Слике страница
PDF
ePub

Млеци.

сар опет присиљен да плати данак. Заман ћесаровн посланици настојаваху да прекину стање које понижаваше Аустрију пред Кршћанством. Не успјеше ни у томе да султан промјени начин говора са Тесаром (Ти мјесто Ви) ни да му барем признаде наслов угарскога краља.

Млеци нијесу били срећнији од Кесара. Истина је да су они више од угарскијех краљева додијали Осман

лијама. Мегдан Републике Св. Марка са Портом испуњује велике и сјајне странице повијести свјетске. Република није мало допринијела да се бујица освајачка потисне са Запада и да се кршћанство ослободи од погибли нове провале варварске. Али узмемо ли све поједине Фазе те сталне многостољетне војне па погледамо ли везе млетачке са Портом, видјећемо двије чињенице које знатно слабе све што Млеци учинише за ствар кршћанску. Прије свега у многијем судбоноснијем случајевима позитивна трговачка природа млетачка одврати их да помогне Јевропи кад је највише Јевропи требало обране; друго, налазимо да су се многе и сјајне побједе млетачке провргле често, различитијех околности ради, у поразе, у дипломатске неуспјехе. Тако можемо тврдити да коначни обрачун веза млетачких с Портом излази на корист ове пошљедње. Заиста бјеше несносно оном охоломе патрицијату чија застава лепршаше славно и владичанствено по водама лeвaнтским, плаћати данак Турчину и признати да прима у њега неке земље као васал од свога господара. Али се и то зби, и неколико пута. А данак се скине са државне књиге портине само онда када све те земље, за које га Млеци плаћаху, падоше под јарам османлијски. Првом Млеци почеше плаћати данак Мехмеду II. Велики рат који доврши заузећем Скадра (1478) изнеможе Рапублику. Сенат се накани тражити пошто по то мир у освајача Цариграда. Мир би склопљен 25. јануара 1470. под најтежим погодбама. Република обећа да ће плаћати годишњи данак од 10.000 дуката у замјену слободнога бродарења у Црном Мору,

2

и сто тисућа дуката у двије године као накнаду за све што је султан имао прије искат од Млетака. У истоме миру предадоше се градови Скадар, Сталимене, и многи други градови у Мореји. Једина корист Републикина бјеше имати и на даље свога посланика (бала) у Цариграду који је могао вршити правду над млетачкијем поданицима." Други велики уговор мира са Сулејманом Сјајнијем * утврди, па и повиси данак. Република уступи овај пут градове Napoli di Romania и Малвасију. Мало касније поче плаћати данак и за острва Ципар и Занте. Али за кратко. Након побједе код Ленанта (1572), која се великим дијелом има приписати дужду Себастијану Вениеру, Млеци бише остављени сами од савезника, и приси.љени да склопе с Портом срамотни мир 7. марта 1573. Млеци уступаху Турцима Ципар, обвезаше се и на даље плаћати данак за Занте па и ратну накнаду од 300.000 дуката. „Било би се рекло“ опажа одлични млетачки историк »да нијесу Млечићи него Турци извојштили побједу код Лепанта. «" На тај начин, све до пада Кандије (1669) млетачки баили платише Турчину данак и говорише о њима у извештајима с непритајеном зловољом.

Мімо овијех примјера, везе дубровачке са Портом указују се као нешто сасвијем особито. Експансивност

2

4

1

2

8

4

Zanotto, Storia di Venezia, I., стр. 539.
2. октобра 15 40. В. ib. II, 4 1.
Op. cit. II, 81.

у свакоме извештају освоме посланству у Цариграду Баило набраја портине дохотке. Ево, за примјер, рубрику данака у извјештају Доминика Тревизана год. 155 4.: Dalli tributi, overo imposizioni di diversi regni e provinzié, si traggono 96.000 ducati, avendosi :

Dalla Mold. e Val. 20.000
Dall' Ungheria

30.000
Dalla Transilvania 10.000
Da Ragusi

12.000
Da Scio

10.000
Da tutte le altre isole 6.000
Da Vostra Serenità per le isole di Cipro e di Zante 8.000
B. Alberi. Relazioni degli Amb. Veneti al Senato, u T. A.

