Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

и

мочвара унакрст по Балканима, не ступати опчињени прошлом славом, него се користити погрјешкама, ра»чунати са чињеницама и приправљати се понизно „умјерено, у видјелу с висине, на пространију државну »радњу. Ово су гласови које може свак чути у оној ги„гантичној повијести. Ово су науке које путник може » слушати по ноћи кад се тишина и мјесечина удружене прелију око капитела и опустјелих сједала и каменити»јех скала зграде у којој пошљедњи велики српски владар „сједе као бјегунац супроћ трону дубровачкога кнеза. ,,Са ове двије повијести у уму и у души била би права > народна коначна катастрофа, да нас нађе несправне на„стајни вијек“.

))

>>

У Дубровнику, на дан Св. Влаха 1897.

MOTTO:

ERAVAMO PRENCIPI LIBERI QUANDO COMINCIAMO A PAGARE IL TRIBUTO ED ANCHE ORA PER LA DIO GRAZIA GODIAMO LA LABERTA“.

Маројица Кабога Великоме Везиру Кара Мустафи год. 1678.

,CHE PER QUANTO CIGNE EL CERCHIO DE LE MURA DE RAGUSA NON SE TROVERA ALTRA CITTA DEL MONDO COME SI VOGLIA GRANDE, CHE IN FEDE ET DRITTURA LA POTESSE PASSARE, NON GUARDANDO MAI AD ALCUN SUO SINISTRO O PERICOLO O SPESA PER SERVARE LA LIBERTA ET FEDE COMO S'HA VEDUTO PER MOLTI NOTABILISIMI ESEMPLI A VOY MANIFESTI".

Дубровачки Сенат својим поклисарима у Босни код војводе Хрвоје. 16. фебруара 1423.

Глава I.

ПРВИ УГОВОР С ПОРТОМ (1365). ВЕЗА

ДУБРОВНИК И ПРИРОДА ЊЕГОВЕ ПОЛИТИКЕ.
СА СУЛТАНИМА БАЈАЗИТОМ I, МУРАТОМ II. КРСТАШКА ВОЈНА 1444. ГОД. И БОЈ КОД
BAPHE. ВЕЗЕ С МЕХМЕДОМ II. ПОКУШАЈ ДИОБЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ И НОВСКИ МИР 10.
АПРИЛА 1454. ОСВОЈЕЊЕ ЦАРИГРАДА. ПРОПАСТ БОСНЕ И ПОГИБАО ОД НАЈЕЗДЕ
ТУРСКЕ (1463).
ОБНОВА УГОВОРА СА БАЈАЗИТОМ II. - ОСВОЈЕЊЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ (1482). –
НОВА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКИНА ПРЕМА ПОРТИ.

[ocr errors]

Оно каменито море што зовемо Херцеговином, пошто је на махове створило височине, гудуре, провалине и Постање Дубровника. Кланце, одморивши се од брда до брда разгалином каквом, подиже се к југу још једном, као да ће небу под облаке, али се наједном спушта и шаље мору дуги вал. На сусрету ојачава се реса зимзеленим биљем:

то је Срђ и дубровачка обала. Ну одгрнете ли с оне обале ловорику и чемпрес, пелен и мрчу, агаву и пому, оне ће вам се хриди, као велики грчеви утрнулијех вулкана, осамљене на мору, указати тек у потпуном дивљаштву и у болној сјети. Ништа не подсјећа на „мрзост опушћења Светога Писма колико оне руменкасте и сиве литице поређане по вољи слијепе силе на пучини једва сто миља од благословене Италије. Да није биљурне јасноће мора и неба што оживљује и блажи оне оштре црте, једва бисте могли помислити да на оним стијенама могу наставати људи.

Тамо, једног дана крвава покоља, од онијех што испратише у гроб задње останке Рима, неколико се ускока стекоше, изгубљени и обезнањени. Гледајући гдје пламте зидине очинскога града, не слутише доиста да је тај бијег приступ и приправа новој борби! Понијеше са собом обличје Рима који бјеше одсјекао калуп свакоме редовноме човјечјему друштву. Одведоше свога бискупа и ис

точне свеце. К римској опћини почеше слазити планинци славенске крви, жедни слободе и грабежи. Опћина закрили, као некада Рим, дошљаке са четири вјетра. Даде заклониште свакоме, али себе никоме не предаде. Море и брдо ухватише вјеру. Око града подигоше се неприступни бедеми. Дубровник се роди.

Младост проживје у бурном приправљању оне италословинске смјесе што му обиљежи природу и одреди мјеЗначај Дубровника Сто у повијести нашега народа. Већ у рады првијех вијекова одвоји своју персоналност од осталијех сусједнијех градова с којима га ипак везиваше заједница прошлости и установа. Али, мимо ту заједницу, она особита смјеса крви испреде граду особиту ћуд, особит циљ, особит облик. Дубровник стаде први дан међу оним стијенама пред питање живота. Ријеши га свим силама многостранога духа, уобличи лице и природу према њему. Јачаше бијен сред свакидашњих бојева с људима и с природом. Нико га никада не покори силом. Многи му народи прођоше под бедемима, али га не сави ни један: ни Млечић, ни Норман, ни Арапин, ни Турчин. Једне одби силом мишице, друге силом ума. Млетке позва промишљено и поносито, а отпреми их једнако промишљено и једнако поносито. Увидје за рана краткоћу и погибао побједа силе. Загрливши мир, створи мало по мало потпуну политичку систему. Испреде ситну тканину интереса и услуга, те се учини потребан свакому. Лукавством и прорачуњеном понизношћу, згодним насиљем, трговачком ћуди, вјерношћу заданој ријечи, имперсоналном владавином очува своју оригиналност и обезбједи себи слободно кретање својијех сила. Тако је све здраке свога духа сакупио био у једну мисао, да не изгуби слободу, да је сваки полет душе загушио. Све је у њега одмјерено и заокружено тајним устезањем и одрицањем сваке велике тежње контемплативне или мистичне. природе. Тако Дубровник није родно ни једнога сликара, премда обиловаше гласовитим сликама, ни једнога градитеља, премда

« ПретходнаНастави »