Слике страница
PDF
ePub

Република плаћаше Порти осим данка и још т. зв. ђумрук. Поврх тога имала је даривати султана, великога везира, паше од дивана, паше намјеснике и напокон је имала просипати десно и лијево новаца као мито, кад би гођ требало да извојшти какву нову повластицу. Пуно је дакле новаца слала Република Турчину. Али се опет не може порећи да је у замјену добивала силнијех ко

РИСТИ.

Данак није био вазда исти. Од онијех првијех 500 дуката, који намириваху умјерене жеље првијех Османлија,

сти плаћале су данак Барбареским државама.» Други модерни писац (Esperson, Diritto diplomatico Torino 1872. стр. 7.), још јасније говори: "Per quanto è poi degli Stati tributari, la cui esistenza è egualmente ri«conosciuta dal Diritto internazionale positivo siccome essi pel pagamento «del tributo ad un altro stato, non lasciano di essere considerati come «sovrani, godono del Diritto di rappresentanza all' estero.» Зна се нпр. да гусарска држава Алжирска бјеше присилила неке државе да јој плаћају прави двогодишњи данак. Неке друге опет, међу њима сам Дубровник и Млеци не плаћаху данка, него ношаху алжирскоме Деју годишьи дар (B Eugene Plantet Correspondance des deys d'Alger avec la Cour de France 1579—1833, Paris, 1890. Introd.). Хоћели се рећи да су онө прве државе плаћале «рајин» харач Алжиру или биле њему подложне? Видјели смо да су и самоме Тунису, док бјеше у најтјешњој свези ca Портом, те јој плаћаше данак, признали вазда потпуну самосвојност. Ако, напошљетку напоменемо да се Порта није никада ни толико мијешала у Дубровачке послове колико је угарска круна у задње доба своје заштите, тада ћемо потпуно разумјети природу веза дубровачких с Портом. Да, истина. Наћи ће се (а видјећемо и у овом дјелу много примјера) да су Турци често говорили Дубровчанима мало мање него као својим поданицима. Али тим се говорима мора дати она иста и још мања важност од оне што се дава дубровачкој Фразеологији. Турци говораху свакој држави мање или више у тону господара своме слузи. За два пуна вијека, Султан тикаше самога Ћесара, а о његовијем посланицима говорио би као о коњушницима. Како ће тек говорити маломе Дубровнику? Видјећемо, међутијем, да је начин говора био како би који султан владао и како би које везе биле с Републиком. Много пута говораху у тону пријатељ

ства и штовања.

Након свега тога, једва се може вјеровати да су учени људи могли падати у такве прагматичне блудње, па још и с неком насладом понављати као што н. пр. Љубић у својој расправи: «О одношајих међу Републиком Млетачком и Дубровачком» Загреб 1868. III. стр. 5. n. 3. и IV. стр. 176. биљ. ријечи францускога консула Le Maira y Корону који бјеше површно обавијештен као вазда сви Французи, а особито они XVIII. вијека. Све су .Љубићеве опаске о Дубровнику и Порти налик на ову, на им ваља одрећи сваку критичку и историчку цијену.

ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО

6

кала у име данка.

данак поче прогресивно расти како би се кад срећа насмијала освајачу. Све што се овај више приближивао дуКолико је Република ала- бровачкијем земљама, све би више тражио новаца у замјену трговачке слободе и мира. Док се стално не заокружи данак, овај би измјенице растао и падао. Кршћанска војска погибе код Варне, данак се повиси на 1000 дуката (1445) Мехмед II. ступа на пријесто (1451) данак опет расте на 1500 дуката. Након освојења Цариграда, султан се жали на Републику, која је закрилила грчке учене људе, данак се подиже на 5000 дуката (1454) Дубровник прима Скандербега а мало година послије његове смрти данак се подиже на 8.000 дуката (1471). Jeдан Дубровчанин брани са Лореданом бедеме скадарске (1474 данак се опет подиже на 10.000 дуката. И опет када Мехмед закрајини на Род да притисне за тијем Италију, те кад Дубровник бјеше на рубу пропасти, изнесе га повишење данка на 15.000 дуката, а већ од прије плаћаше 12.500 дуката како ће плаћати и позније до свршетка. Страховитога освајача више нема. Мирољубиви султан Бајазит ступа на пријесто. Данак пада за три тисуће дуката. Осваја Херцеговину и задњи се над српскога свијета савија и пада (1482), данак опет расте на 12.500 дуката. Од то се доба данак више не повиси систематички. Видјећемо да је неколико пута Порта тражила више и да је Дубровник имао често да јој ублажи зловољу кадкад и три пута већом свотом новаца. Али то бијаху изузеци, анормалне везе које би се скорице уредиле и умириле радњом дубровачке дипломације. Часом за Сулејмана Сјајнога, чије стално пријатељство према Републици није мало свједочанство за пространи и државнички његов ум, Дубровник плаћа Порти само 10.000 дуката. Али за његовијех нашљедника данак се опет повиси на 12.500 дуката, па на томе и остаде до задњега часа (1804). Данак бијаше уговорен у златнијем угарскијем дукатима који се зваху у дубровачкој канцеларији талијанском ријечи: Ongari.« У признаницама султанским говори се на просто

