Слике страница
PDF
ePub

Дима. Један цио вијек доцније Стјепанови праунуци прошаху милостињу у сретне и богате властеле дубровачке.

[ocr errors]

Освојењем Херцеговине нова се времена отварају за Републику и нове везе с Портом. „Република губи у то » доба сваки над у добитак новијех земаља, јер свуда „међа с Турчином који се по начелу своје вјере само » силом одриче отетијех земаља. Треба к томе да се » окани, старе политике и да удари новом. Тријеба је да » уђе у милост султану и онијех који су најмоћнији на »двору. У том ће настојању успјети вјештим послани„цима који ће слиједом слиједити од године до године » и уклонити на вријеме сваку погибао. Не мање ће се » имати старати Сенат, да живи у пријатељству са сусједним и удаљенијем пашама и Санџацима турскијем, како би на тај начин Република очувала слободу, ужи»вање својијех закона, католичку вјеру и трговину по „османлијским земљама. Добивши у Папе слободу да „тргује с невјерницима, Дубровник постаје трговачком » скелом сусједнијех земаља, а лука његова једини пут за робу у Леванту. Измјена и пренос трга напуниће др»жавну благајницу и обогатиће појединце, те се помор»ска трговина подиже на толику висину да лијечи про„шле немоћи и рађа књижевност чедо богаства и до»колице «.2

1

1 В. у Мајкова (ibid) писмо 18. јунија 1566. молдавскога војводе Александра Републици гдје сјећа Дубровник да има код себе сироту праунука херцега Стјепана «који је био у вријеме минуто господар земље Херцеговине, а ваш бег (т. ј. властелин) града Дубровника сусјед и пријатељ (sic) ...те «просе да им властеле дубровачке пошљу какву милостињу !»

2 Апендини I., 308.

Глава II.

ВЕЗЕ ОСМАНЛИЈСКЕ СА СУСЈЕДНИМ КРШЋАНСКИМ ЗЕМЉАМА. - ПРИРОДА ДУБРОВАЧКОГА
ДАНКА. КОЛОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА ДУБРОВАЧКА НА ИСТОКУ. ПОСТАЊЕ И ЕВОЛУ.
ЦИЈА ДУБРОВАЧКИЈЕХ КОЛОНИЈА НА БАЛКАНСКОМЕ ПОЛУОСТРВУ. ОРГАНИЗАЦИЈА И
ПОВЛАСТИЦЕ ЊИХОВЕ. ДУВРОВАЧКИ КАТОЛИЦИЗАМ НА ИСТОКУ. ОТКУПЉИВАЊЕ
РОБОВА И ПРИМАЊЕ БЈЕГУНАЦА. ИЗВОЗНА И УВОЗНА ТРГОВИНА С ЦАРСТВОМ. КОН-
СУЛАТИ. БУМРУК. ДУБРОВАЧКА СКЕЛА.

дио за ствар кршћанства.

-

Дубровачки ум бијући кроз пет стотина година бој с Османлијама, спасао је нашему народу западну културу Дубровник је на Истоку ра- и обезбиједио нам је душевну премоћ у Југословенству. Велика је то појава и већ би, тога ради, повијест веза републикиних с Портом била достојна спомена и науке. Али Републику реси у тој неједнакој борби вијенац неумрлости. Она је у османскоме царству стекла заслуге за кршћанство. Она је својом дипломацијом и својом трговином, својим успјесима као и својим жртвама бацила у заробљени кршћански Исток неколико просвјете и по коју зраку наде као нејасну свјетлост будућнога ослобођења. „Краљу!“ рече дубровачки посланик О. Прими Људевиту ХІѴ у Версаљу« » опомените се какве би штете „поднијело кршћанство да нестане ове Републике коју „свете успомене Пије V. назва насипом и обраном италијанских бедема! Сјетите се како се кроз Републику » ослобађају небројени кршћански робови сваке народности ускоци и откупљеници. Повластицама које наша „Ренублика ужива по свему османскоме царству кршћани „онијех земаља уживају слободу црквену и примају Света „Отајства с неисказаном коришћу и успјехом онијех народа!" На овакав се начин радња дубровачка на Истоку

[ocr errors]
[ocr errors]

1 В. посланство О. Антуна Примија у Париз 11. децембра 1667. у ІІ. књизи овога дијела.

[ocr errors]

послије провале турске дотиче повијести саме кршћанске цивилизације. То ћемо и настојати приказати у овијем страницама гдје сабрасно раштркана свједочанства његове грозничаве дјелатности на Истоку. И настојаћемо приказати како је, однијевши живу главу од освајачке похлепе, дао обилату мјеру свога духа заједничкој ствари јевропске цивилизације.

Главно оруђе дубровачко у тој неједнакој борби би плаћање данка Порти. Видјели смо у првој глави ове наше радње како га поче плаћати, и како онај особити почетак удари биљегу мира и сношљивости на све доцније везе републикине с османским царством.

стаје нова ситуација.

