Слике страница
PDF

љуљати, и љуљаће се све до Мохачке битке. Република види слабљење Угарске а сиљење Турске. Ступа тмином опрезно и тромо, и не ће више да веже себе за срећу круне угарске. На позив Матије Корвина (1475) да пошље своје поклисаре на будимски сабор који имаше вијећати о рату против Турчина, Сенат стаде размишљати. У састанку 13. маја предлог: да се одгоди вијећање о посланству сакупи до душе само осам гласова, и посланство крене на пут, али пошто сабор бјеше минуо, а краљ опседнуо Смедерево (1476." Матија удружен са Стјепаном Баторијем чекаше турску војску године 1478. у Сибињу. Све бјеше успламтјело пожудом за рат. Августа те године стиже Сенату опет краљева порука: Матија Корвин моли двије галије за поморски рат против Турчина. Краљев поклисар Мато Ђорђић, властелин дубровачки, имаше упуство да свом силом измоли помоћ у Републике. Али једна турска војска бјеше од скора под Скадром. Обалом дубровачке државе једнако се разлијегаше ратна вика и трепет султановога имена. „Ми не можемо то учинити“ одврати Сенат Ђорђићу “ „без oчите погибли и пропасти наше државе. А вама Госпару Маро, говоримо: „Ви сте брат и син наш, крв наша и наша пут. Повјеравамо се вама. Ви ћете као добар син ове Републике, одговорити тако лијепо, да ћемо остати у миру.“ Након Мехмедове смрти (1481) коју кршћанство поздрави звоњењем звона, ватрама, пуцњавом из топова, 2:: свећаним службама божијим,“ и Република мало одахне. Мехмедов нашљедннк Бајазит П. бјеше слаб и мирољубив владар. Љубљаше науке и пјесму а зарати се само од невоље. „Султан Суфи“ како га зваху источни писци бива мудрац, поче владати дјелима умјерености и дарежљивости. Коцем маја прими честитања

" В. лукаво писмо краљу априла 1477. Diplomatarium.
° Ex. Cons. Rogatorum 2. септембра 1478. Diplomatarium.
" О великом весељу у Риму. В. Пастора, passim.

дубровачкијех паланака, који му принесоше даре у вриједности од 5000 дуката. Султан умањи Републици данак за 3000 дуката, тако да од оно доба поче плаћати 12500 дуката." Удијели затијем Републици четири повластице које у толикој мјери не уживаху ни Млеци по гласовитом уговору год. 1454. У овој Атнами би уговорено: 1) Да влаштина Дубровчана умрлијех у турском царству не смије припасти турској влади, него нашљедницима покојниковим;° 2) Дубровчани плаћаће унапријед у име царине на робу продану у Царству само "Z,"Z.“ 3) Приступи ли Дубровчанин пред кадију за који му драго разлог, да свједочанство против њега буде ваљано, треба да свједоче 12 хоџа „које не пију вина“ и два кршћанина. У четвртом чланку бјеше Дубровчанима напокон дата власт да сами себи суде узајамне распре у Турском Царству. Тако би удијељено Републици право грађанске и кривичне судбености над њеним поданицима.“

У згодни час обнови Дубровник уговор с Портом. Приступаху дани гдје ће Република имати дијелити свагosnovnom apso дашњи мегдан са Турчином самим оруђем "FFF" ума и светону уronoga. годину дана након тога суха грана краљевине босанске, земља Херцегова паде (1482) у шаке Турске. Влатко средњи син Стјепанов, прибјеже у Дубровник. Најмлађи се Стефан потурчи. „То је био пошљедњи потрес, од кога не оста ни трага славенске независности од Саве и Дунава на југ. Што је год дотле личило на самосталност, све погибе у таласима турскога потопа.““ Дубровник остаде сам на бијенијем хри

° Цинкајзен. П. 496. Annales Rag. Anon. ad a. 1461. „Е 1'ano 14819 вели Razzi La Storia di Raugia. Lucca. 1588. - Turono mandati altri ambascilatori ala coronacione di Bajazeto con presenti di 5.000 ducati, E. fuгono deti Ambascilatori graziosamente veduti et uditi. E. гHlassó 1oro del Tributo cotanto accresciuto dal padre suo 3000 ducati e concede 1oro molte grazie particolari. у В. Гондола Рести стр. 380.

* Ова повластица одговара чланку 12. млетачке капитулације 1454.

У VI vvv sve vrs vs.-- oол“ ( - - - - - - - o »svo- - - - - sa s ».
Млечићи на против 2%, (члан 1. и 2. капитулације 1. c.).

* В. Главу II.

* Ријечи Мајковљеве ор. cit. стр. 184.