дубровачке самосвoјности једва се могла крјепче и значајније објавити него ли плаћањем данка Турчину. Ре

Дубровник. публику не присили ни нужда, ни нападај, ни освојење да извојшти у Османлија ту гаранцију своје слободе. Њезина мирољубива политика нађе нову примјену и нову оријентацију ономе староме систему плаћања новаца у замјену користи који провејава кроз све везе са српскијем владарима. Гаранција се та, тога ради, првом указује у повијести нашега града као дјело трговачке политике. Послије освојења српскијех земаља, на ту, се основу уцијепін државоправно уређење добра сусједства." Али то сусједство није могло бити него живовање једне од најслабијих уз једну од најсилнијих држава на свІІјету. То и означује треће лице данка, бива очување неповрједности дубровачкијех земаља ин дубровачке слободе. У републикином данку ваља, дакле, видјети састављену, многостручну државну радњу, баш како састављена бјеше сама природа тога организма. Данак бјеше поклонство слабијега јачему, бјеше измјена трговачкијех користи; Природа Дубровачкота

magna carta католичке цркве на западу Балкана; бјеше знак пријатељства освећенога часном старином и силним заклетвама ;* бјеше напокон умјерена задовољштина полуде варвара за владањем. Према кршћанству пак плаћање данка бјеше парадоксални знак слободе. Плаћање новаца и на Истоку и на Западу, бива једноличност системе примјењене на различите ситуације и на различите државе одрицаше свакоме право да од

данка.

1

«Земља них» говори сам цар Мурат II. год. 14 30. «да буде беззабавна од сусјед них, који јесу у повељи госпоства ми.» Повеља дата 6. децембра 14 30. у Једрени (Миклошић Monumenta Serbica Br. CCCVIII).

2 Ево нпр. заклетве султана Бајазита II. у уговору потписаноме у Једрени 22. новембра 1 481. «Тако ми очине и дедине душе, и тако ми «живот децах мојих, и тако ми пут, што путују, и сабљу с којом се «опасују, и тако ми рка пророк божиих и великога пророка нашега Му«хамеда и тако ми з мусавств. што верујемо и исповедујемо и почитамо « ми мусулмани, и тако ми веру коју верујемо, и тако ми господа Бога, «који је створио небо и земљу....» (Миклошић. Mon. Serbica CDXLIX). Овакијем се клетвама Мухамеданац није могао лако огријешити !

[ocr errors]

плаћања данка извије неко више право господовања над једном државом која се даваше свакоме а отимаше свему свијету.

Пошто Дубровник одрече угарскоме краљу вишеградски уговор (1526) јаче се приљуби Порти и савршеније уреди редовне везе са Турцима, е да би се опростно погибьи својатања западнијех власти, особито Млетака. И тако, једини од пограничнијех држава Порти, Дубровник основа на том данку цио један систем. Претече нову политику јевропскијех великих сила према Турској служећи се њом да ујемчи у кругу својијех интереса равнотежу без које би на јужноисточној обали јадранскога мора прикрила једна велика држава слободу једне друге.