Али освојењем, Херцеговине Турчин опаса дубровачку земљу. Данак се од то доба поче узимати не само Освојењем Херцеговине на- као измјена користи, него такођер као ташти знак поклонства. Република прими у замјену заштиту онога царства без којега не би била могла живјети ни на мору ни на суху. Дубровачки данак постаде тако откупом слободе. Онај данак, на против, што остале државе у различито доба редом дадоше Порти, би често знак праве зависности, а освајачки знак увијека. Историчка и фактичка разлика међу дубровачким данком и Данком осталијех држава, тако је дубоко одсјечена, да нам већ она сама тумачи праву природу веза републикиних с Портом. Треба дакле за потпуно схватање те повијести, да речемо коју о одношајима османлијских са спољашњим свијетом.

[ocr errors]

Везе османлијске са крш

У Алкурану стоји писано: „Закрајините на оне који не вјерују у Бога ни у судњи дан, који не вјерују да ћанским свијетом. »је забрањено оно што забрањују Бог и »његов Пророк, па и на оне који се клањају Св. Писму, „а не исповједају праву вјеру. Ратујте с њима док не плате данак, сви без изузетка и док не буду понижени. Од свијех источнијех народа који пригрлише Ислам, ни један колико Османлије не даде живота ни силе овој ријечи пророковој. Taj par excellence војнички народ прими

[ocr errors]

скијех држава.

>>

у истину Коран само у онијем дијелима који дишу часовима чемера и освете пустоловнога законоше. Овако и завладаше мало по мало источнијем свијетом. Прегазивши Елеспонт и освојивши град за градом, трећи дио Јевропе, све оне народе које или не могоше или не хотјеше погазити сасвијем оружјем савише под данак. Неки се данци провргоше у право ропство. Неки опет сачинише, рег’ би, оквир царства, а, државе које га плаћаху обранбену Обранбена линија харачар- линију османлијске државе против кршћанства. Па и у тој политичкој мисли, како у многијем Другијем, Турци наслиједише предање византијско. Харачарске државе као некакав државо-правни систем првом бише створене од византискијех царева маћедонске куће. Оне сачињаваху око царскијех провинција као „прву обранбену линију која овдје и ондје ослабљиваше „непријатељске ударце. « Пошто Србија, Бугарска, Босна, редом падоше под јарам османлијски, друге државе caчинише на проширеној међи царства ту политичку систему, која допринесе не мало трајности турске државе. Ове државе бијаху Молдавска, Влашка, Сибињ, Тунис и Мисир, Њемачко царство, Млеци и Дубровник. Сви ови Државни организми на различит начин платише Османлијама данак. Некијем од овијех држава не паде у дио срећа да њим откупе мало права на живот, потпуну међународну и унутарњу самосвојност. Друге опет, бива, поименце, Дубровник, Кесар и Млеци, и ако данак ове тројице прође различитијем историчкијем мијенама, очуваше, уз пркос плаћању данка, потпуну независност унутра и споља.

Прве, на крајноме сјеверу царевине, сачињаваху ланац Молдавска и Влашка. Обје покорише Турци мачем. Молдавска и Влашка. Најприје паде Влашка па Молдавска. Оној зајамчи Мехмед II. год. 1460. неку привидну независност. Војвода имаше плаћати годишњијех десет тисућа дуката.

1 Ernest Lavisse. Histoire générale dụ IV-e siècle à nos jours. Tome premier les Origines. стр. 655. (Paris, 1893.).

Власи не плаћаху у Турској харача. Народ бираше свога владара који имаше право рата и мира и врховну власт живота и смрти над својим поданицима. Већ просто набрајање тих повластица свједочи за сизеренство Порте које бјеше у осталоме изријеком напоменуто.

Али то стање потраја само двије године. Војвода Влад Дракул, удруживши се с Матијом Корвином, закрајини на Турке. Након неколико мјесеца неједнаке борбе, војвода се склони у Угарску, а султан проврже (1462) Влашку у просту васалну државу. Мало послије допаде иста срећа Молдавску. Године 1529. дође до уговора са султаном Сулејманом. У њему обећаваше Порта Молдавској слободу избора њенога војводе и потпуну слободу вјероисповијести и заштиту цркава. У замјену је војвода имао плаћати 4000 дуката годишњега данка, 40 кобила и 24 главе ждрјебади. Султан задржа право инвеституре изабранога кнеза. Доцније се данак повиси и прошири на многе друге ствари. Влашка имаше плаћати 130.000 златнијех дуката 15.000 ока меда и 9.000 ока воска. Молдавска плаћаше 60.000 дуката, по 10.000 ока меда и воска, 600 квинтала лоја за царски арсено, 5 ока кожа справљенијех, 500 глава платна за кошуље робовима на галијама, и 1.330 ока воска за арсено.

Мало по мало Порта се умијеша у избор и једнога и другога кнеза. Саградивши на Дунаву тврђаву Ђурђево као вјечну пријетњу непослушноме васалу, један диван ефенди, турски државни тајник, сједе о бок војводе. Бољари надметаху се за војводство, плаћаху силне новце Порти да би помогла овога или онога кандидата. А опет новцем уздржаваху се на достојанству што но бјеху новцем стекли. Од то доба султани ношаху назив: „господара Молдавске и Влашке.“ Како ли су живјеле ове двије » државе" под суверенством Портиним, говори нам у двије

2

2

1 Rycaut, op. cit. ch. XIV. passim.

Montalban Ꭹ Thorntona op. cit II., 155.

« ПретходнаНастави »