>>

о дукатима каткад са придјевком „млетачкијем.« Са свијем тијем упоређиваху се новци угарски са новцима турскијем који, од прилике, одговараху дукату. Та се врста новца углави као неким обичајем. По свједочанству самијех државнијех упустава посланицима, у Ахтнами се говорило само о комадима кована злата « - ori stampati Узе се пак да су ти „ori stampati турски шерифи по 270 јаспра сваки.

Данак се шиљаше у Цариград сваке године. Овако остаде до Пожаревачког мира. Послије тога плаћаше Дубровник сваке треће, или сваке друге године, онако како би биле прилике Царства и нови заплетаји на Истоку. У име ђумрука, бива оштете за то што не плаћаху царине по Царству (него у саме три пријестонице Цариград, Једрена и Бруса) плаћаху Дубровчани на годину сто тисућа јаспри. О томе ће бити на другоме мјесту обилна

[ocr errors]

Дарови. говора. Долажаху, на пошљетку дарови. Данак бјеше државни чин, дарови пак утврђиваху пријатељство . према оној Француској: les petits cadeaux entretiennent l'amitié. У томе би Дубровник на гласу, а особито према Порти чију нарав Република познаваше као ни једна држава на свијету. Бјеше дарова прагматичнијех, бива онијех које стари обичај бјеше провргао у закон или бијаху утврђени у самијем уговорима. Од те су врсте прије свега кнежеви дарови султану. Великоме везиру шиљаху се двије врсте дара. Једна бјеше она позната у дипломацији под именом: „de joyeux avènement“ бива кад би султан или велики везир па и који му драго достојан

1 Commissione agli Ambasciatori del Tributo Giugno Antonio di Resti e Marino Marino di Caboga од 13. јулија 1706. (Држ. Архив). Златни дукати (ongari) имаху вриједност данашњијех 11 Франака и 50 сантима. Републикин данак износио би по томе у данашьем новцу годишњијех 137.500 Франака или 68.750 аустриских фиорина. А да би се видјело колико је било оновремено богаство а колико је сиромаштво. Дубровника у наше доба, напоменућемо да је сам данак Порти (без дарова, без ђумрука, без мита) био за 6.051 Фиорина већи од свеукупнога годишњега дохотка опћине дубровачке који за годину 1893. изнаша самијех 51.699-07 фиорина!!

((

ственик, ступао на владу. Друга врста бјеше обични дар посланички кад би год долазио у Цариград.1 Турци враҺаху дарове даровима. Умјерено дакако, јер Турчин воли примати него ли давати. Али опет пријатељство и користи тога Дубровачкога пријатељства они познаваху добро и признаваху радо. У Државном Архиву има двије дебеле књиге са натписом: „Dona Turcarum. У њима државни тајници биљежаху дан за даном све што би год Република примала на дар од Турака. Има их за три вијека. Доста је то да видимо колико источнога сјаја бјеше у Дубровнику. Султан, велики везир, паше од Кубе, Беглербези Романије и Азије, Босански паша, херцеговачки санџак, војеводе невесињски, требињски, новски, никшићски, кадија цернички, емин неретљански, све што је чиновника по турскијем земљама шиљаше дарове Републици. Бијаху то, већим дијелом, турски ћилими, узде, доламе, саруци, седла. Ово бијаху обични дарови свим владарима, цару рускоме као и кнезу дубровачкоме. Само што овај не примаше ништа за себе него све предаваше држави за опште потребе. Дарови на против сјеверноме цару једнако се блистају у биљурним орманима Ермитажа.

