Слике страница
PDF

4.- д-г лУло кннз волновиЋ

рије и напредак дубровачкијех колонија и цркава на Балкану. Ове се празнине не могу попунити у један мах. Ако наше дјело доживи друго издање, ми ћемо тада објаснити ове Фазе дубровачке радње на Пстоку које се не могу познавати само по дубровачкијем исправама, него и по документима Мадридскога, Бечкога и Ватиканскога Аркива.

:: ::

Прва књига наше дипломатско-историјске радње обухвата перијоду постања везá Републикиних с Портом и прича прве сусретаје гшке латино-српске опћине са новим освајачем Пстока. Прекинули смо приповиједање догађаја с освојењем Херцеговине 1482. јер је управо те године пошљедњи бедем кршћански на Балкану пао у руке турске па је Република, нашавши се сама супрот Османлијама, дала нову орјентацију својој политици и почела у великоме стилу ону утилитарну политику према Порти која ће се подударати са златним временом дубровачке историје. Овај други и најзнаменштији период обухвата пунијех двјеста годишта и завршује с преломом турскога оружја под Бечом и са настајном обновом Вишеградскога Уговора са Ђесаром (1484–1684. Трећа ће напокон књига обухватати перијод пропадања дубровачке државе и Високе Порте све до пада Републике године ocме овога вијека. У ово пошљедњијех двије стотине године Дубровник ће се узпркос непогоди времена и унутрашњој корупцији знати шпак коршстити политичком ситуацијом у Јевропи и новом Фазом „источнога питања“, па, преваривши Републику Св. Марка, вјечну своју непријатељицу, ставиће своју независност под окриље отоманскога царства. Већ у оно вријеме неповредност и raison d' etre Tурске империје догма су јевропске политике. Успјех на Пожаревачком Конгресу лабудова је пјесма дубровачке дипломације.

|

ж
:: ::

И тако, добротом Краљ. Српске Академије Наука,

предајемо ову прву књигу Српскоме Народу. Ако наш слаби оглед не буде морална наука свијем нама у ово најодсудније доба историје наше, заман смо радили. Па ову филозофску страну дубровачке историје полажемо, у интелектуалноме реду ствари, све наде наше, као што су талијански патриоте прије уједињења Италије полагали наде на ускрснуће републиканске историје њихове велике отаџбине. И ради смо довршити овај приступ ријечима које нам дубровачка повијест упоређена са историјом Србије диктова ономлани прегледајући једну Новаковићеву радњу: „Освитак ХIХ. вијека“ писасмо год. 1894. „видио је готово исте године пропаст Дубровника „и ускрснуће Србије. Онај исти превратни дах са Сене „оборио је тисућгодишњу слободу дубровачку и раскинуо „четверовјековно ропство српско, па док Црни Ђорђе „ханџаром обараше спахилук турски, Наполеон обараше „мамузом кнежевски пријесто дубровачки. Једна овет„шана аристокрација леже у гроб, док се најчистија се„љачка демокрација на свијету придизаше из гроба. И „Србија устаде, али не нађе више на далекоме, топломе „мору силуету оне старе пријатељице која јој толико „пута закрили кнезове и оставе, која је некада испрати „мудрим свјетима свога латинскога генија од рођаја Не„мањићске династије до косовске ноћи. Политички те „двије земље нијесу више равне. Али филозофски и исто„ријски уснула Република још увијек пробуђелој Краље„вини говори као „онај који власт има“. Њезина исто„рија, неизразивим моралним тјескобама написана од „Лазаревијех врсника“ учи из опустјелога Двора помла„hену Краљевину хтјети умјерено и јако, живљети у сми„слу једне трајне, државне радње, стварати и распрости„рати своју „сферу интереса“ како је некада бјеше рас„простро Дубровник од јадранске пучине до дунавскијех

„мочвара унакрст по Балканима, не ступати опчињени „прошлом славом, него се корпстити погрјешкама, ра„чунати са чињеницама и приправљати се понизно и „умјерено, у видјелу с висине, на пространију државну „радњу. Ово су гласови које може свак чути у оној ги„гантичној повијести. Ово су науке које путник може „слушати по ноћи кад се тишина и мјесечина удружене „прелију око капитела и опустјелих сједала и каменити„јех скала зграде у којој пошљедњи велики српски владар „сједе као бјегунац супроћ трону дубровачкога кнеза. „Са ове двије повијести у уму и у души била би права „народна коначна катастрофа, да нас нађе несправне на„стајни вијек“.

У Дубровнику, на дан Св. Влаха 1897.

i i L. L. - L. Laosad

MOTTO :

1,hRiU'AMO PRENCIP] LIBERI QUANDO COMINCIAMO A PAGARE IL TRIBUTO ED ANCHE ORA PER LA DIO GRAZIA

GUDIAMO LA LABERTA".
.Mapa/'mm Kaóom Be_«fuxauc Besupg Kapa My-
.:Tagflu wå. 1678.

,cHE PER QUANTO CIGNE EL CERCHIO DE LE MURA’ DE RAGUSA NON se TROVERA ALTRA CITTA DEL MONDO COME sl vOGuA GRANDE, CHE IN FEDE ET DRITTURA LA POTEssE PASSARE, NON GUARDANDO MAI AD ALCUN SUO SINISTRO o PERICOLO O sPEsA PER sERvARE LA LIBERTA ET FEDE COMO s’ HA \'EoUTo PER MOLTI NOTABILISIMI EShMPLI A VOY MANIFES'I‘I“.

Äyópoaauxu Cena!‘ ceo/'nac uomlucapuma y Boca“

Kod aojooòe Xpuoje. 16. fl’ópyapa 142 3.

_T.|L.-_ __- fin-

[graphic]
« ПретходнаНастави »