасти турској влади, него нашљедницима покојниковим; 2) Дубровчани плаћаће унапријед у име царине на робу продану у Царству само 1.3 3) Приступи ли Дубровчанин пред кадију за који му драго разлог, да свједочанство против њега буде ваљано, треба да свједоче 12 хоџа „које не пију вина“ и два кршћанина. У четвртом чланку бјеше Дубровчанима напокон дата власт да сами себи суде узајамне распре у Турском Царству. Тако би удијељено Републици право грађанске и кривичне судбености над њеним поданицима.

0

У згодни час обнови Дубровник уговор с Портом. Приступаху дани гдје ће Република имати дијелити свагОсвојење Херцеговине (1482) дашњи мегдан са Турчином самим оруђем

и нова политика републи

кина ирема Порти. ума и светошћу уговора. Годину дана након тога суха грана краљевине босанске, земља Херцегова паде (1482) у шаке Турске. Влатко средњи син Стјепанов, прибјеже у Дубровник. Најмлађи се Стефан потурчи. То је био пошљедњи потрес, од кога не оста ни трага славенске независности од Саве и Дунава на југ. Што је год дотле личило на самосталност, све погибе у таласима турскога потопа. «5 Дубровник остаде сам на бијенијем хри

1

4

»

Цинкајзен. II. 496. Annales Rag. Anon. ad a. 1461. «E l'ano 1481 вели Razzi La Storia di Raugia. Lucca. 1588. «furono mandati altri ambasciatori alla coronacione di Bajazeto con presenti di 5000 ducati, E furono deti Ambasciatori graziosamente veduti et uditi. E rilassò loro del Tributo cotanto accresciuto dal padre suo 3000 ducati e concede loro molte grazie particolari.» B. Гондола Рести стр. 380.

2 Ова повластица одговара чланку 12. млетачке капитулације 1454.

3

Млечићи на против 2% (члан 1. и 2. капитулације it. c.). + В. Главу II.

5

Ријечи Мајковљеве ор. cit. стр. 184.

ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО

5

« ПретходнаНастави »