2

Колико је Република трошила на посланства и на дарове? О томе врло различито говоре сувремени писци.

1 Видјећемо који се дарови даваху султану и његовијем министрима кад буде о њима говора.

2 Ево неколико примјера међу тисућама:

11. Julii 1566. gli SS.-ri Ambasciatori del Tributo Simone Mar, di Menze et S. Gio. de Giorgi hanno portato due veste di velluto rosso fodrate di panno; le quali gli furono donate dal Gran Signore; et sono state consignate a S-r Franc-o Nic. di Sorgo, si come egli stesso ha confessato.

18. Settembre 1579. II Beglerbeg di Romania mundo in dono alla Signoria tre tapeti stimati ducati 15.

29. Giugno 1582. Il Voevoda che venne dal S. Sangiaco (di Erzegogovina) per prendere i falconi porto in donò un tappeto ed una briglia. 10. Decembre 1590. Michele di Goze et Lutiano F-co di Caboga Ambasciatori ritornati da Constantinopoli consignorno le due vesti di vellu to di Pursia loro donate dal Gran Turco le quali furono donate al suddetto Camerlengo. B. Dona Turcarum I. A. 1566—1593. Државни Архив.

шила у Цариграду.

3

Рико' говори да Дубровник плаћа за дарове и друге трошкове 7.500 дуката повише данка. Посланик Француски Колико је Република тро- у Цариграду de Gontaut-Biron (1605) paчуна ту своту на двије до три тисуће. Он вели, да је главом видио три пута посланике да плаћају данак султану. 2 Опет други другачије говоре. Истина је ова. Дубровник је трошио како би га потреба натјерала да троши. Бјеше одвише мудар економ а да би се везао на некакав систем са људима који немаху никакав. Често би се спасао са најпотребнијим дарима. Врло би често опет просипао новац да добије какву корист или да одврати какву погибао. Тако је нпр. за распре дубровачке са Кара-Мустафом посланик Маројица Кабога понио са собом за трошкове посланства 8847 дуката, а, повише тога, потрошио у Цариграду још десет тисућа. Република је добро знала да је за искварени цариградски двор новац прва ствар, основа и разлог свакој његовој радњи. Знала је да би

1 Op. cit.

4

2 Ambassade en Turquie de Jean de Gontaut-Biron. Relation inédite précedée de la vie du Baron de Salignac par le c-te Theodore de Gontaut Biron. Paris. 1888. Ово се мјесто налази у глави VII. тога извјештаја (de l'Ancienne cité de Raguse, de l'ordre, de ses magistrats) коју је издавач само фрагментарно приопћио, а ја преписах из изворнога рукописа у Bibliothèque nationale у Паризу fonds français No 18076 fol 15-to преко пријатеља господина C. Cauderc на чему му срдачна хвала. Имаћемо прилике служити се тим знаменитим извјештајем који је претекао издање већ поменуте Correspondance Diplomatique истога посланика.

3

Млетачки Баило у Цариграду Симон Контарини у своме извјештају Сенату године 1612. говори да дубровачка господа плаћају 6.243 Дуката дарова Порти мимо данка, бива у све 18.743. А опет Баило Алвизе Контарини (1636—41) говори «di presenti distinti e particolari ali Bassà ed alle Sultane, se ben di pochissimo prezzo» (B, Barozzi e Berchet, Relazioni passim). Видјећемо да се о томе не може изрећи суд него сваком пригодом.

4 Виђи у II. књизи овога дјела. Биће поучно упоредити трошкове дубровачке са ћесаровим трошковима кад је још плаћао данак. Поклисар Барун von Preyner који бјеше пошао године 1575. у Цариград да измоли мир код Порте, потроши у све 89.200 талијера. У овој своти ваља бројити данак од 45.000 талијера, дар великоме везиру од 9.000 т. а изванредни дар за продуљење мира од 12.000 т. Колико је размјерно више трошио мали Дубровник!

« ПретходнаНастави »