Ауки овник и Осмл неко цАРство 5

дима. Један цио вијек доцније Стјепанови праунуци прошаху милостињу у сретне и богате властеле дубровачке.“

Освојењем Херцеговине нова се времена отварају за Републику и нове везе с Портом. „Република губи у то „доба сваки над у добитак новијех земаља, јер свуда „међа с Турчином који се по начелу своје вјере само „силом одриче отетијех земаља. Треба к томе да се »oкани старе политике и да удари новом. Тријеба је да » уђе у милост султану и онијех који су најмоћнији на „двору. У том ће настојању успјети вјештим послани„цима који ће слиједом слиједити од године до године „и уклонити на вријеме сваку погибао. Не мање ће се „имати старати Сенат, да живи у пријатељству са су»сједним и удаљенијем пашама и Санџацима турскијем, „како би на тај начин Република очувала слободу, ужи»вање својијех закона, католичку вјеру и трговину по „османлијским земљама. Добивши у Папе слободу да

. » тргује с невјерницима, Дубровник постаје трговачком

»скелом сусједнијех земаља, а лука његова једини пут „за робу у Леванту. Измјена и пренос трга напуниће др„жавну благајницу и обогатиће појединце, те се помор„ска трговина подиже на толику висину да лијечи про„шле немоћи и рађа књижевност чедо богаства и до„колице“.“

“ B. у Мајкова (ibid) писмо 18. јунија 1566. молдавскога војводе Александра Републици гдје сјећа Дубровник да има код себе сироту праунука херцега Стјепана „који је био у вријеме минуто господар земље Херцеговине, а ваш бег (т. ј. властелин) града Дубровника сусјед и пријатељ (sic)" . Te smpoсе да им властеле дубровачке пошљу какву милостипњу 1“

* Ameндини 1, 308.

Глава П.

ВЕЗЕ ОСМАНЛИЈСКЕ СА СУСЈЕДНИМ КРШЋАНСКИМ ЗЕМЉАМА. – ПРИРОДА ДУБРОВАЧКОГА

ДАНКА. – КОЛОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА ДУБРОВАЧКА НА ИСТОКУ. – ПОСТАЊЕ И ЕВОЛУ.

LЦИЈА ДУБРОВАЧКИЈЕХ КОЛОНИЈА НА БАЛКАНСКОМЕ ПОЛУОСТРВУ. – ОРГАНИЗАЦИЈА И

ПОВЛАСТИЦЕ ЊИХОВЕ. – ДУВРОВАЧКИ КАТОЛИЦИЗАМ НА ИСТОКУ.“ – ОТКУПЉИВАЊЕ

РОБОВА И ПРИМАЊЕ БЈЕГУНАЦА. – ИЗВОЗНА И УВОЗНА ТРГОВИНА С ЦАРСТВОМ, -– КОНCУЛАТИ. – ЂУМРУК. – ДУБРОВАЧКА СКЕЛА.

Дубровачки ум бијући кроз пет стотина година бој с Османлијама, спасао је нашему народу западну културу “;“; и обезбиједио нам је душевну премоћ у Југословенству. Велика је то појава и већ би, тога ради, повијест веза републикиних с Портом била достојна спомена и науке. Али Републику реси у тој неједнакој борби вијенац неумрлости. Она је у османскоме царству стекла заслуге за кршћанство. Она је својом дипломацијом и својом трговином, својим успјесима као и својим жртвама бацила у заробљени кршћански Исток неколико просвјете

и по коју зраку наде као нејасну свјетлост будућнога осло

бођења. „Краљу!“ рече дубровачки посланик О. Прими Људевиту ХIV у Версаљу“" „опомените се какве би штете „поднијело кршћанство да нестане ове Републике коју „свете успомене Пије V. назва насипом и обраном ита„лијанских бедема! Сјетите се како се кроз Републику „ослобађају небројени кршћански робови сваке народ„ности ускоци и откупљеници. Повластицама које наша „Ренублика ужива по свему османскоме царству кршћани „онијех земаља уживају слободу црквену и примају Света „Отајства с неисказаном коришћу и успјехом онијех на„рода!“ На овакав се начин радња дубровачка на Истоку

* В. посланство О. Антуна Примија у Париз 11. децембра 1667. у II. књизи овога дијела.

s

послије провале турске дотиче повијести саме кршћанске цивилизације. То ћемо и настојати приказати у овијем страницама гдје сабрасно раштркана свједочанства његове грозничаве дјелатности на Истоку. И настојаћемо приказати како је, однијевши живу главу од освајачке похлепе, дао обилату мјеру свога духа заједничкој ствари јевропске цивилизације.

Главно оруђе дубровачко у тој неједнакој борби би плаћање данка Порти. Видјели смо у првој глави ове наше радње како га поче плаћати, и како онај особити почетак удари биљегу мира и сношљивости на све доцније везе републикине с османским царством.

Али освојењем, Херцеговине Турчин опаса дубровачку земљу. Данак се од то доба поче узимати не само °: „“:„“ као измјена користи, него такођер као ташти знак поклонства. Република прими у замјену за

штиту онога царства без којега не би била могла жи

вјети ни на мору ни на суху. Дубровачки данак постаде тако откупом слободе. Онај данак, на против, што остале државе у различито доба редом дадоше Порти, би често знак праве зависности, а освајачки знак увијека. Историчка и Фактичка разлика међу дубровачким данком и данком осталијех држава, тако је дубоко одсјечена, да нам већ она сама тумачи праву природу веза републикиних с Портом. Треба дакле за потпуно схватање те повијести, да речемо коју о одношајима османлијских са спољашњим свијетом.

У Алкурану стоји писано: „Закрајините на оне који „не вјерују у Бога ни у судњи дан, који не вјерују да “:...“ „је забрањено оно што забрањују Бог и „његов Пророк, па и на оне који се клањају Св. Писму, „а не исповједају праву вјеру. Ратујте с њима док не „плате данак, сви без изузетка и док не буду понижени.“ Од свијех источнијех народа који пригрлише Ислам, ни један колико Османлије не даде живота ни силе овој ријечи пророковој. Тај раr excellenсе војнички народ прими

[graphic]
« ПретходнаНастави »