Не смије нас саблазнити Фразеологија дубровачке канцеларије и дубровачкијех поклисара према Порти у Дубровачка фразеолозија не

ХVІ. и ХVІІ. вијеку. Нема, цијенимо, дртумачи праве везе с Портом. жаве која је више плаћала ријечима него Дубровник.. Читати писма, говоре, прошње, наруџбе онијех који сами себе називају »poveri Ragusei“ рекло би се да нема потиштеније државе на свијету, и да су Дубровчани султанови харачари као српска раја. А опет не можемо рећи да Дубровник није знао што је дужан своме достојанству. Видјећемо дана у његовој повијести кад му пріјетња смрти и битни интереси државни ставише на уста јаке ријечи, распалише у његовијем синовима ведру вољу

жртвовања. Али, сасвијем тијем, дубровачки гениј, који је на тијесном пољу својих спекулација у којечему пре

[ocr errors]

Занимљиво је видјети како је један њемачки путник у Свету Земљу год. 14 8 3. Иван гроф Солмс схватио баш овако прецизне државоправне везе Републикине. Племенити ходочасник говори: «In welcher «Statt (sc. Ragusa) di Gemein für sich selbst ist und selber herrscht, und rerkennet keinen andern Herrn, denn dass sie dem König von Ungarn ajährlich Tribut gibt, dessgleichen thut sie auch den Türken, damit sie «Frieden mit ihm haben. Beschreibung der Meerfahrt zum h. Grab. 1483. приопhио D-r П. Матковић у Radu XLII (Путовања по Балканском По1yотоку).

текао велике државе, изрекао је био четири вијека прије мисао Наполеона Великога који говораше својим поклilсарима: „Пузите, ако треба, двије уре по трбуху, али удобите оно што тражите. « На ниједноме двору као на султановоме није та реченица била од непосредније сілније користи! Ну савијање дубровачкијех поклисара у Цариграду не умањи ни мало суверенство републикино. Порта се нигда не умјеша ни у спољашње ни у унутрашње ствари дубровачке. Ако је спољашња политика Републике Св. Влаха бітла често одређена њезиним везама с Портом, то не би пошљедак ни уговора ни сталне оријентације, него слободна радња владе којој беше повјерена светост слободе и државни интереси најособinтије врсте.

1

Неки наши писци, не познавајући ни ма.10 то особито лице дубровачке повијести, настојаху да прикажу Дубровчане као просте харачаре, бива поданике Портине. Свак види апсурдност те ријечи која се једино може оправдати слабим знањем дубровачке повијести.

оупотреби ријечи харач и харачар (carazzaro) у дубровачкијем списима рекли смо коју на другоме мјесту (В. стр. 73). Надодајемо да су српски преводиоци државних писама преводили tributario y xарачар, јер та ријеч бјеше најпознатија на нашијем странама, а опет једина разумљива Турцима. Њом се служе Гундулић, Ј. Палмотић, Торђић ит. д. (харач.лија један пут у Палмотиha B. те ријечи у Акад. Рјечнику) не дајући јој, међутијем, ни мало значење онога харача што плаћаху кршһански поданици султанови. Да ни сами Турци нијесу узимали дубровачки данак за харач, најбоље је томе доказ, што се харач рајин уплаћиваше у Мирију бива у државну благајну, а данак се дубровачки и молдавски и т. д. примаше у Хазну бива у особену цареву благајну, као у знак да се данак плаћа османскоме в..адару као заштитнику другога владара, а не да држава, као организам, има супремацију над једном другом државом (Вићи Cantu St. Universale стр. 2 3 4. и Albéri, Relationi passim). Доста је пак завирити у гласовите извјештаје млетачкијех посланика XVI и XVII вијека (B. Albéri и Barozzi et Berchet) да се увјеримо да су ондашње велике силе, а међу њима Млеци којима бјеше највиша нас..ада понизити Дубровник кад гоћ су могли, да су, ве, им, врло добро знале знаменовање интернационално дубровачкога данка. оовим извјештајима биће говора на другом мјесту.

Али није само фактично би.10 неозлеђено суверенство Републике плаћатьем данка, него и теоретично. Класичку ријеч: «Protectio non invоlvіt ѕubjесtiоnеm” потврдила је модерна наука: «Сама читьеница” везни Хефтер (Cours de Droit International изд. Geffekena стр. 58. п. 8.) «1.1аhање данка не умањује суверенство једне државе. Силне поморске в.la

« ПретходнаНастави »